Ishrana u trudnoći

U trudnoći potrebe za folatom su povećane. Nedostatak rezultira greškama u formiranju srca, nervnog sistema, i urinarnog trakta. To može da se spreči ako po preporukama moderne medicine suplemente damo svim ženama sposobnim za rađanje, idealno nekoliko nedelja pre začeća, a potom tokom trudnoće i laktacije. Posebno dobri efekti postižu se preparatima koji imaju neki oblik 5-MTHF. Takva forma vitamina ne zahteva enzim za pretvaranje u biološki aktivnu formu kao folna kiselina.

Folat i folna kiselina tokom trudnoće ima li razlike?

Folna kiselina i folat su dva najčešće korišćena naziva za vitamin koji spada u veliku grupu poznatu kao B kompleks. Folat je oblik koji se nalazi prevashodno u hrani i u ljudskom telu, i to 90 % u formi 5-MTHF, a folna kiselina je osnovni sastojak vitaminskih preparata koji se koriste kao dodatak ishrani.

Tek u poslednjih par godina odobren je za upotrebu sintetisani vitamin po obliku identičan onom u organizmu. Da li je i zašto to važno i da li je neophodno uzimati preparate ovog vitamina?
Ima ga u hrani, u spanaću i šparglama, pirinču, pasti, sočivu, pasulju. Ali, on spada baš u one tzv. labilne vitamine pa se kuvanjem ili dužim stajanjem u magacinima uništava i do 100 % ovog vitamina. A potrebe su neprekidne kako pri obnavljanju crvenih krvnih zrnaca ili ubrzanog stvaranja novih ćelija i tkiva, tako i u trudnoći. 5-MTHF je apsolutno nezamenljiv učesnik u metabolizmu mnogih amino kiselina i genetskog materijala svake ćelije poznatog kao DNK. Preporuke kažu da su uobičajene potrebe adolescenata i odraslih 400 µg/dan, a kod trudnica i dojilja 600 µg/dan i 500 µg/dan, a istraživanja pokazuju da prosečan unos ne dostiže ni polovinu ovih količina.

Kada se zna da bez ovog vitamina nema pravilnog sazrevanja crvenih krvnih zrnaca i da će i boravak na planinama imati daleko manje efekata u smislu poboljšanja krvne slike, da ne pominjem ogroman broj žena i dece koji stalno pate od blage ili teže anemije, postaje jasno zašto je on neophodan svakome.

Posebno u trudnoći potrebe su povećane, a nedostatak rezultira greškama u formiranju srca, nervnog sistema, i urinarnog trakta. Tako se urođene srčane mane viđaju u 1 od 100 trudnoća a spina bifida 1-2 u 1000! To može da se spreči u najvećem broju slučajeva ako po preporukama moderne medicine suplemente damo svim ženama sposobnim za rađanje, idealno nekoliko nedelja pre začeća, a potom tokom trudnoće i laktacije.

Posebno dobri efekti postižu se preparatima koji imaju neki oblik 5-MTHF. Takva forma vitamina ne zahteva enzim za pretvaranje u biološki aktivnu formu kao folna kiselina. A genetika kaže da svaki drugi čovek ima neku genetsku varijaciju ovog enzima koja ga usporava ili onemogućava. I na kraju, ne manje važno je činjenica da je iskoristljivost vitamina iz ovakvih preparata gotovo duplo bolja nego iz hrane, naravno kada se uzimaju našte srca.

Zdrava trudnoća – ishrana dobra za mamu i bebu

Pravilna ishrana važna je u svim periodima života. Ono što izdvaja trudnoću je činjenica da nutrijenti koji su neophodni moraju biti uneti baš tada u određenim, potrebnim količinama. Pojednostavljeno, za prvu polovinu trudnoće karakterističan je intenzivan razvoj svih tkiva i organa, a za drugu rast. Tako su i potrebe u ishrani unekoliko različite te kažemo da su u početku prevasdhodno veće potrebe za vitaminima i belančevinama a u drugoj polovini kada beba intenzivno raste, potrebe i u kalorijama i drugim nutrijentima. Često se to rešava savetom „jedi za dvoje“!

Pored toga što to rezultira velikim povećanjem težine trudnice i komplikacijama, ne manje je važno da je ishrana preobilna u kalorijama najčešće deficitarna u nutrijentima neophodnim za pravilan razvoj ploda. Neke od njih trudnice imaju u rezervama pa mogu da ih „pozajme“ svojim bebama kao što rade sa gvožđem i kalcijumom po cenu sopstvenih deficita u vidu anemije i početne osteoporoze. Mnoge druge bitne nutrijente, vitamine i masne kiseline nemaju deponovane niti ih mogu obezbediti čak ni optimalnom ishranom. Tipičan primer za to je „folat“.

Istraživanja, međutim, pokazuju da bi optimalna suplementacija trebalo da obuhvata i 4-12 nedelja pre trudnoće. Na ovaj način sprečavaju se malformacije u 100 % slučajeva, rezultat koji se u medicini retko viđa. To podrazumeva i određen oblik ovog vitamina tzv. 5-MTHF koji je identičan biološki aktivnom vitaminu u našem organizmu za razliku od folne kisleine koja je kod određenog broja ljudi slabo iskoristljiva. Pojednostavljena preporuka za ishranu u trudnoći bi bila: treba uzimati multivitaminske suplemente posebno formulisane za ovo stanje u hemijskom obliku koji je najbolje biološki iskoristljiv uz napomenu da to nikad ne može da zameni hranu koja treba da je velike hranljive a male kalorijske gustine od 2 kcal/gram.

napisala: Prof. dr Jagoda Jorga

Komentari