Bol u stomaku, najčešći uzroci i kada potražiti pomoć

bol u stomaku

Bol u stomaku ili abdominalni bol je zaštitni mehanizam koji može upućivati na poremećaj trbušnih organa, zidova trbušne duplje kao i organa van navedene regije.

autor: dr Miljan Milanović, specijalista opšte hirurgije


Poznavanje istorije abdominalnog bola je od presudne važnosti pri postavljanu diferencijalne dijagnoze te je bitno pri poseti lekaru dati što preciznije podatke. Naročito od važnosti mogu biti: lokalizacija bola, kvalitet bola (tup, oštar, bol tipa kolike (javlja se u cikličnim vremenskim intervalima sa fazama pojačavanja i popuštanja)), jačina bola (najčešće na skali od 1 do 10), kao i širenje (propagacija) bola.

Za postavljanje dijagnoze dobar putokaz su i simptomi i znaci koji prate bol u stomaku: mučnina, gađenje, povraćanje, podrigivanje, otežano gutanje, pojava krvarenja iz gastrointestinalnog trakta (povraćanje krvi, krv u stolici, melena-crna stolica), dijareja, izostanak stolice i vetrova, žutica, povišena temperatura, malaksalost, gubitak u težini, itd.

Treba znati da klinička slika oboljenja abdominalnih organa može biti atipična, a naročito kod dece, starijih osoba i dijabetičara. U odnosu na vreme javljanja bol može biti akutni i hronični.

Bol u stomaku, tipovi i mesto nastanka

Postoje tri tipa abdominalnog bola:

  1. Visceralni, koji potiče od nervnih završetaka u samim trbušnim organima, najčešće njihovim rastezanjem i grčenjem, ishemijom ili zapaljenskim procesima, lokacijski odgovara trbušnom organu iz koga potiče i nejasno je ograničen.
  2. Parijetalni bol koji nastaje iz inflamirane trbušne maramice. Bol je oštar, dobro lokalizovan, pojačava se pri pritisku, a naročito pri naglom popuštanju pritiska ruke, pokretima i kašlju.
  3. Projektovani ili preneseni bol je bol koji se javlja van trbuha, a kao posledica bolesti trbušnog organa. Javlja se u zonama koje vode zajedničko embrionalno poreklo sa navedenim organima (npr. bol u desnoj lopatici kod zapaljenja žučne kese).

Šta najčešće izaziva bol u stomaku

Akutni holecistitis (zapaljenje žučne kese). Bol se najčešće javlja pod desnim rebarnim lukom sa širenjem na desnu lopaticu ili rame. Bol je tipa kolike što znači da ima periode pojačavanja i smirenja. Obično se javlja nakon uzimanja masne hrane. Najčešće je uzrokovan prisustvom kamenčića u žučnoj kesi. Terapija je operativna.

Gastritis (zapaljenje želuca), čir na želucu i čir na dvanaestopalačnom crevu. Bol se obično javlja u epigastrijumu i najčešće je u vidu pečenja, žarenja, čupanja. Može biti praćen gorušicom, podrigivanjem, povraćanjem, osećajem nadutosti. Kod gastritisa se bol smanjuje sa uzimanjem hrane, mada može biti i stimulisan unošenjem alkohola, kafe, tople tečnosti. Kod čira na duodenumu bol se javlja 1-3h nakon uzimanja obroka, može se javiti i noću. Definitivna dijagnoza se postavlja endoskopskim pregledom jednjaka i želuca. Potrebno je u sklopu dijagnostike uraditi i testove na Helicobacter pylori. U terapiji se koriste lekovi koji smanjuju kiselost želudačnog soka: H2 antagonisti, PPI.

Dijafragmalni infarkt se često može prevideti te simptomi u vidu nelagodnosti i bola u epigastrijumu, mučnine, malaksalosti pripisati oboljenju želuca.

Akutno zapaljenje gušterače ili akutni pankreatitis. Bol se javlja u epigastrijumu i često ima pojasno širenje, može biti praćen mučninom, povraćanjem, žuticom. Dijagnoza se postavlja radiološkim ispitivanjima, a jako je bitno u laboratorijskim nalazima utvrditi povišene vrednosti lipaza i amilaza u krvi i urinu.

Akutni apendicitis ili zapaljenje crvuljka, poznato kao upala slepog creva. Početak može biti atipičan u vidu nelagodnosti ili bola u epigastrijumu da bi se napredovanjem zapaljenskog procesa bol lokalizovao u donjem desnom kvadrantu. Bol se pojačava pri kašlju, pokretima, naglom popuštanju pritiska bolnog mesta. Obzirom na varijabilnost lokacije apendiksa nekada simptomi mogu biti atipični. Naročito treba biti oprezan kod dece, starijih i trudnica.

