Bolne menstruacije, dismenoreja

Bolne menstruacije, dismenoreja

Dismenoreja je stručan naziv za bol koji se povezuje sa menstrualnim ciklusom. Bolovi su različitog intenziteta, od blagih do vrlo jakih u predelu stomaka i krstima, imaju karakter grčeva i stezanja. Mogu biti praćeni mučninom, povraćanjem, prolivom, emotivnom nestabilnošću (plačljivost, preosetljivost, problemi sa snom..). Česte su i glavobolje.

Lekari dismenoreju dele na primarnu koja nastaje s prvom menstruacijom i uglavnom je funkcionalnog karaktera i sekundarnu, koja nastaje kasnije tokom života i povezuje se sa nekom bolešću, najčešće endometriozom. Među lekarima postoje i oni koji su mišljenja da je intenzitet i učestalost dismenoreje uslovljena lošim životnim navikama kao i oni koji su mišljenja da je u pozadini bolnih menstruacija zapravo neka emocionalna tegoba.

Skoro svaka druga žena ima problem sa bolnim menstruacijama. U najvećem broju slučajeva razlog prenaglašenih kontrakcija je fiziološke prirode odnosno prirodnih procesa koji se odigravaju pred kraj menstrualnog ciklusa, ali je njihov intenzitet veći od uobičajenog. Pre samog menstrualnog krvarenja menja se hormonski status žene usled kojeg dolazi do stezanja krvnih sudova pa sluznica materice ostaje bez kiseonika, takođe oslobađa se i veća količina prostaglandina. Upravo te veće količine prostaglandina odgovorne su za neprijatne i bolne grčeve.
U nastanku primarne dismenoreje sigurno da značajnu ulogu ima i psihički faktor. Žene imaju različit prag osetljivosti na bol pa na iste nadražaje različito reaguju. Dok su za jednu osobu izvesne tegobe samo neugodne senzacije, za drugu preosetljivu, one su nepodnošljive.

U slučaju primarne dismenoreje za ublažavanje tegoba koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi ketoprofen, diklofenak, ibuprofen.. Ovi lekovi smanjuju stvaranje prostaglandina a upravo su prostaglandini odgovorni za nastanak bola. Najbolji efekat se postiže ukoliko se sa njihovom primenom počne nekoliko dana pre očekivane menstruacije. Ukoliko su manstruacije jako bolne lekar može propisati pored leka protiv bolova i spazmolitik, odnosno lekove koji će opustiti glatku muskulaturu materice. Za ublažavanje menstrualnih tegoba veoma su se delotvornim pokazali i oralni kontraceptivi. Njihovom primenom suprimira se ovulacija a poznato je da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima dok su krvarenja u ciklusima kada ovulacije nije bilo, bezbolna. Novina u lečenju dismenoreje je i primena nitroglicerinskih flastera. Kao neželjeni efekat njihove primene mogu se javiti glavobolje pa se često flasteri primenjuju istovremeno sa ibuprofenom ili nekim drugim lekom protiv bolova.

Bolne menstruacije su češće kod osoba koje su nedovoljno razvijene i slabe, anemične, boluju od neke hronične bolesti na primer dijabetesa, ili su iscrpljene usled teškog rada i loših životnih uslova. U ovim slučajevima terapijski cilj je zapravo poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja koje će dovesti i do ublažavanja menstrualnih tegoba.

Za razliku od primarne dismenoreje gde se ginekološkim pregledom ne pronalaze nikakve promene, sekundarna dismenoreja nastaje kao posledica bolesti. To mogu biti tumori materice, jajnika ili jajovoda, upalni procesi, promene na grliću materice ili njen nepravilni položaj, endometrioza.

U slučaju sekundarne dismenoreje, lečenje je fokusirano na osnovnu bolest.Bolne menstruacije mogu da budu ublažene i promenom načina ishrane. Savetuje se ishrana koja uravnotežuje proizvodnju prostaglandina uz dodatak vitamina B6, magnezijuma i vitamina E.

Bolne menstruacije, dismenorejaIshrana koja uravnotežuje proizvodnju prostaglandina podrazumeva:

smanjenje unosa rafinisanih šećera (keks, kolači i drugi slatkiši, beli šećer, hleb, peciva od belog brašna), smanjenje unosa mesa i jaja (crveno meso i žumance su izvori arahidonske kiseline koja je polazna supstanca u stvaranju prostaglandina), izbegavati izvore trans masti (margarine, biljne masti..) a ishranu upotpuniti omega masnim kiselinama. Ribe poput lososa, tune, skuše kao i laneno ulje odlični su izvori omega masnih kiselina. Izbegavati jake začine, prženu, masnu i slanu hranu. Unositi više zelenog povrća, kuvanog na pari ili svežeg.

