Sindrom iritabilnog kolona

Sindrom iritabilnog kolona, odnosno iritabilnog debelog creva predstavlja najčešće gastrointestinalno oboljenje u kliničkoj praksi. Stručnjaci ga posmatraju kao bolest savremenog čoveka. Karakterišu ga bolovi u trbuhu u kombinaciji sa poremećajem stolice u vidu proliva i/ili zatvora. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca a simptomi se kod većine pacijenata javljaju do 35. godine.

autor: Dr Slavica Milovanović – Đorović


Tačan uzrok nastanka iritabilnog kolona nauka još uvek nije utvrdila. Pokretljivost creva je poremećena iako organskih uzroka nema (nikakve izrasline ili druge promene nisu prisutne). Iritabilni kolon je vrlo neprijatno oboljenje ali ne uzrokuje trajnu štetu crevima, ne izaziva krvarenja, niti vodi nekoj drugoj ozbiljnijoj bolesti poput raka.

Sindrom iritabilnog kolona

Kod pacijenata sa sindromom iritabilnog kolona tegobe se javljaju ili pojačavaju u vreme stresnih situacija. Često pacijenti početak svoje bolesti vezuju za neku stresnu situaciju iz svog života (problemi u porodici, na poslu, bolest ili smrt u porodici, novčane poteškoće, psihičke traume iz detinjstva).

Ishrana siromašna dijetnim vlaknima je najbitniji faktor nastanka, dok alkohol i pušenje mogu pojačati simptome već nastalog sindroma iritabilnog kolona. Kod pacijenata, kod kojih se periodi zatvora i proliva smenjuju neophodno je ispitati i intoleranciju na laktozu kao i nepodnošljivost na neke sastojke hrane.

Sindrom iritabilnog kolona može postojati u tri osnovna oblika:

  • Kod prvog oblika se javljaju bol u trbuhu i zatvor i to je spastični kolon.
  • Kod drugog oblika se javlja proliv koji može biti povremeni ili stalni (funkcionalni proliv), i
  • kod trećeg oblika se naizmenično javljaju proliv i zatvor. Treba reći da je klinička slika sa zatvorom češća kod žena, a kod muškaraca se daleko češće javlja proliv.

Za bol je karakteristično da se pojačava nakon obroka a smanjuje nakon pražnjenja creva.

Bol je difuznog je tipa, znači prostire se uglavnom duž čitavog trbuha. Pražnjenje creva je neredovno, manje od 3 stolice nedeljno, može biti i otežano, nepotpuno i bolno. Formirane stolice su često uske kao olovka. Proliv se ispoljava ujutru ili nakon obroka u vidu ređih stolica male zapremine.

Kod ovih pacijenata je prisutno nadimanje trbuha i često može biti prisutna sluz u stolici. Bolovi i proliv se nikada ne javljaju tokom sna, za razliku od organskih bolesti creva kada osoba ima i prolive i bolove tokom noći. Neretko su prisutne i tegobe tipa gorušice, mučnine i povraćanja.

Isto tako, kod osoba koje imaju sindrom iritabilnog kolona je primećena učestalost glavobolja, palpitacija, pojačanog znojenja, a kod žena i dismenoreje. Kod oblika sa zatvorom pacijenti posledično često imaju i hemoroide. Međutim, bez obzira na navedene simptome, opšte stanje bolesnika je dobro.

Sindrom iritabilnog kolona – dijagnoza

Pri postavljanju dijagnoze neophodno je prvenstveno ostvariti dobar kontakt sa pacijentom. Bitno je da pacijent shvati da mu lekar veruje i da njegove tegobe nisu umišljene. Nedostatak organskih promena na samim crevima je osnovni razlog ovakvom pristupu.

Dijagnostika obuhvata prvo razgovor sa lekarom, kako bi se prepoznali simptomi i isključile druge bolesti (divertikulits, čir na dvanaestopalačnom crevu, problemi sa žučnom kesom, parazitske bolesti, rani ulcerozni kolitis).

Kod pacijenata starijih od 40 godina, koji ranije nisu imali slične tegobe, a imaju krv u stolici ili pozitivnu porodičnu anamnezu na tumore debelog creva, neophodno je isključiti mogućnost postojanja polipa i tumora (uraditi kolonoskopiju).

Kod žena treba isključiti neke bolesti genitalnog trakta koje mogu imati sličnu simptomatologiju (tumori ženskih polnih organa, upale jajnika ili postoperativna stanja s priraslicama na crevima).

Neophodan je fizikalni pregled, detaljna laboratorijska analiza, ultrazvuk trbuha, pregled stolice na okultnu krv i rektosigmoidoskopija.

Ako je proliv izrazito prisutan treba uraditi pregled stolice na parazite, isključiti nedostatak laktaze, prisustvo zapaljenskih bolesti creva, alkoholizam, hipertireozu…

Na kraju bitno je naglasiti da se konačna dijagnoza postavlja „per exclusionem“, odnosno isključivanjem drugih bolesti koje imaju slične simptome.

Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma

Kada se postavi dijagnoza, pristupa se lečenju.

Osnovni cilj lečenja je uspostavljanje normalnog rada creva. To se prvenstveno postiže korigovanjem ishrane u smislu uvođenja namirnica bogatih dijetnim vlaknima. Preporučuje se i dovoljna količina tečnosti, biljni čajevi, voće, povrće ali i izbegavanje začinjene, ljute hrane, alkohola i pušenja. Jako je bitno imati obroke u određeno vreme.

Pošto je stres kod velikog broja pacijenata okidač, neophodno je izbegavati ga. Naravno, to je vrlo teško u životu savremenog čoveka i zato je bitno da naučimo da se izborimo sa stresnim situacijama. Da li će to biti sport, šetnja, dobra knjiga, razgovor sa psihoterapeutom, prijateljima ili neka druga aktivnost, stvar je izbora pojedinca.

Univerzalni lek za sindrom iritabilnog kolona ne postoji pa je lečenje uglavnom usmereno na ublažavanaje simptoma.

Za ublažavanje bolnih grčeva koriste se uglavnom spazmolitici (lekovi koji opuštaju glatku muskulaturu), antidijaroici kod učestalih, obilnih proliva. Lečenje kod zatvora se postiže promenom načina ishrane ili ukoliko to ne pomogne upotrebom laksativa. Neophodna je ishrana bogata celulozom (voće, kuvano i sveže povrće). Poželjno je jesti hleb od integralnih žitarica, a često je potrebno dodavati i mekinje, nekoliko kašika pre ili uz obroke u vodi ili jogurtu.

Mineralna voda bogata magnezijumom može da pomogne ali je ne treba piti hladnu već sobne temperature i to ujutro pre doručka, ali i u toku dana pre ručka i večere.

Takođe namirnice čijim varenjem se oslobađaju gasovi kao što su mahunarke: grašak, pasulj itd. mogu pogoršati tegobe kod iritabilnog kolona te se njihova upotreba treba razmotriti.

Obroci bi trebali da budu manji ali češći. Neophodno je smanjiti unos alkohola i začinjenih jela.
Neredovna stolica kod mnogih pacijenata traje godinama pre nego što se jave lekaru verovatno zbog odsustva ozbiljnijih tegoba na samom početku bolesti. Naravno, stanje se sa godinama pogoršava a bolovi u trbuhu i nadutost bivaju sve izraženiji.

Savet svim pacijentima je da se na vreme, blagovremeno jave svom lekaru, kako bi se postavila dijagnoza i započelo lečenje.

Komentari