Šta još može biti uzrok bola u stomaku

Renalna kolika. Renalna kolika je uzrokovana prisustvom kamena u izlaznom delu bubrega ili ureteru. Bol je prisutan u lumbalnom predelu zahvaćene strane, tipa je kolike, s tim što je stalno prisutan samo menja intenzitet, može se širiti ka preponama i mošnicama. Često je praćen učestalim mokrenjem i pojavom krvi u mokraći. RTG i ultrazvučnim pregledom kao i pregledom mokraće se obično postavlja dijagnoza.

Akutni cistitis ili upala mokraćne bešike. Bol se javlja iznad pubične kosti i praćene je učestalim mokrenjem, osećajem nedovoljne ispražnjenosti bešike, lažnim pozivima. Dijagnoza se postavlja pregledom urina.

Akutni gastroenteritis. Manifestuje se pojavom obično difuznog bola u trbuhu najčešće u vidu grčeva uz pojavu povraćanja, velikog broja prolivastih stolica, malaksalosti. Javlja se obično iz “čistog zdravlja” i često se i u okolini obolelog se javljaju osobe sa sličnim simptomima.

Bolovi ginekološkog porekla. Ruptura kod ektopične trudnoće se manifestuje naglim, jakim bolom u maloj karlici, obično uz podatak o izostanku redovnog menstrualnog ciklusa. Akutni salpingitis se manifestuje bolom u donjem delu trbuha sa jedne ili druge strane koji je obično konstantan i prisutan danima. Bol se može javiti i u vreme ovulacije kod pucanja de Grafovog folikula. Čest uzrok bola ginekološkog porekla je endometrioza koja može biti lokacijski različita, a bol se javlja i pojačava u vreme menstrualnog ciklusa i često je praćen dismenorejama.

Ileus. U narodu poznat kao vezana creva, ileus predstavlja delimičan ili potpun prekid u pasaži crevnog sadržaja a uzrok može biti mehanički (tumori, uklještenje, strangulacija, priraslice) ili funkcionalni. Karakteriše se najčešće bolom tipa kolike, mučninom, povraćanjem, izostankom stolice i vetrova. Kada bol postane stalan može ukazivati na ishemijske procese na crevima.

Perforacije šupljih organa trbušne duplje. Manifestuju se jakim bolom koji se javlja naglo sa širenjem na čitav trbuh. Dijagnoza se postavlja RTG abdomena na kome se verifikuje prisustvo slobodnog gasa u trbuhu.

Samopomoć kod bolova u stomaku

Ukoliko je bol slabijeg intenziteta od pomoći mogu biti sledeći saveti:

  • Pijuckajte vodu i druge tečnosti u malim gutljajima.
  • Izbegavajte čvrstu hranu.
  • Ukoliko povraćate jedite pirinač, pasiranu jabuku, krekere i sl. Izbegavajte mleko i mlečne proizvode.
  • Ukoliko se bol oseća visoko u abdomenu i javlja se posle obroka izbegavajte citruse, masnu i prženu hranu, paradajz i proizvode od paradajza, kafu, alkohol, gazirana pića.
  • Nemojte uzimati lekove po sopstvenoj volji, naročito analgetike, obzirom da mogu da zamaskiraju kliničku sliku i otežaju postavljanje odgovarajuće dijagnoze.

Kada treba potražiti pomoć lekara

Bol u stomaku u većini slučajeva nije izazvan nekim ozbiljnijim zdravstvenim problemom. Ipak, u nekim slučajevima je neophodno obratiti se lekaru za pomoć:

  • kada bol u stomaku traje duže od 6h,
  • kada se pogoršava,
  • kada postaje neprekidan i difuzan odnosno zahvata ceo trbuh,
  • kada se pojačava pri naglom popuštanju pritiska na bolno mesto,
  • ako je praćen povraćanjem ili izostankom stolice dužim od 24h,
  • ako je praćen žuticom.

Kako se postavlja dijagnoza

Svaki pacijent koji ima bol u stomaku, bez obzira na karakteristike bola i pratećih simptoma, bi trebalo da se javi lekaru radi dodatne dijagnostike.

Dijagnostika kod pacijenata sa bolom u stomaku najčešće obuhvata uzimanje anamneze (karakteristike bola), kompletnu krvnu sliku, biohemijske analize, analizu urina, RTG snimak trbuha, ultrazvuk trbuha, skener, MR, kao i endoskopske procedure EGDS (gastroskopija), kolonoskopija, endoskopski ultrazvuk i druge procedure.

 

Tekst objavljen: 20.11.2017.

Update PharmaMedica tim: 17.12.2020.

Komentari