Ah taj Helicobacter, čest podstanar želuca

Helicobacter

Helicobacter pylori je odgovoran za nastanak želudačnog ulkusa u 70%, a ulkusa dvanaestopalačnog creva u čak 90% slučajeva. Osobe inficirane ovom bakterijom imaju 5-6 puta veću šansu za dobijanje ulkusne bolesti nego neinficirani. Prema poslednjim podacima u zapadnoj Evropi više od 260 miliona ljudi boluje od ulkusa želuca, ulkusa dvanaestopalačnog creva ili karcinoma želuca.

Helicobacter pylori (u daljem tekstu HP) je bakterija koja se sreće samo kod ljudi, a dovodi se u blisku vezu sa nastankom niza oboljenja digestivnog trakta. Spada u tzv. gram negativne bakterije, spiralnog je oblika i na jednom kraju poseduje nekoliko bičeva uz pomoć kojih se lako kreće i brzo naseljava sluzokožu želuca. Živi na samoj površini želudačne sluznice ispod sloja sluzi koji je prekriva i štiti od agresivnog delovanja kiseline. Sem u želucu, HP je nađena i u usnoj duplji, pljuvačci, zubnim naslagama i u stolici.

To je jedina bakterija koja može preživeti u izrazito kiseloj sredini želuca, na temperaturi 37ºC i sa malo kiseonika. Kako to uspeva? Ima jako oružje u vidu enzimureaze koji iz uree oslobađa amonijak. Amonijak je baza koja neutrališe kiselinu želuca, tako da omogućava bakteriji preživljavanje u nepovoljnoj sredini želuca. Sem ovog moćnog enzima, HP oslobađa i toksin koji oštećuje i izaziva umiranje površnih, odnosno epitelnih ćelija želuca i tako smanjuje njegovu otpornost.

Izbegavajte hranu koja je jako slatka ili slana kao i unos napitaka koji sadrže kofein (kafa, čaj, koka kola). Unos alkohola smanjite na najmanju moguću meru ako ne možete da ga potpuno izbacite. Nije svejedno i koja alkoholna pića konzumirate pa tako, zbog prisustva kvasca i shodno tome fermentaciji koju izaziva, pivo je za većinu bolesnika uzročnik tegoba. Ranije se smatralo da mleko ima blagotvoran uticaj na tegobe čiraša pa se bolesnicima savetovalo da ga što više piju. Dokazano je međutim da mleko samo privremeno neutrališe želudačnu kiselinu i samim tim privremeno donosi olakšanje tegoba. Nakon neutralizacije koja traje svega dvadesetak minuta dolazi do povećanog lučenja želudačne kiseline koje traje u naredna tri sata, pa tegobe postaju još izraženije. Istraživanja su pokazala da mleko sprečava zarastanje čira. Bolesnici koji su lekove za smanjenje nivoa želudačne kiseline uzimali zajedno sa mlekom imali su niži stepen izlečenja u odnosu na one bolesnike koji su ove lekove uzimali sa „blagom” hranom.

Rasprostranjenost infekcije

Niste usamljeni, statistika ukazuje da više od polovine populacije na planeti može biti zaraženo HP bakterijom. To je najšire rasprostranjena infekcija na svetu, a najzastupljenija je u zemljama u razvoju i kod stanovništva koje živi u lošijim higijenskim uslovima.

U Srbiji kao i u zemljama Zapadne Evrope stopa zaraženosti se kreće od 30-50%. To zapravo znači da je skoro svaka druga osoba u našem okruženju HP pozitivna. Procenat je viši u odrasloj populaciji, ali odražava višu stopu žaraženosti u periodu dok su bili deca, nego infekciju u kasnijoj životnoj dobi.

Način prenošenja infekcije

Prljave ruke, zagađena voda i hrana, su najčešći putevi prenošenja infekcije uz: genetsku predispoziciju, pušenje, alkoholizam, kofein, ljute začine, stres i upotrebu NSAIL kao faktore rizika. Poznati ali još nedovoljno istrženi putevi unosa bakterije su želudac-usta, usta-usta i stolica-usta.

Koji su simptomi infekcije sa Helicobacter Pylori?

Infekcija može opstati godinama bez simptoma, tako da čak 20% inficiranih ljudi nema nikakve simptome pre nastanka komplikacija koje mogu biti i krajnje ozbiljne za bolesnika. Velika grupa inficiranih ima tzv. dispeptične tegobe – najčešće bolove u gornjem delu trbuha posle jela, gorušicu (vraćanje kiseline), nadutost, otežano varenje, mučninu i povraćanje. Manji  broj inficiranih može imati i „alarmne simptome“ u vidu jakih bolova u trbuhu, krvarnje iz ulkusa (hematemeza-povraćanje krvi i melena-crna stolica), anemije (malokrvnost), disfagije (otežano i bolno gutanje) kao i nagli gubitak u telesnoj težini.

Helicobacter pylori je glavni uzrok bolesti u gornjem delu sistema organa za varenje.

Infekcija HP je ključna za nastanak hroničnog gastritisa (upala sluznice želuca), ulkusa (u narodu odomacen izraz „čir” ili „grizlica”) u želucu i dvanestopalačnom crevu, karcinom želuca i MALT limfoma.