Zapaženo je da od pomoći može da bude i ograničavanje unosa mleka i mlečnih proizvoda. Povezanost između unosa mleka i mlečnih proizvoda sa bolnim menstruacijama nije dokazana. Pretpostavlja se da upotreba hormona rasta, pesticida i antibiotika u ishrani životinja može interferirati sa ženskim polnim hormonima što rezultira povećanjem tegoba.
U olakšavanju tegoba od pomoći mogu biti i masaža, joga, homeopatija, upotreba lekovitog bilja. Istraživanja su pokazala da od bolnih menstruacija češće pate žene koje su prvu menstruaciju dobile rano, one kod kojih je krvarenje obimnije i duže, kod kojih postoji porodična anamneza dismenoreje i koje puše.

Bolne menstruacije, dismenorejaRani znaci trudnoće

Prvi simptomi trudnoće nisu jednako izraženi kod svih žena a isto tako mogu varirati kod jedne žene i njenih trudnoća. Kod nekih žena su jače izraženi, kod nekih slabije a neke žene uopšte ne pomisle na trudnoću dok ne dođe do izostanka menstruacije.

Koji su to najčešći rani znaci trudnoće?

1. Umor
2. Promene na dojkama
3. Odbojnost ka određenoj vrsti hrane
4. Mučnina podstaknuta određenim mirisima
5. Jutarnja mučnina praćena povraćanjem
6. Učestalo mokrenje
7. Osećaj gubitka daha
8. Promene raspoloženja

Umor je rani simptom trudnoće koji se može javiti već nedelju dana nakon začeća i uzrokovan je visokim nivoom progesterona u organizmu. Prisutan je uglavnom neobjašnjiv i iznenadan osećaj umora. Isto tako, umor može ukazivati na niži nivo šećera u krvi, niži krvni pritisak, povećanu aktivnost štitne žlezde, anemiju.

Promene na dojkama su posledica promene hormonalnog statusa nakon začeća. Podrazumevaju osećaj punoće, težine ili otečenosti dojki kao i blagu osetljivost na dodir. Predeo areola obično potamni. Trudnoća nije jedino stanje koje može uticati na promene u grudima. One mogu biti uzrokovane korišćenjem kontraceptivnih pilula ili se mogu biti predmenstrualni simptom.

Odbojnost ka određenoj vrsti hrane je kod većine žena prvi simptom trudnoće i stručnjaci smatraju da je posledica rasta nivoa beta-HCG hormona.

Osetljivost na određene mirise (dotadašnji parfem, miris cigareta…) i jutarnja mučnina praćena povraćanjem se kod najvećeg broja trudnica smanjuju nakon 14. nedelje trudnoće. Kako bi se tegobe ublažile ne preskačite obroke, porcije neka budu manje, utvrdite koja hrana stvara mučinu i izbacite je iz jelovnika. Pored hrane koja izaziva mučninu postoje i one namirnice koje prijaju, pronađite ih! Postoji mogućnost da vitaminski preparati koje trudnica uzima izazivaju mučninu. Zato je vrlo bitno da ih nikada ne uzimate na prazan stomak a preporučuje se da ih pijete uveče nakon male užine, odnosno pre spavanja.

Učestalo mokrenje. Na početku trudnoće usled rasta materice dolazi do njenog pritiska na mokraćnu bešiku pa trudnice češće imaju potrebu za uriniranjem.
Osećaj gubitka daha se javlja kao rani znak trudnoće jer usled razvoja embriona trudnica ima veću potrebu za kiseonikom. Međutim, nemojte zanemarivati ovaj simptom, već ga obavezno spomenite svom lekaru, naročito ukoliko se javlja u ležećem položaju, ili ako je disanje bolno.

Povećan nivo hormona progesterona može uzrokovati i konstipaciju (zatvor). Unošenjem više tečnosti, vežbama koje su u skladu sa Vašim stanjem i unosom namirnica bogatih vlaknima rešićete ovaj problem.

Promene raspoloženja su karakteristične tokom prvog trimestra a kod nekih trudnica su prisutne i tokom čitave trudnoće. Posledica su promene nivoa hormona. Kao rani znaci trudnoće, ali nešto ređi, mogu se javiti glavobolja i bol u leđima.

napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović

Komentari