Štitasta žlezda

Štitasta žlezda
autor: dr Slavica Milovanović Đorović

Bolesti štitaste žlezde mnogo su češće kod žena nego kod muškaraca. Na primer, žene imaju 50 puta veće šanse da obole od hipotireoidizma nego muškarci.

Mnogi naučnici smatraju da je ženski hormon, estrogen, zapravo odgovoran za pokretanje autoimunog procesa koji je u osnovi ovog poremećaja. Takođe, ženski polni hormoni, estrogeni utiču na povećan gubitak joda putem urina pa u startu štitasta žlezda žena ima manje materijala za sintezu hormona.

Tiroidna, štitasta žlezda, reguliše metaboličke procese u organizmu.

Štitasta žlezda je mala žlezda smeštena u vratu. Hormoni koje ona luči regulišu brzinu svih metaboličkih procesa u organizmu: potrošnju kiseonika, sintezu proteina, kao i odgovor organizma na druge hormone. Ponekad štitasta žlezda ne radi pravilno. Kada luči manje hormona govorimo o hipotirozi a kada je lučenje hormona povećano, o hipertirozi.

Povećanje telesne težine jedan je od simptoma hipotiroze.

Ljudi čija štitasta žlezda ne radi dovoljno dobro dobijaju na telesnoj težini jer manjak hormona štitaste žlezde uslovljava usporavanje metabolizma. U organizmu dolazi do zadržavanja soli i vode kao i taloženja masti. Ljudi čija štitasta žlezda prekomerno radi, gube telesnu težinu jer im je metabolizam usled prisustva veće količine hormona, ubrzan.

Uz povećanje telesne težine kao posledica nedovoljnog rada štitaste žlezde mogu se javiti i drugi simptomi: umor, depresija, opstipacija, suvoća kože i kose, grčevi u mišićima kao i opšta usporenost. Kod nekih ljudi može doći do uvećanja štitaste žlezde što se manifestuje pojavom otoka u prednjem delu vrata odnosno, razvija se struma.

Hipotiroza se češće javlja kod žena u premenopauzi

Mnoge žene u menopauzu ulaze u kasnim četrdesetim i ranim pedesetim godinama i upravo se kod žena ove starosne grupe najčešće javljaju poremećaji rada štitaste žlezde. Ne može se sa sigurnošću reći šta je uzrok ovome. Veruje se da veliki uticaj imaju hormonske promene koje su karakteristične za premenopauzu.

Mršavljenje koje nije povezano sa smanjenim unosom hrane je jedan od simptoma povećane aktivnosti štitaste žlezde.

Simptomi prekomerne aktivnosti štitaste žlezde povezani su sa ubrzavanjem metabolizma. Pored gubitka telesne težine mogu da budu prisutni i: anksioznost, iritabilnost, ubrzan srčani ritam, znojenje, nesanica, drhtanje ruku, mišićna slabost kao i česta defekacija.

U toku trudnoće promene u radu štitaste žlezde su normalna pojava.

U toku trudnoće, u organizmu žene dolazi do brojnih fizioloških promena koje utiču i na rad štitaste žlezde. Jedna od njih je i povećanje nivoa estrogena koji mogu uzrokovati kako pojačan tako i smanjen rad štitaste žlezde, pa je samim tim podjednaka mogućnost razvoja i hiper i hipotiroze.

Dijagnostikovanje poremećaja u radu štitaste žlezde je u trudnoći otežano jer se simptomi, poklapaju sa normalnim simptomima trudnoće (slabost, povećanje težine, promene raspoloženja kao i navike spavanja). Kako bi se eventualni problem sa štitastom žlezdom pravovremeno otkrio, trudnice treba pažljivio pratiti.

U osnovi najčešćih poremećaja štitaste žlezde je autoimuni poremećaj.

Gravesova bolest je najčešći uzrok hiperaktivnosti štitaste žlezde. To je autoimuni poremećaj u kome imuni sistem napada štitastu žlezdu i stimuliše je da proizvodi veće količine hormona.

Nedovoljna aktivnost štitaste želzde najčešće je uzrokovana Hašimotovom bolešću, takođe autoimune prirode u kojoj imuni sistem napadajući štitastu žlezdu uzrokuje njeno zapaljenja i smanjeno stvaranje hormona.

