Rani simptomi u menopauzi

Koje su fiziološke promene u telu žene za vreme valunga?

Precizni mehanizam nastanka valunga nije poznat. Istraživanja pokazuju da nastanku valunga predstoji povećana provodljivost kože praćena vazodilatacijom i povišenjem temperature kože perifernih delova do 5 stepeni, a padom telesne teperature i do 1 stepen. Ove promene su praćene ubrzanjem srčanih otkucaja i do 20 u minuti, povećanjem nivoa adrenalina, a smanjenjem noradrenalina u krvi i skokom LH. Nakon 20 minuta provodljivost kože i znojenje se vraćaju na normalu dok vazodilatacija i povišena temperature kože perzistiraju i do 40 minuta. Subjektivni osečaj vrućine proporcionalan je skoku u temperaturi kože. Smatra se da osećaj navale vrućine traje samo dok temperatura kože raste, jer je merenjem dokazano da temperatura kože ostaje povišena još dugo nakon prestanka subkjektivnog osećaja valunga.

Koliko se učestalo javljaju valunzi kod žene i koliko mogu trajati?

Valunzi se mogu javiti par puta u toku meseca ili nekoliko puta u toku jednog sata. Mogu trajati par sekundi ali i po nekoliko minuta, čak i do pola sata. Navale vrućine se mogu javiti bez popratnog znojenja. Potoje i atipični valunzi. Ponekad se pacijenti žale na veoma neugodne napade groznice, zimice koja se javlja samostalno ili nakod kratkog peroda vrućine tela.

Da li se znojenje može javiti bez valunga?

Da. Neki pacijenti se ne žale na vrućine već samo na napade znojenja. Znojenje može obuhvatiti celo telo, ali se češće javlja na licu vratu i grudima. Ponekad se javlja vrlo intenzivno na tabanima.

Da li napadi vrućine ili drhtavice mogu biti praćeni nekim drugim somatskim tegobama?

Da. Pacijenti se ponekad žale na uznemirujuće napade koji ih primoravaju da potraže hitnu medicinsku pomoć. Ti napadi uznemiruju i pacijenta i ukućane. Praćeni su intenzivnom glavoboljom, lupanjem srca, gušenjem, skokom krvnog priska, vrtoglavicom ili mučninom, a ponekad i povraćanjem. Naravno da svi ovi simptomi mogu biti i drugog uzroka ali ukoliko su nastali kao posledica estrogenskog deficita, hormonska supstitucija može da ih ublaži ili potpuno eliminiše.

Da li se valunzi i znojenje javljaju i tokom spavanja?

Da. Znojenje se načešće javlja noću za vreme spavanja, posebno pred zoru, što ometa san i budi pacijenta.

Koje su moguće posledice noćnih znojenja?

Poremećen san je uzok hroničnog umora, posebno ako se znojenje javlja više puta i takvog je intenziteta da pacijent mora da se tokom noći više puta presvlači. Pacijent sa manjkom kvalitetnog sna iz noći u noć postaje hronično umoran. Žali se na slabiju koncentraciju tokom dana, manjak energije, nervozu i bezvoljnost. Radni učinak takvog pacijenta je manji, a konflikti u međuljudskim odnosima i ekscesne situacije u porodici česti.

Koji faktori mogu da utiču na češću pojavu valunga?

Iako je etiologija valunga prvenstveno hormonska, napade vrućine mogu provocirati visoka temperatura vazduha, prelazak iz sredine sa viskom temperaturom u hladiji prostor, konzumiranje alkohola ili žestokih jela, ali pre svega neugodne, napete, konfliktne i stresogene situacije.

Da li neka druga obolenja mogu uzrokovati valunge i znojenja?

Da. Feokromocitom, tireotoksikoza i karcinoidni sindrom mogu uzrokovato pojavu valunga i znojenja. Ali ova obolenja su praćena drugim simptomima koja olakšavaju postavljanje ispravne dijagnoze. Znojenje može biti deo anksioznog stanja kod žene. U tom slučaju javlja se i na drugim delovima tela, nije praćeno valunzima i ne javlja se tokom sna.

Komentari