Antibiotici

Antibiotici

Antibiotska era, koja traje jedva nekih 60 godina, se našla pred velikim izazovom usled kontinuiranog nastanka sojeva bakterija koje su otporne na terapiju.

Neracionalna primena antibiotika je dovela do selekcije otpornih bakterija. Istovremeno sa širenjem rezistentnih (otpornih) sojeva kao rezultata loše kontrole infekcije, imamo i pojavu nekih novih oboljenja, koja su već otporna na dejstvo postojećih antibiotika.

Sve su ovo izazovi za društvo, koje još uvek veruje u neprolaznost dejstva antibiotika, u njihovu sposobnost da izleče sve infekcije i da nemaju neželjena dejstva.

Čudesan splet događaja doveo je Aleksandra Fleminga do otkrića penicilina 1928. Mladi škotski naučnik, koji je dodatni izvor prihoda obezbeđivao lečeći promiskuitetne londonske umetnike od sifilisa, istovremeno se bavio istraživačkim radom u kome je lek protiv bakterijskih infekcija tražio u sopstvenoj pljuvački, suzama, sekretu iz nosa… Tako je jednom prilikom otišao na dvonedeljni odmor ostavivši u svojoj laboratoriji u staklenom laboratorijskom sudu eksperimentalnu kulturu sa razmazom Staphylococcus bakterije.

Kada se vratio, uočio je jasan krug koji je okruživao plesan koja je slučajno kontaminirala laboratorijski sud. Spore retke varijante Penicillium notatum su dospele iz mikološke laboratorije koja se nalazila jedan sprat niže od njegove. Čista sreća je bila da Fleming nije odlučio da čuva eksperimentalnu kulturu u toplom inkubatoru, da je London pogodio hladan talas vremena, koji je omogućio rast plesni. Zatim, kako je temperatura rasla, bakterije Staphylococcus su prekrile pločicu poput travnjaka, čitavom površinom, osim površine koja je okruživala plesan. To je bio Flemingov Eureka momenat, kada je on došao do zaključka, da su plesni otpustile supstancu koja je inhibirala rast bakterija.

Fleming je aktivnu supstancu iz plesni, enormne snage u borbi protiv bakterija, nazvao penicilin. Kada su bila dokazana sva njena svojstva, bilo je sasvim jasno da je to lek koji će promeniti tretman bakterijskih infekcija, tj. lek koji je sačuvao najveći broj života u svetu.
Fleming nije bio hemijski ekspert, tako da nije uspeo da izoluje, prečisti i primeni penicilin, to su učinili oksfordski naučnici Howard Florey i Ernst Boris Chain. Oni su identifikovali i izolovali supstancu iz plesni koja ubija bakterije, i u prečišćenom obliku primenili je na mišu, koji je prethodno inficiran letalnom dozom bakterija.
Točak se zavrteo, tokom II svetskog rata, ova dva naučnika su bili inicijatori otvaranja mnogobrojnih prvo mini fabrika, a zatim i masovne proizvodnje penicilina za potrebe vojske, što je doprinelo da se spasu milioni života.

Fleming, Florey i Chain su za svoj izuzetan uspeh nagrađeni Nobelovom nagradom za medicinu 1945. godine.
Bolesti poput pneumonije, sifilisa, gonoreje, difterije, šarlaha, razne dečije infekcije, kao i tretman raznih vrsta povreda, rana, koje su bile smrtonosne, sada su mogle biti izlečene.
Ne smemo zaboraviti da je Fleming samo jedan od naučnika koji su doveli do razvoja antibiotika. Ništa manji značaj nemaju Florey, Chain, Domagk (prontosil, sulfanilamid), Selman Waksman (streptomicin) i Rene Dubos (gramicidin).
Otkriće i primena antibiotika zajedno sa procedurama vakcinacije protiv infektivnih bolesti su doprinele da se prosečan ljudski život produži za dvadeset godina u razvijenim zemljama. Ako želimo da sačuvamo ovaj terapijski luksuz našeg doba moramo biti jako pažljivi i proaktivni. Neophodno je da razumemo kako antimikrobni agensi deluju, da budemo korak ispred mikrobnih patogena koji se mogu suzbiti samo antibiotskom terapijom.

Definicija antibiotika…

Danas antimikrobna terapija obuhvata lekove koji su dobijeni iz mikroorganizama, zatim lekove dobijene polusintetskim putem, kao i one koji su u potpunosti sintetski proizvod. Antibiotici ili potpuno uništavaju mikroorganizme (bakterije i neke gljivice) ili zaustavljaju njihovu reprodukciju, pomažući prirodnim snagama organizma da se izbori sa infekcijom.

