Koliki je uticaj gena na gojaznost?

geni i gojaznost

Mnogi faktori, hormonski i neurotransmiterski koji su uključeni u regulaciju težine određeni su genetski, ali koliki je stvarni uticaj gena gojaznost?

autor: dr sc med. Tatjana Mraović, dijetolog


Zastrašujuća činjenica: 2000. godine prvi put u ljudskoj evoluciji broj odraslih s viškom telesne mase je prevazišao broj onih koji su pothranjeni. Koliko zaista ima prostora da optužimo, i ujedno opravdamo nasleđe za debljinu koja osvaja svet?

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je više od 1 milijarde odraslih širom sveta predgojazno i gojazno. U 2010. godini na svetskom nivou, 43 miliona dece predškolskog uzrasta je gojazno, a još 92 miliona ima prekomernu telesnu masu, sa povećanim rizikom za različita oboljenja koja su u vezi sa ishranom.

Svetska zdravstvena organizacija ujedno predviđa da je 2015. god. u svetu 2,3 milijarde predgojaznih i 700 miliona gojaznih osoba.

Šta je zapravo gojaznost?

Telesna masa ili kako se češće naziva težina predstavlja zbir težine organa, mišića, kostiju, telesnih tečnosti i masnog tkiva. Sve ove komponente ili samo neke, menjaju se u toku rasta, reprodukcije, u zavisnosti od nivoa fizičke aktivnosti i kao rezultat starenja. U održavanju stalne telesne mase učestvuju veoma složeni nervni, hormonski i biohemijski sistemi koji održavaju balans energetskog unosa i energetske potrošnje unutar preciznih granica. To je uobičajen fiziološki proces, ali kao i kod bilo kog drugog, i ovde postoji mogućnost za nastanak patološkog stanja.

Najčešća abnormalnost ovog balansa je gojaznost i ona se definiše kao višak telesnih masti u organizmu. Smatra se hroničnom zapaljenskom bolešću u kojoj je prisutna neuobičajena ili prekomerna akumulacija masti u masnom tkivu.

Razlikujemo egzogenu i endogenu gojaznost. Kao što i sam prefiks kaže – egzogena gojaznost nastaje zbog spoljašnjih faktora (stil života) dok endogena ima uzroke u samom organizmu (endokrini tumori, Kušingov sindrom…).

Koji su bitni razlozi za nastanak gojaznosti?

Promene u načinu života pre svega, poput veće dostupnosti hrane bogate kalorijama i fizička neaktivnost dominiraju kao povod. Ovo su novonastale situacije u evoluciji čovečanstva i smatraju se odgovornim za razvoj gojaznosti, koja je dostigla razmere epidemije postajući jedan od vodećih zdravstvenih problema. Ali se ne može zanemariti uticaj naslednih osobina, kao i metaboličkih, psiholoških, kulturoloških i socijalnih, dakle, interakcije nasleđa i faktora spoljne sredine.

Teorije koje sugerišu poremećaj u unosu energije se oslanjaju na faktore koji utiču na glad, apetit i sitost. Teorije koje se odnose na poremećaj u utrošku energije baziraju se na termogenom uticaju hrane, fizičkoj aktivnosti i bazalnom metabolizmu. Nasleđe i okolina tako imaju uticaja i na unos i na potrošnju energije.

Uticaj naslednih faktora na gojaznost

Mnogi od hormonskih i neurotransmiterskih faktora koji su uključeni u regulaciju težine određeni su genetski. Ovo uključuje kratkoročne i dugoročne signale koji određuju sitost i hranjenje. Mali defekti u njihovoj ekspresiji mogu značajno doprineti dobitku u težini. Broj i veličina masnih ćelija, regionalana distribucija i bazalni metabolizam, takođe su genetski determinisani.

Prve studije o uticaju nasleđa na gojaznost procenile su da je ono zastupljeno od 66% do 80%. Mnogo realnija pretpostavka o naslednosti indeksa telesne mase je oko 33%. Broj gena, markera i hromozomalnih regija povezanih s fenotipskom gojaznošću je preko 250 i nalaze se na svakom hromozomu osim hromozoma ipsilon.

Ni jedna do sada identifikovana genetska varijanta ne igra glavnu ulogu u nastanku gojaznosti. Smatra se da je gojaznost heterogena i poligenska, da i neće biti glavnih gena već 20 i više uobičajenih genetskih varijanti, svaka ponaosob, koje mogu doprineti malom genetskom opterećenju.

Dakle, geni povećavaju osetljivost za gojaznost, ali ostali faktori moraju biti prisutni da bi se ona ispoljila. Glavni faktor je okruženje. I zato u savetovalištu za ishranu naglašavam: Porodičnu sklonost ka gojaznosti možete da nasledite, ali ako se ne ponašate i ne živite kao gojazna osoba nikada nećete biti gojazni!

Faktori sredine su presudni

Dokazi značajno ukazuju da su obrasci ishrane i fizičke aktivnosti glavni uzročnici problema prekomerne težine u industrijskim društvima i da postoji nesklad između toga kako živimo i kakva nam je genetska osnova.

Prekomerni unos energije može biti aktivan i pasivan. Aktivno prejedanje u zapadnim društvima je delom rezultat velikih porcija koje su prihvaćene kao standard. Veličina porcije i broj kalorija koje restorani i lanci brze hrane nude za jedan obrok često prelaze dnevne energetske potrebe. Pasivno prejedanje odnosi se na veliki energetski unos. Kod pasivnog prejedanja količina hrane nije velika, ali je velika njena energetska vrednost.

Istraživanja potvrđuju da hrana i ukus hrane izazivaju prijatnost. U uobičajenim situacijama kako se unosi hrana tako se smanjuje osećaj prijatnosti. Ovo smanjenje je poznato kao senzorno specifična sitost i povezana je izborom druge vrste hrane tokom obroka. Iako senzorno specifična sitos može uticati na raznovrsnost uzete hrane takođe može voditi u prevelik unos kalorija. Efekat unošenja većeg kalorijskog unosa od potrebnog uobičajeno je praćen malom energetskom potrošnjom. Rezultat je presit je preneaktivan.

Faktori okoline i genetski faktori uključeni su, dakle, u složenu interakciju varijabli koje modeliraju psihološki i kulturološki uticaji, a potom i fiziološki regulatorni mehanizmi. Priroda i uzroci gojaznosti zato će predstavljati polje intenzivnog i kontinuiranog izučavanja i dalje.

Komentari