Osteoporoza, najčešća pitanja i odgovori

osteoporoza

Osteoporoza je sistemsko oboljenje koštanog sistema koje se karakteriše redukcijom koštane mase na zapreminsku jedinicu normalne kosti, što smanjuje čvrstinu koštanog tkiva i povećava lomljivost. Komplikacije osteoporoze su lomovi kosti koji nastaju spontano ili na najmanju traumu. Osteoporoza se daleko češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Nedostatak estrogena u postmenopauzi je najčešći uzrok osteoporoze. Kada se govori o osteoporozi kao epidemiji misli se prvenstveno na postmenopauzalnu osteoporozu.

Autor: Dr sci. med. Terezija Mošković


Osteoporoza, tipovi prema uzroku nastanka

Prema uzrocima nastanka osteoporoze postoji podela na dva tipa: primarna i sekundarna osteoporoza.

Prema uzroku razlikujemo dva tipa primarne osteoporoze: postmenopauzalnu i senilnu osteoporozu. Postmenopauzalna osteoporoza nastaje kod žena u postmenopauzi zbog nedostatka estrogena. Senilna osteoporoza podrazumeva spori gubitak koštane mase koji je u funkciji starenja, a javlja se kod oba pola.

Sekundarna osteoporoza može nastati kao posledica različitih oboljenja: hipertireoza, Kušingov sindrom, hipogonadizam kod muškaraca, hiperparatireoza, hipoestrogeni status žene u generativnoj dobi. Osteoporozu mogu uzrokovati i neka maligna oboljenja (multipli mijelom, metastatski tumori, mastocitoza), upotreba lekova (holestiramin, heparin, antikoagulanti, metotreksat), kao i neke hronične bolesti jetre, bubrega, creva, reumatoidni artritis, itd.

Kako nastaje osteoporoza

Kost je veoma metabolički živo tkivo u kojem se stalno od rođenja do smrti odvijaju dva uzajamno vezana procesa: proces razgradnje i proces izgradnje kosti. U vreme detinjstva i adolescencije, do 25 ili 30 godine života, u kostima nadvladava proces izgradnje. To omogućava da kost raste u dužinu i širinu, ali i da postaje gušća. Najveću gustinu kost dobija do tridesete godine života. Od tridesete do četrdesete godine života održava se ista gustina kosti, jer je razgradnja kosti jednaka izgradnji, pa nema neto gubitka koštane mase. Nakon četrdesete godine kod oba pola razgradnja kosti postaje veća od izgradnje. Pojavljuje se mali, spori i u početku neprimetan gubitak kosti koji traje do smrti i posledica je starenja.

Kod žena već u perimenopauzi, a značajnije u postmenopauzi, počinje brza i jača razgradnja kosti u odnosu na izgradnju kao posledica nedostatka estrogena. Postmenopauzalna osteoporoza nastaje kod žena od 50 do 65 godine starosti. U procesu postmenopauzalne razgradnje kosti prvenstveno su zahvaćene trabekularne kosti, posebno kičmeni pršljenovi i kosti podlaktice, ali i rebra i kosti nadlaktice i sve ostale kosti.

Da li će se kod svake žene u postmenopauzi pojaviti osteoporoza

S obzirom da nedostatak estrogena povećava razgradnju kosti moglo bi se pretpostaviti da će se osteoporoza javiti kod svake žene u postmenopauzi. Iako sve žene ulaze u period estrogenskog deficita, neće se kod svake žene u postmenopauzi razviti osteoporoza. Da li će se kod žene u postmenopauzi javiti osteoporoza zavisi od tri glavna faktora:

  1. od maksimalne gustine koštane mase koju je žena stekla tokom života,
  2. od stope gubitka koštane mase,
  3. od doba u kojoj je započela hormonski zavisna razgradnja.

Koji faktori određuju stvaranje maksimalne gustine kosti

Gustina koštane mase je individualna karakteristika i svaka žena u adultnom periodu ne dostigne istu vrednost. Značaj rasnog i genetskog faktora koji razlikuje pojedine individue je nesumnjiv i on svakako determiniše individualni maksimum koji može biti dostignut. Međutim, mnogi egzogeni faktori modifikuju mogućnost ekspresije endogenog faktora. Neadekvatan unos kalcijuma u vreme puberteta i adolescencije smanjuje maksimalnu gustinu kosti i stvara predispoziciju za razvoj osteoporoze. Disfunkcije jajnika i nedostatak estrogena u adolescenciji takođe se negativno odražava na rast i gustinu kosti. Ne treba zanemariti ni loše navike adolescenta kao što su pušenje, alkohol i droga i fizička neaktivnost. Oni direktno ili indirektno deluju na metabolizam umanjujući izgradnju kosti.

Koji faktori određuju stopu gubitka koštane mase u menopauzi

Bez obzira na maksimalnu gustinu koštane mase koju je žena stekla do tridesete godine života i sa kojom će stupiti u period perimenopauze, brzina gubitka koštane mase u vreme pada estrogena neće biti ista kod svih žena. Stopa razgradnje ili brzina kojom se kost razgrađuje uveliko odlučuje o tome da li će se kod žene razviti osteoporoza ili ne. Prema stopi gubitka koštane mase razlikujemo dve grupe žena:

  1. „Slow“ ili „normal bone losers“ su one žene koje gube godišnje 0.5 do 2% koštane mase
  2. „Fast bone losers“ su one žene koje godišnje gube oko 3 do 5% koštane mase.