Pored Gravesove bolesti povećan rad štitaste žlezde može nastati i usled postojanja nodusa a smanjen, usled nedostatka joda i problema sa hipofizom. Za nastanak bolesti štitaste žlezde značajnu ulogu ima i genetska predispozicija.

Sve osobe starije od 35 godina trebale bi da kontrolišu štitastu žlezdu.

Američka asocijacija za štitastu žlezdu (The American Thyroid Association) preporučuje scrining preglede svih osoba počev od 35. godine starosti i to na svakih pet godina (meri se nivo hormona štitaste žlezde u uzorku krvi) kako bi se bolest na vreme otkrila.

Terapija za nedovoljan rad štitaste žlezde sastoji se u nadoknadi (supstituciji) hormona. Danas je u upotrebi L-tiroksin.

Usled smanjene funkcije štitaste žlezde i nivo hormona u krvi koje ona luči je snižen. Terapija se sastoji u nadoknadi hormona, njegovim unošenjem u organizam putem tableta. Ranije su se koristili hormoni životinjskog porekla (najčešće izolovani iz svinja), dok se danas prednost daje sintetičkim hormonima zbog veće efikasnosti i boljeg kvaliteta.

Kada je funkcija štitaste žlezde pojačana cilj terapije je smanjiti njenu aktivnost.

Terapijske opcije u slučaju pojačane aktivnosti štitaste žlezde uljučuju upotrebu antitiroidnih lekova koji blokiraju sintezu hormona; radioaktivnog joda koji oštećuje ćelije štitaste žlezde koje ove hormone proizvode; i operativno uklanjanje žlezde. Faktori koji pomažu prilikom odluke koja opcija da bude primenjena su: godine bolesnika, tip hipertiroidizma, ozbiljnost stanja kao i postojanje pridruženih bolesti.

Hiper kao ni hipoaktivnost štitaste žlezde ne dovode do razvoja karcinoma štitaste žlezde

Ne postoje dokazi da hiper ili hipoaktivnost štitaste žlezde dovode do razvoja njenog kacinoma. Međutim, pošto je karcinom štitaste žlezde najčešće rezultat delovanja jonizujućeg zračenja koje može da žlezdu ošteti, ljudi sa karcinomom štitaste žlezde pate od hipotiroze. Karcinom štitaste žlezde se retko sreće kod osoba sa hipertirozom.

Ukoliko se poremećaj u radu štitaste žlezde ne leči ili se ne leči adekvatno, to može da prouzrokuje čitav niz vrlo ozbiljnih zdravstvenih problema uključujući: srčani i moždani udar, osteoporozu, neplodnost, mentalne poremećaje, nemogućnost dovođenja trudnoće do kraja itd. Jednom mesečno odvojte par minuta i uradite samopregled.

Štitasta žlezdaSamopregled štitaste žlezde

Hipertirozu i hipotirozu često odaje uvećana štitasta žlezda koju možete pažljivim pipanjem i posmatranjem prednjeg dela vrata, otkriti. Pored uvećanja pipanjem može se otkriti i eventualno postojanje kvržice koja mođe biti dobroćudnog ili zloćudnog karaktera.

Stanite ispred ogledala i pogledajte donji deo vrata između Adamove jabučice i ključne kosti. Uzmite gutljaj vode i zabacite glavu unazad tako da još uvek možete videti donji deo vrata.

Dok vodu gutate posmatrajte donji deo vrata i laganim pipanjem proverite da li postoji bilo kakva izbočina ili kvržica. Uzmite još jedan gutljaj vode i dok gutate opipajte područje između Adamove jabučice i ključne kosti.

Ukoliko primetite bilo kakvu neobičnu izbočinu ili kvržicu obavezno se obratite lekaru.

U časopisu Cancer, objavljeni su rezultati studije koja je rađena u Americi i u koju je bilo uključeno 2200 žena, koji pokazuju da žene sa hipotirozom imaju manji rizik za karcinom dojke, kao i da je kod njih karcinom manje agresivan u odnosu na žene čija štitasta žlezda radi normalno.

Holandski naučnici su ispitivanjem 859-oro ljudi zaključili da usporen rad štitaste žlezde povećava izgled za duži život. Ova otkrića objaljena su u Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism.

Komentari