HP je odgovoran za nastanak želudačnog ulkusa u 70%, a ulkusa dvanestopalačnog creva u čak 90% slučajeva. Osobe sa infekcijom ovom bakterijom imaju 5-6 puta veću šansu za dobijanje ulkusne bolesti nego neinficirani. Prema poslednjim podacima u zapadnoj Evropi više od 260 miliona ljudi boluje od ulkusa želuca, ulkusa dvanaestopalačnog creva ili karcinoma želuca.

Dijagnoza:

Invazivna (sa sondom):

•   endoskopija sa biopsijom (uzimanje isečka sluznice) za patohistološki nalaz

•   endoskopija sa biopsijom za BUT (brzi ureaza test)

Neinvazivna (bez sonde):

•   UIT (urea izdisajni test)

•   pregled krvi (analiza antitela na HP)

•   pregled stolice (analiza na antigene, odnosno delove HP)

Lečenje infekcije HP

HP se uništava antibioticima, ali se terapiji eradikacije (uklanjanja HP) obavezno dodaje i lek koji smanjuje lučenje želudačne kiseline, a to je lek iz grupe inhibitora protonske pumpe. Zahvaljujući smanjenju kiselosti u želucu, HP je u mnogo nepovoljnijoj sredini od one na koju je navikao i postaje osetljiviji na dejstvo antibiotika.

Inhibitori protonske pumpe (IPP) se tokom eradikacione terapije uzimaju dva puta dnevno i to u dozama: Esomeprazol2x20mg, Pantoprazol2x40mg, Omeprazol2x20mg. Antibiotici takođe 2 puta dnevno i to: klaritromicin2x500mg + amoksicilin 2x1000mg. Kombinovana terapija traje 7-14 dana. Većina kliničara smatra da treba nastaviti antisekretornu terapiju (znači primenu inhibitora protonske pumpe) 2-4 nedelje nakon završetka antibiotske terapije ali u dozi jednom dnevno.

Postoji i nadogradnja ove prve linije terapije, kao i druga i treća linija, a sve zbog porasta rezistencije (neosetljivosti HP) na antibiotike.

Ishrana bolesnika sa ulkusom

Osobe koje imaju čir odlično znaju koliko samo jedan zalogaj „pogrešne“ hrane može da izazove tegoba. Univerzalna dijeta za čiraše ne postoji. Može se desiti da neki bolesnici određene namirnice ne podnose dok drugima one prijaju. Međutim, postoje neke opšte preporuke koje bolesnicima mogu biti od velike pomoći:

•   jedite lagano i hranu dobro sažvaćite

•   dok jedete sedite uspravno i pokušajte da ne razmišljate o temama koje su za Vas stresne

•   tri sata pre spavanja izbegavajte obroke

•   imajte više manjih obroka u toku dana

Osnovni cilj dijete je da se iz ishrane izbace one namirnice koje mogu da izazovu iritaciju želuca i prekomerno lučenje želudačne kiseline.

Ako ne možete uticati no okolinu-utičite no sebe.

Naučite vladati stresom, dovoljno spavajte, redovno odmarajte i vežbajte, hranite se zdravo, ne pušite i ne konzumirajte alkohol. Vakcina za HP bi bila idealno rešenje – ali na žalost nije još pronađena.

v A dok se to ne desi, kad je potrebno, eradikaciona Terapija za HP je bezbedna i efikasna, a najvažnije korisna za Vas.

Pored namirnica koje su uzročnici tegoba čiraša, postoje i one koje imaju dokazano blagotvorno dejstvo. Jedna od takvih namirnica je i brokoli. Grupa japanskih i američkih naučnika dokazala je da brokoli sadrži supstancu sulfofran, koja se pokazala vrlo efikasnom u ubijanju bakterije Helicobacter pylori koja je glavni uzročnik čira. U laboratorijskim uslovima ova supstanca pokazala je efikasnost čak i protiv bakterija koje su bile otporne na dejstvo antibiotika.

Veoma važni u ishrani osoba koje imaju čir jesu fermentisani mlečni proizvodi. Ovi proizvodi sadrže probiotike koji su zaslužni za održavanje ravnoteže crevne flore pa samim tim imaju i protektivno dejstvo od uticaja drugih bakterija. Istraživanja su pokazala da Lactobacillus acidophilus i lactobacillus salivarius inhibiraju rast Helicobacter pylori i njenu invazivnu sposobnost. Probiotskim proizvodima se takođe smanjuju i štetne posledice upotrebe antibiotika, koji se koriste za eradikaciju Helicobacter pylori.

Hrana koja je bogata vlaknima može biti vrlo korisna u prevenciji ulkusa dvanaestopalačnog creva.

Osobe koje imaju čir važno je da unose dovoljne količine vode, oko 8 čaša dnevno, kako bi se obezbedila neophodna hidratacija i stvorili uslovi za produkciju zaštitne sluzi. Istraživanja su pokazala da povoljan uticaj na produkciju sluzi ima i vitamin A.

U svoj jelovnik osobe obolele od čira neophodno je da uvrste laneno seme i ulja koja sadrže linolnu kiselinu. Ova kiselina nophodna je za stvaranje prostaglandina koji imaju citoprotektivno dejstvo, takođe, linolna kiselina ubrzava zaceljenje sluznice. Pored linolne i omega masne kiseline su pokazale zaštitno dejstvo pa je neophodno da čiraši više puta nedeljno jedu ribu, posebno onu iz severnih mora.

napisao: dr Aleksandar Micić – Internista VMA

Komentari