Tišina je od vitalnog značaja za naš mozak

tišina

Vrednost tišine osetio je svako u nekom periodu svog života. Tišina je utešna, hranljiva i udobna. Ona nas otvara ka inspiraciji, hrani um, telo i dušu. Istovremeno, ludilo bučnog sveta oko nas crpi našu kreativnost, unutrašnju povezanost i koči nas. Nauka sada pokazuje da tišina može biti upravo ono što nam je potrebno da bismo oporavili naše iscrpljeno telo i mozak.


Studije pokazuju da buka ima snažan fizički efekat na mozak, izazivajući povećanje nivoa hormona stresa. Zvuk putuje do našeg mozga kao električni signal. Čak i kada spavamo ovi zvučni talasi izazivaju reakcije u telu i aktiviraju amigdalu, deo mozga koji je povezan sa pamćenjem i emocijama, dovodeći do oslobađanja hormona stresa. Na taj način život u kontantno bučnom okruženju dovodi do toga da je čovek neprekidno izložen ekstremno visokim nivoima ovih štetnih hormona.

Interesantno je da se smatra da reč buka potiče od latinske reči nausia ili noxia, što znači povreda, šteta, oštećenje.

Buka je povezana sa povišenim krvnim pritiskom, srčanim bolestima, tinitusom i slabim snom.

Svi smo iskusili štetne efekte buke. Prekomerna buka može biti opasna za naša čula i danas se sve više i više ljudi opisuje kao veoma osetljivo i nesposobno da funkcioniše u haotičnoj i bučnoj sredini.

Sada nauka ima dokaz ne samo da je buka štetna, već i da tišina leči.

Kako tišina doprinosi zdravlju

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2011. sprovela ispitivanje u Evropi i tada je zaključeno da 340 miliona stanovnika zapadne Evrope zbog buke godišnje izgubi milion godina zdravog života.

O efektima buke na organizam više možete pročitati u tekstu psihijatra dr Vesne Tepšić Ostojić 

Studija profesora Geri Evansa sa univerziteta Kornel, koja je objavljena u Psychological Science analizirala je uticaj aerodromske buke na školsku decu koja žive u blizini minhenskog aerodroma. Pokazala je da su deca izložena buci razvila odgovor na stres koji ih je u stvari naterao da ignorišu buku. Otkriveno je i da su deca ignorisala ne samo štetnu buku sa aerodroma, već i neke svakodnevne zvučne stimulanse, poput govora.

“Ova studija je jedan od najjačih i verovatno najodlučniji dokaz da buka izaziva stres i štetna je za ljude,” kaže prof. Evans.

Naučnici nisu ciljano počeli da ispituju efekte tišine, već su njene benefite otkrili slučajno. Tišina je prvo počela da se pojavljuje u naučnim istraživanjima kao kontrola, u odnosu na koju su naučnici proučavali efekte buke i muzike.

Lekar Lućano Bernardi je 2006. godine ispitivao fiziološke efekte buke i muzike i došao je do zapanjujućih otkrića.

Kada su između segmenata buke i muzike subjekti njegove studije bili izloženi nasumičnim pauzama u potpunoj tišini doživljavali su snažan opuštajući efekat. Te pauze od po dva minuta su bile znatno više opuštajuće za mozak nego relaksirajuća muzika ili periodi duže tišine.

Ove Bernardijeve “nebitne” prazne pauze su na kraju postale najvažniji aspekt studije. Jedno od njegovih ključnih otkrića je bio da se tišina pojačava kontrastima.

Mnogi učitelji i praktičari  meditacije mogu to da potvrde i spiritualni učitelji savetuju studente da tokom dana primenjuju meditativne pauze. Iako o tišini obično mislimo kao o nedostatku nadražaja, nauka kaže suprotno. Mozak prepoznaje tišinu i na nju snažno reaguje. Jedno istraživanje na Djuk univerzitetu, koje je sproveo regenerativni biolog Imke Kirst, je otkrilo da tišina u trajanju od dva sata dnevno dovodi do razvoja ćelija u hipokampusu, delu mozga koji je važan za pamćenje i čula.

Tišina u trajanju od dva sata dnevno dovodi do razvoja ćelija u hipokampusu, delu mozga koji je važan za pamćenje i čula.

Treba se povremeno “isključiti”

Prema Teoriji obnove pažnje, kada smo u okruženju sa nižim nivoom senzornih nadražaja, mozak može da obnovi neke svoje kognitivne sposobnosti.

U našem digitalnom svetu mozak ima malo prilika da se “isključi” i odmori, jer mi konstantno procesuiramo ogromnu količinu informacija.

Istraživači su pokazali da zahtev modernog života za konstantnom pažnjom stavlja mnogo stresa na naš prefrontalni korteks, deo mozga koji je odgovoran za donošenje odluka i rešavanje problema. Kada provedemo neko vreme sami u tišini, naš mozak može da se opusti i da se oslobodi ovog konstantnog fokusa.

Istraživači su otkrili da tišina pomaže u diferencijaciji novih ćelija u neurone i njihovoj integraciji u sistem, a kada iskusimo tišinu naš mozak je u stanju da bolje razume i unutrašnje i spoljašnje okruženje. Na taj način razvijamo smisao u životu i dobijamo perspektivu, što je vitalno za naše ukupno blagostanje.

Dok buka stvara stres, tišina oslobađa od stresa i tenzije i telo i mozak. Tišina puni i ishranjuje naše kognitivne resurse.

Zbog buke gubimo koncetraciju i kognitivnu snagu, ona dovodi do smanjenja motivacije i lošijeg funkcionisanja mozga.

Studije pak pokazuju da provođenje vremena u tišini može da regeneriše ono što je izgubljeno usled izlaganja jakoj buci.

Stari spiritualni majstori su ovo odavno znali; tišina leči, ona nas uvodi duboko u naše biće i balansira telo i um. Sada nauka kaže to isto. Drevno, ali jednostavno iskustvo tišine može biti lekoviti balzam kojim možemo da “zalečimo” naš ludi moderni stil života.

Komentari