Fibroidi su benigne izrasline mišićnog tkiva materice. Mogu se rangirati po veličini ili brojnosti na vrlo male ili velike i na pojedinačne ili brojne. Naučnici smatraju da se fibroidi razviju kod 70-80% žena starosti do 50 godina. Medicinski naziv za fibroide je fibromiom.
autor: Dr Slavica Milovanović – Đorović
Većina fibroida ne daje nikakve simptome i otkriva se slučajno tokom rutinskog ginekološkog pregleda. Kod malog broja žena simptomi postoje i najčešće su to:
- osećaj pritiska na mokraćnu bešiku ili debelo crevo,
- učestalo mokrenje,
- tvrda stolica i/ili osećaj boli u predelu debelog creva,
- bol u donjem delu leđa i /ili bol u trbuhu.
Zašto nastaju fibroidi
Tačan uzrok nastanka fibroida nije poznat, ali se zna da je njihov rast povezan sa ženskim polnim hormonima, estrogenom i progesteronom. Dosadašnja istraživanja su pokazala:
- da se fibroidi najčešće javljaju između 30. i 40. godine života,
- da se kod pripadnica crne rase javljaju ranije i rastu brže,
- da postoji genetska predispozicija za njihovu pojavu,
- da su povećana telesna težina, gojaznost i povišen krvni pritisak značajni faktori rizika.
Postoje naučne studije koje ukazuju na veću verovatnoću pojave fibroida kod žena koje su:
- ranije dobile prvu menstruaciju,
- koristile hormonske kontraceptive,
- konzumiraju dosta crvenog mesa, kofeina i alkohola.
Ukoliko fibroidna tvorevina dovoljno naraste može se desiti da toliko rastegne prednji trbušni zid da odaje utisak da je žena u drugom stanju.
Da li fibroidi utiču na menstrualni ciklus
Fibroidi mogu izazvati i promene vezane za menstrualni ciklus, kao što su:
- grčevi i bolovi koji se kreću od blagih do veoma jakih,
- obimno i dugotrajno krvarenje sa krvnim ugrušcima,
- učestalije menstrualno krvarenje,
- krvarenje između ciklusa koje može biti jedva primetno ili značajno.
Žene koje su ranije dobile menstruaciju su pod većim rizikom za dobijanje fibroida, a važno je i znati da se fibroidi u periodu menopauze spontano povlače.
Da li fibroidi utiču na plodnost
Fibroidi, odnosno miomi u suštini ne utiču na plodnost kod žena, ali mogu uzrokovati neke komplikacije tokom održavanja trudnoće ili tokom porođaja.
Fibroidi mogu izazvati jak bol u karlici ili ozbiljno produženo krvarenje nakon porođaja. U nekim slučajevima mogu zatvoriti i Falopijeve tube ili ukoliko rastu unutar materice mogu ometati oplođenu jajnu ćeliju da se usadi na odgovarajućem mestu.
Kada treba potražiti pomoć ginekologa
Pored redovnog, ginekološki pregled je neophodan u slučaju da je:
- menstrualno krvarenje obimnije i duže traje,
- ciklusi su postali bolni ili su bolniji nego ranije,
- ako imate učestalo mokrenje ili nemogućnost da ga kontrolišete,
- ako osećate bol u maloj karlici koji ne prestaje ili imate osećaj težine i pritiska u donjem delu trbuha.
Ginekolog može rutinskim pregledom male karlice da otkrije fibroidnu tvorevinu ukoliko je ona srednje veličine ili velika. Ultrazvučnim pregledom se detaljnije mogu videti i mali fibroidi. Kod žena koje pokušavaju da ostanu u drugom stanju postoji test koji se zove histerosalpingogram, koji detaljno prikazuje granice materice i Falopijevih tuba i njime se mogu detektovati sve abnormalnosti.
Kako se leče fibroidi
U slučaju da su miomi mali i ne daju nikakve simptome lečenje nije potrebno, ali ukoliko su veći i uzrokuju ozbiljne tegobe lečenje je hirurško. Koliko će biti opsežan hirurški zahvat i kakav će biti pristup zavisi od više faktora: veličine fibroma, životne dobi žene, želje za trudnoćom, njenog opšteg zdravstvenog stanja.
Kod malih i srednjih mioma primenjuje se metoda embolizacije fibroida preko materične arterije. Operacijom, miomektomijom, se uklanjaju uglavnom veći fibroidi, ali u nekim slučajevima oni se mogu ponovo vratiti. Vrlo retko, miomektomija može ostaviti ožiljno tkivo na materici i onemogućiti začeće. Kod žena sa veoma ozbiljnim bolovima i ogromnim miomima radi se histerektomija.
U slučajevima da žena ima tegobe izazvane fibromiomima, a hirurško lečenje nije neophodno, sprovodi se simptomatska terapija. U terapiji bolnih grčeva se najčešće koristi ibuprofen. Oralni kontraceptivi ili injekcije progesterona mogu delimično smanjiti jake bolove, obilno krvarenje i grčeve.
Mere prevencije
Stručnjaci smatraju da redovna fizička aktivnost može biti jedna vrsta prevencije za nastanak mioma. Sprovedena je i studija među ženama koja je potvrdila ovaj stav.
Vežbanjem se reguliše i telesna težina i visok krvni pritisak, a poznato je da su oni bitni faktori rizika za nastanak mioma.
Prirodni lekovi kao pomoć kod fibroida
Brojna naučna istraživanja su pokušala da pokažu na koji način promene u ishrani i primena biljnih lekova mogu pomoći kod fibroida. Međutim, još uvek nema jasnih ni sigurnih dokaza na kojima bi se mogli bazirati novi pravci u tretmanu fibroida.
Opšte preporuke u vezi sa ishranom kojih bi se trebalo pridržavati su:
- Smanjiti unos crvenog mesa, rafinisanog šećera i masne hrane.
- Pojačati unos vitamina A putem namirnica životinjskog porekla kao što su mlečni proizvodi i masna riba.
- Jesti bobičasto voće koje je bogato bioflavonoidima.
- Jesti zeleno povrće poput brokolija, zelene salate i spanaća.
- Povećati konzumaciju zelenog čaja.
U eksperimentalnim uslovima je pokazano da resveratrol iz grožđa i kurkumin iz kurkume mogu da zaustave rast fibroidnih ćelija, ali nema dokaza da uzimanje ovih namirnica ima isti efekat.
