Menierova bolest najčešći uzrok vertiga

menierova bolest

Menierova bolest je oboljenje unutrašnjeg uha i najčešći uzrok akutnog vertiga sa gubitkom sluha. Ovo oboljenje nastaje usled povećanog pritiska tečnosti u unutrašnjem uhu. Uobičajenom napadu Menierove bolesti prethodi osećaj zapušenosti u jednom uvu, varirajući pad sluha ili zujanje.


Napad kod Menierove bolesti obično se manifestuje jakom vrtoglavicom, nestabilnošću, mučninom i povraćanjem. Napad vrtoglavice kod Menierove bolesti može trajati od 20 minuta do 24h (u većini slučajeva 2 do 4h). Nakon napada sledi period izraženog umora ili iscrpljenosti.

Počinje uglavnom u četrdesetim i pedesetim godinama. Proces je u početku reverzibilan, u periodu remisije (perioda bez napada) sluh se poboljšava (oštećenje sluha varira). Tokom vremena dolazi do progresivnog jednostranog gubitka sluha, a jačina napada vertiga se smanjuje.

UZROCI NASTANKA MENIEROVE BOLESTI

Tačan uzrok Menijerove bolesti je nepoznat. Teorije navode cirkulatorne probleme, virusne infekcije, alergije i autoimune reakcije, migrenu i genetsku predispoziciju. Oboleli od Menierove bolesti navode okidače koji provociraju napade: kao što su stres, preterana radna opterećenost, umor, emocionalni poremećaji, različite bolesti, promene pritiska, određena hrana i preterani unos soli u ishrani.

TERAPIJA MENIEROVE BOLESTI

Najkonzervativnija i najdugotrajnija terapija Menierove bolesti je smanjen unos soli i korišćenje diuretika. Cilj ove terapije je da se smanji pritisak tečnosti u unutrašnjem uvu. Neki lekari koriste i vestibularne supresante kod Menierove bolesti.

Druga manje konzervativna terapija je hirurška, koja podrazumeva resekciju slušnog živca.

VIRUSNE INFEKCIJE

Virusne infekcije uključujući i grip mogu prethoditi akutnoj upali slušnog živca ili akutnoj upali unutrašnjeg uha. Javlja se žestoka vrtoglavica s osećajem okretanja prostora, propadanjem i zanošenjem u bolesnu stranu, mučninom i povraćanjem. Simptomi intenzivno traju jedan do tri dana.

PREPORUKE ZA OLAKŠAVANJE TEGOBA

Preporučuje se mirovanje u zamračenoj prostoriji, nadoknada izgubljene tečnosti i elektrolita, blaga sedacija i uzimanje lekova protiv povraćanja.

Ukoliko su simptomi jako izraženi neophodna je hospitalizacija prvenstveno jer se zbog intenzivnog povraćanja lekovi ne mogu davati na usta a i zbog preteće dehidratacije pacijenta.

Najčešće se za oko deset dana vrtoglavice postepeno smiruju i parteći simptomi nestaju što može da znači da je centar za ravnotežu potpuno oporavljen ali isto tako nestanak smetnji može da bude i razultat centralne kompenzacije. Mozak se navikao da ga osećaj za ravnotežu vara, u tom slučaju smetnje se javljaju samo kod naglog ustajanja, okretanja ili loše vidljivosti.

Neurološki simptomi i znaci kao što su izmenjeno stanje svesti, slabost mišića, poremećaj senzibiliteta, otežan govor, otežano gutanje, izmenjen vid ili sluh i druge promene idu u prilog postojanju centralnog uzroka vertiga kao što je poremećaj protoka krvi u mozgu, tumor ili multipla skleroza. U slučaju da se ovakvi simptomi pojave mora se hitno potražiti lekarska pomoć.

Komentari