Odabir antibiotika prepustimo uvek lekaru…

Svaki antibiotik je efikasan samo protiv određenih bakterija. Lekar pravi odabir antibiotika za pacijenta sa infekcijom. Neke infekcije mogu biti prouzrokovane samo određenim bakterijama, tada je nešto lakše odrediti terapiju, tj. nisu potrebne dalje analize. Kod infekcija koje mogu biti prouzrokovane različitim vrstama bakterije ili u slučajevima kada ne znamo kakva je osetljivost uzročnika infekcije prema antibiotiku, moramo izvršiti dodatne laboratorijske analize. Prvo se vrši identifikacija uzročnika (iz krvi, urina, tkiva…), a zatim se testira osetljivost uzročnika na različite antibiotike. Ove provere zahtevaju određeno vreme, tako da se u mnogim situacijama, na osnovu znanja, iskustva i pretpostavki započinje inicijalna terapija antibioticima pre nego što stignu rezultati.
I nakon dobijenih laboratorijskih rezultata kojim smo identifikovali uzročnika i odredili na koji antibiotik je osetljiv, ne možemo sami doneti odluku o tome koji antibiotik da primenimo. Antibiotici koji su efikasni u laboratorijskim uslovima, ne moraju biti delotvorni u suzbijanju istog tog uzročnika infekcije kod pacijenta. Efikasnost tretmana zavisi od toga koja količina primenjenog leka dospeva u cirkulaciju, a zatim i koja količina dospeva na mesto infekcije u telu, kao i koliko brzo organizam eliminiše lek iz organizma. U odabiru leka lekar uzima u obzir naše opšte zdravstveno stanje, godine, pol, prirodu i ozbiljnost infekcije, moguće neželjene efekte leka kao i interakcije sa drugim lekovima, eventualnu pojavu alergije, kao i cenu leka.
Nekada je neophodno primeniti i kombinovanu terapiju (više različitih antibiotika), posebno u slučajevima kada se radi o ozbiljnim infekcijama, a još uvek nemamo laboratorijske rezultate o osetljivosti uzročnika na određene antibiotike. Kombinovana terapija se takođe primenjuje kod određenih infekcija gde izazivači brzo razvijaju rezistenciju na pojedinačne antibiotike. Infekcije gde imamo više uzročnika, u kojima je svaka bakterija osetljiva na različiti antibiotik, takođe zahtevaju primenu kombinovane terapije.

Primena terapije

Kod ozbiljnih bakterijskih infekcija, antibiotici se obično prvo primenjuju injekcijom. Kada je infekcija pod kontrolom, primena se nastavlja oralnim putem. Antibiotici se primenjuju dok se mikrorganizmi ne izbace iz organizma što je nekad i nekoliko dana nakon nestanka simptoma. Antibiotici se retko kad primenjuju manje od 5 dana (izuzetak su nekomplikovane urinarne infekcije). Prerani prekid terapije može dovesti do povratka bolesti, kao i do razvoja rezistencije na antibiotike.
Lekar ili farmaceut mogu objasniti kako se prepisani antibiotik primenjuje. Neki antibiotici se uzimaju na prazan stomak, neki nakon jela. Antibiotici mogu da intereaguju sa hranom i alkoholom, kao i sa lekovima koje pacijent uzima, i tada mogu da smanje njihovu efektivnost, ili da pojačaju neželjene efekte samog antibiotika ili tog istovremeno primenjenog leka. Neki antibiotici mogu da povećaju fotoosetljivost kože, na šta treba upozoriti pacijenta.

Neželjena dejstva antibiotika i alergijske reakcije

Mnogi pacijenti mešaju pojavu neželjenih efekata antibiotika sa alergijskom reakcijom. Potrebno je znati napraviti razliku, jer oni koji su imali alergijsku reakciju ne bi trebalo da koriste taj antibiotik, kao i ni one koji su mu srodni. Međutim, oni koji se žale na blaža neželjena dejstva mogu da pokušaju da nastave terapiju sa sličnim antibiotikom ili čak da nastave primenu sa istim. Lekar određuje značaj neželjene pojave antibiotika kod pacijenta.
Najčešća neželjena dejstva leka su stomačne tegobe, dijareja, i kod žena vaginalne gljivične infekcije.
Neka neželjena dejstva su ozbiljnija, i u zavisnosti od toga koji je antibiotik u pitanju mogu uticati na funkciju bubrega, jetre, koštane srži ili drugih organa.
Kod nekih osoba dolazi do pojave kolitisa, zapaljenja debelog creva. To se dešava usled dejstva toksina koji stvara bakterija Clostridium difficile, koja raste neometano dok druge bakterije uništi antibiotik.
Antibiotici mogu da prouzrokuju alergijske reakcije. Slabije alergijske reakcije su osip sa svrabom ili blago šištanje. Ozbiljne alergijske reakcije (anafilaksa) mogu životno ugroziti pacijenta i obično uključuju oticanje grla, probleme sa disanjem i sniženje krvnog pritiska.

Komentari