Šta se krije iza gorušice ?

Šta se krije iza gorušice ?

Po zvaničnim statističkim podacima, gorušicu ima svaka peta osoba bar jednom nedeljno i skoro svaka druga bar jednom mesečno. Gorušica je samo jedan od simptoma bolesti, koja je prouzrokovana vraćanjem želudačnog sadržaja u završni deo jednjaka, a zove se gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kod polovine pacijenata sa GERB javlja se oštećenje sluzokože završnog dela jednjaka. Oštećenje sluzokože varira u širokom rasponu od blage upale, preko pojave čira na završnom delu jednjaka i suženja jednjaka, do najteže komplikacije a to je pojava malignog tumora – karcinoma.

Perspektiva optimiste i pesimiste

Na sreću, komplikacije bolesti su relativno retke i mogu se očekivati kod osoba sa dugotrajnom i izraženom gorušicom. Međutim, s obzirom na učestalost gorušice, GERB definitivno postaje javnozdravstveni problem. Jedan od razloga je i činjenica da je u zapadnoj Evropi i SAD broj malignih tumora u završnom delu jednjaka u značajnom porastu, a to je direktna posledica neadekvatno lečenog GERB.

Kada potražiti pomoć lekara?

Ukoliko je gorušica blaga i ne javlja se često, samoinicijativno lečenje je dozvoljeno. Ono podrazumeva promenu načina života i ishrane i upotrebu nekih lekova. Danas je jasno da je gojaznost direktan i dokazan faktor rizika za pojavu i potenciranje gorušice. Takođe, smanjenje telesne težine pozitivno utiče na smanjenje učestalosti i težine simptoma. Od lekova, samoinicijativno je prihvatljivo povremeno uzimati antacide (soli aluminijuma i magnezijuma koje neutrališu kiselinu) i H2 blokatore (Ranitidin, Famotidin, Nizatidin…). U slučaju da ovi lekovi nemaju efekta ili gorušica poprima zabrinjavajući karakter, treba potražiti pomoć lekara. Pod zabrinjavajućim simptomima podrazumevaju se tegobe blagog intenziteta koje se javljaju 2 i više dana u toku nedelje, ili tegobe umerenog ili jakog intenziteta koje su prisutne jedan ili više dana nedeljno. Ukoliko se gorušica prvi put javila pre pedesete godine života i nije praćena alarmnim simptomima nisu neophodne skupe i neprijatne dijagnostičke procedure. Lečenje, od strane specijaliste opšte medicine može se započeti lekovima (u prvom redu inhibitorima protonske pumpe), a pozitivan efekat lekova može potvrditi empirijski postavljenu dijagnozu GERB.

Alarmni simptomi i znaci bolesti

Posebnu pažnju treba obratiti na pojavi alarmnih simptoma i znakova, jer su oni često prouzrokovani komplikacijama bolesti. U alarmne simptome i znakove bolesti spadaju krvavljenje, otežano ili bolno gutanje, izražen i dugotrajan bol, gubitak telesne težine, gubitak apetita, dugotrajno povraćanje, anemija i drugo. Potreba za dopunskom dijagnostikom postoji i kod višegodišnje izražene gorušice i održavanja simptoma uz terpiju lekovima, kao i kod pojave gorušice u toku noći. Treba posebno obratiti pažnju na spontano smanjenje učestalosti i težine gorušice, kod pacijenata koji dugo imaju simptome, jer neočekivano spontano smanjenje simptoma može da znači pogoršanje bolesti i pojavu komplikacija.

Kako pravilno lečiti gorušicu i sprečiti komplikacije?

Najbolji način sprečavanja komplikacija je pravilno lečenje gorušice. Na sreću, na raspolaganju su nam moćni i efikasni lekovi koji smanjuju lučenje kiseline, a to su inhibitori protonske pumpe (Esomeprazol, Pantoprazol, Lansoprazol, Omeprazol…). Važno je napomenuti da se ovi lekovi najčešće uzimaju jednom na dan i to ujutru, 30 do 60 minuta pre doručka. Kada se gorušica javlja retko, uzimanje lekova treba ograničiti na nekoliko dana u kontinuitetu, uz duge pauze između. Ponovna pojava simptoma nalaže potrebu za ponovnim uzimanjem lekova u toku narednih nekoliko dana. Ukoliko je gorušica čest problem, lekovi se moraju uzimati svakodnevno u dužem vremenskom periodu, pa čak i godinama bez prestanka. Kada je goršica prouzrokovana kilom na dijafragmi i u slučaju komplikacija bolesti, alternativa lekovima je laparoskopska hirurška intervencija.

Da li je dugotrajna terapija lekovima sigurna?

Terapija inhibitorima protonske pumpe je ne samo efikasna, već i sigurna. Iza tog zaključka stoje decenije upotrebe ovih lekova u Severnoj Americi, Evropi i Australiji. Nekadašnje mišljenje da se terapija mora prekinuti posle 8 nedelja, je prevaziđeno. Poznato je da su mogući problemi zbog dugotrajne i nepravilno lečene gorušice, mnogo ozbiljniji nego problemi nastali zbog dugotrajnog uzimanja lekova. Takođe, mogući problemi vezani za dugotrajno uzimanje lekova daleko su manji nego što se očekivalo. Uglavnom su vezani za interakciju sa drugim lekovima koji se uzimaju u cilju lečenja drugih bolesti (na primer Diazepam, Diklofenak, Nifedipin i drugi). Uzimanje više lekova u isto vreme, zahteva savet lekara.

Šta se krije iza gorušice ?

Zaključak

Gorušica je samo jedan od simptoma bolesti, koja se zove gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kod polovine pacijenata gorušica je udružena sa oštećenjem sluzokože završnog dela jednjaka. Oštećenje sluzokože varira u širokom rasponu od blage upale, preko pojave čira na završnom delu jednjaka i suženja jednjaka, do najteže komplikacije a to je pojava malignog tumora – karcinoma. Najbolji način sprečavanja komplikacija je pravilno lečenje gorušice, a terapiju izbora čine moćni lekovi koji smanjuju lučenje kiseline – inhibitori protonske pume.

napisao: dr Miloš Bjelović, Klinički centar Srbije

Komentari