Rani simptomi u menopauzi

Kada je potrebno tražiti druge moguće uzroke valunga i znojenja?

Uvek u slučaju kada pored intenzivnih valunga i znojenja u anamnezi postoje simptomi koji nas upućuju na druga obolenja. U situaciji kada hormonska supstitucija nakon pažljivog korigovanja nema efekta potrebno je istražiti druge moguće uzroke vazomotornih simptoma.

Da li valunzi ugrožavaju zdravlje žene ?

Ne. Intenzivni vazomotorni simptomi pogoršavaju kvalitet života žene, otežavaju njenu socijalnu aktivnost. Manje intenzivne simptome većina žena ignoriše i oni ne utiču na njeno raspoloženje i aktivnost.

Koje psihičke i emocionalne tegobe mogu nastati zbog nedostatka hormona u klimakterijumu?

Povezanost psihičkih tegoba sa klimakterijumom ostaje donekle kontroverzna tema iako je u ovoj oblasti sprovedeno više istraživanja. Ipak ostaje sigurno da su pored vazomotornih simptoma neki prolazni psihički i emocionalni problemi usko povezani sa klimakterijumom: gubitak samopouzdanja, depresivni i apatično raspoleženje, teže donošenje odluka, zaboravnost, anksioznost, otežana moć koncentracije. Iako sve ove tegobe mogu nastati više godina pre menopauze ipak se najčešće javljaju baš u periodu oko menopauze. Prema istraživanjima oko 50% žena u klimakterijumu pati od nekih psihičkih tegoba prolazne prirode koje možemo povezati sa nedostatkom estrogena.

Na koji način estrogenski deficit uzrokuje psihičke tegobe?

Nedostatak estrogena može na dva načina uticati na pojavu psihičkih simptoma. Prvi način je tzv. domino efekt estrogena. Zbog noćnih vazomotornih simptoma i nesanice javlja preko dana umor, nervoza, razdražljivost, gubitak volje za radom i slabija moć koncentracije.
S druge strane, smatra se da nedostatk estrogena deluje direktno na strukture u mozgu. Dokazano je postojanje estrogenskih i androgenih receptora u onim delovima mozga koji su povezani sa emocijama i afektivnim životom. Smatra se da promena u nivou seksualnih hormona direktno ali i delovanjem na promenu metabolizma kateholamina može delovati na menjanje funkcija mozga posebno onih koji su odgovornih za afektivni život.

Da li drugi faktori u ovom periodu žene mogu uticati na pojavu psihičkih simptoma?

Da. Pored endokrinih uzroka mnogi drugi faktori mogu biti uzrok ili delovati kao kofaktori u ispoljavanju psihičkih simptoma. Socijalni i kulturološki milje može doprineti ili umanjiti ispoljavanje simptoma.
Psihološki faktori kao što su odnos prema samoj menopauzi, očekivanja, psihički profil same ličnosti ali i stresogeni način života mogu sa svoje stane doprineti da se češće ili intenzivnije ispolje psihičke tegobe.
Postoje dokazi da su psihički simptomi više izraženi kod osoba sa neurotičkom konstitucijom koje se i inače teško prilagođavaju i podnose stresne situacije, koje nemaju samopouzdanja i samopoštovanja.
U stresogene životne faktore možemo ubrojiti ne samo borbu za održavanje poslovnih uspeha i karijere, mirenje sa nastupajućim penzjonisanjem, već i porodične promene. Porodica, do tada koherentna zajednica kojoj je žena posvetila životnu kreativnost i energiju, počinje se menjati i raspadati. Deca napuštaju gnezdo, roditelji se osećaju beskorisno.
Problemi među partnerima neretko kulminiraju razvodom baš u ovom periodu života.
Naravno da karakter same ličnosti, okupiranost i kreativnost kao i podrška prijatelja i porodice značajno utiču na to kako će na ženu delovati životne promene i da li će se one odraziti na njeno psihičko i somatsko zdravlje..
U praksi je teško ali i nepotrebno tražiti pravi uzrok ili procenivati koliki je udeo hormonskih promena, a koliko ostalih faktora u pojavi psihičkih tegoba. Pacijenti u mojoj praksi najčešće psihičke tegobe pripisuju socijalnim, ekonomskim ili porodičnim teškoćama. Međutim veoma često hormonska terapija može da ubaži ili čak eliminiše psihičke tegobe iako socijalni, kulturni ekonomski i porodični milje ostaje nepromenjen. Ukoliko hormonska supstitucija može napraviti i najmanji pomak u smislu bolje psihičke ravnoteže, onda ovu terapiju vredi pokušati.

Komentari