Kako vreme pojave menopauze može uticati na razvoj osteoporoze

Ukoliko se menopauza prirodno javi pre četrdesete ili se jajnici operacijom odstrane, kod te pacijentkinje veoma rano nastupa faza brzog gubitka koštane mase. Logično je očekivati veoma malu gustinu koštane mase oko 60 godine života, čak i ukoliko je pacijentkinja imala zadovoljavajuću gustinu na početku menopauze ili spada u grupu „slow bone losers“. Ovo je razlog zbog kojega ranu menopauzu smatramo značajnim faktorom rizika i imamo obavezu da te pacijente dobro informišemo o preventivnoj terapiji.

Kako možemo izmeriti gustinu koštane mase

Postoji nekoliko načina da se izmeri gustina koštane mase. Bez obzira koja je tehnika i aparat u pitanju ovo merenje je jednostavno i bezbolno. Za merenje je potrebno samo nekoliko minuta. Zlatni standard za merenje gustine koštane mase, posebno ako je u pitanju postavljanje dijagnoze osteoporoze, jeste DEXA metoda. Ovom metodom možemo meriti gustinu pršljenova i kuka, ali i dugih kostiju. Metoda se zasniva na apsorpciji X zraka, bezopasna je i neškodljiva. Danas se za skrining široko koriste aparati koji se zasnivaju na provodljivosti ultrazvučnih talasa kroz kost. Ultrazvučna metoda je potpuno neškodljiva, lako primenjiva, i može se više puta ponavljati.

Kako možemo saznati stopu gubitka koštane mase ili intenzitet razgradnje

Da bismo saznali kolika je stopa gubitka koštane mase možemo meriti biohemijske parametre koji nam pokazuju u kolikom obimu se vrši koštana ragradnja i prema vrednostima napraviti adekvatnu procenu. Drugi način je da nakon određivanja koštane mase denzitometrijom, ponovimo isti pregled nakon godinu dana da bi izračunali procenat gubitka koštane mase.

Da li se osteopenija i osteoporoza mogu dijagnostikovati rentgenskim snimanjem kosti 

Uobičajena je zabluda da rentgenski snimci mogu poslužiti za rano otkrivanje osteoporoze. Veoma često su snimci tehnički neispravni, a očitavanje takvih snimaka vodi u pregrešan zaključak. Osteopenija i početna osteoporoza se ne može uočiti na rentgenskim snimcima. Dijagnoza se može postaviti tek onda kada je izgubljeno oko 30% gustine koštane mase, a to je već uznapredovala osteoporoza koja je veoma često komplikovana frakturama.

Kome treba uraditi denzitometriju u cilju skrininga za osteoporozu?

Bilo bi idealno da svaka žena oko menopauze izmeri gustinu koštane mase. Nalaz gustine kosti bi nam omogućio da odredimo rizik za razvoj osteoporoze. Žene manje gustine koštane mase na početku menopauze imaju veći rizik za razvoj osteoporoze i trebalo bi da uzimaju preventivno terapiju koja bi mogućila se se spreči nagli gubitak koštane mase. Drugim rečima, treba da se sačuva gustina koštane mase koju pacijent u tom periodu života ima. Široki skrining ovakvog tipa u praksi nije moguć, jer je preskup za zdravstveno osiguranje, a mnogi ga pacijenti takođe ne mogu sami platiti. Iz tog razloga se merenje gustine koštane mase strogo savetuje svim pacijentkinjama koje u postmenopauzi nisu na hormonskoj supstituciji, a spadaju u grupu većeg rizika prema anamnestičkim podacima.

Osteoporoza i anamnestički faktori rizika 

Teoretski bi bilo moguće ispisati listu faktora rizika za razvoj osteoporoze, pomoću koje bismo mogli odrediti stepen rizika za svaku ženu ponaosob. Iako su mnogi faktori dobro proučeni, ne postoji istraživanje koje bi nam pružilo indeks prema kojem bi bilo moguće vrednovati značaj i težinu svakog faktora rizika i izračunati ukupan skor.

Anamnestički faktori rizika za osteoporozu:

  • Godine i pol
  • Genetski: bela rasa, porodična anamneza
  • Nutricioni: nedovoljan unos kalcijuma, nedostatak vitamina D, veliki unos proteina, malnutricija
  • Fizička aktivnost: sedentarni način zivota, imobilizacija
  • Hormonski faktori: kasni pubertet, ovarijalna disfunkcija, rana menopauza
  • Alkohol
  • Pušenje
  • Endokrina oboljenja: Kušingov sindrom, hiperparatireodizam, hipertireoza
  • Lekovi: kortikosteroidi, heparin, antacidi, antikonvulzivi
  • Hronična oboljenja: oboljenja jetre i bubrega, ahlorhidrija

Ukoliko žena ima više od dva faktora rizika spada u grupu visokog rizika.

 

Komentari