Udruženost Epstein Barr virusa (EBV) i različitih oboljenja

Epstein Barr virus

Epstein Barr virus je uzročnik infektivne mononukleoze, a dovodi se u vezu sa nastankom Hodgkinovog i Ne-Hodgkinovog limfoma,nazofaringealnog karcinoma.

autor: dr Ass. dr Marija Elez, spec. interne medicine, subspec. hematolog


Često se u šali kaže da su najveći neprijatelji zdravlja u našoj populaciji promaja i virusi. I dok su virusi  „junaci“ mnogih književnih dela, fenomen promaje ostaje tema za neku drugu analizu.

„Junak“ u redovima koji slede jeste Epstein-Barr virus (EBV). Ime je dobio po naučnicima Michael Anthony Epsteinu i Yvonne Barr koji su ga izolovali iz ćelija Burkittovog limfoma još 1964. godine. Tek neku godinu kasnije, 1968., potvrđeno je da je isti virus uzročnik mononukleoze. To je virus iz roda limfokriptovirusa i porodice Herpes virusa i prema poslednjim podacima

Svetske zdravstvene organizacije (SZO) predstavlja jednog od najčešćih uzročnika infekcija kod ljudi. Naime, oko 55-60% dece mlađe od 3 godine i čak 90-98% odraslih ljudi ima antitela na EBV, što znači da su tokom svog života bili u kontaktu sa ovim virusom. Čovek je jedini rezervoar Herpes virusnih infekcija i one se uglavnom prenose kapljičnim putem.

Što se tiče EBV, njega karakteriše citopatogen efekat na B limfocite. Ovaj virus je dakle uzročnik infektivne mononukleoze, a dovodi se u vezu sa nastankom ozbiljnih bolesti poput Hodgkinovog i Ne-Hodgkinovog limfoma, kao i nazofaringealnog karcinoma.

Tačan mehanizam kojim EBV dovodi do transformacije normalnog limfocita u tumorski izmenjenu ćeliju nije još uvek razjašnjen.

Epstein Barr virus i infektivna mononukleoza

Infektivna mononukleoza, poznata kao “bolest poljupca” je u stalnom porastu. Karakteriše se šarolikom kliničkom slikom, a neko nepisano pravilo je da su simptomi i znaci bolesti utoliko manje izraženi što je pacijent mlađi. Kod sasvim male dece bolest prođe samo sa simptomima prehlade.

Inače, inkubacija (vreme od ulaska virusa u organizam do prvih simptoma infekcije) je prilično duga, 30 do 50 dana i otuda je teško ući u trag početku lanca infekcije. Nakon prodromalnog perioda od nekoliko dana kada se pacijenti žale na umor i malaksalost, ponekad i mučninu, dolazi do porasta telesne temperature, nekad i preko 39,5oC i to uglavnom u popodnevnim i večernjim časovima.

Najčešći je takozvani “faringealni” oblik bolesti, što znači da se kod pacijenata javljaju simptomi upale ždrela i uvećanje limfnih žlezda na vratu, mada ni generalizovana limfadenopatija ne isključuje ovu dijagnozu. Ponekad može doći i do povećanja jetre i slezine, te otuda osećaja nelagode i napetosti pod rebarnim lucima. Simptomi mogu potrajati i više nedelja. Ciljanog lečenja nema, te je pristup u stvari simptomatski, odnosno olakšavanje tegoba.

Prvenstveno se predlaže mirovanje i lagana, dijetalna ishrana uz adekvatan unos tečnosti i antipiretici za obaranje temperature (paracetamol, brufen, diklofenak).

Epstein Barr virus i Hodgkinov limfom

Hodgkinov limfom je zloćudna bolest limfnog tkiva koja se karakteriše bujanjem tipičnih Reed Stembergovih ćelija (RS). U zavisnosti od odnosa različitih populacija ćelija i to ovih RS ćelija, limfocita, histiocita, eozinofilnih granulocita i fibroblasta, postoje četiri različita histološka oblika Hodgkinovog limfoma.

Karakterističnu kliničku sliku čine s jedne strane simptomi citokinske aktivnosti (febrilnost i pojačano znojenje, gubitak u telesnoj težini, svrab), odnosno simptomi zaposedanja limfnog tkiva, pri čemu se misli na pojavu bezbolne limfadenopatije koja može biti periferna (na vratu, pazušnim jamama ili preponama), odnosno u sredogrudju i trbušnoj duplji.

Mada zloćudna bolest, Hodgkinov limfom danas predstavlja prototip oboljenja sa dobrom prognozom, gde u velikom broju slučajeva dolazi do izlečenja.

Epstein Barr virus i Ne- Hodgkinovi limfomi

Ne- Hodgkinovi limfomi su raznolika grupa oboljenja, a jedan od najagresivnijih u ovoj grupi, takozvani Burkitt-ov limfom se dovodi u vezu sa EBV infekcijom. Osim njega, osobe inficirane HIV virusom, kao i transplantirani bolesnici na dugotrajnoj imunosupresiji, imaju povećan rizik od nastanka pojedinih oblika Ne- Hodgkinovih limfoma upravo udruženih sa EBV. I ovde nalazimo  proliferaciju (bujanje) limfatičnih ćelija imunog sistema sa sledstvenim uvećanjem limfnih žlezda, jetre, slezine, ali i infiltracija kostne srži i zida creva. Simptomi i znaci bolesti su vrlo slični prethodno pomenutim kod Hodgkinovog limfoma, ali je lečenje složenije, a prognoza neizvesnija.

Epstein Barr virus i Nazofaringealni karicnom

Maligna neoplazma koja je takođe udružena sa ekspozicijom (izloženošću) EBV je i nazofaringealni karicnom. Karaketriše se jačom ili slabijom zapušenošću nosa, povremenim krvavljenjem iz nosa, osećajem zujanja u ušima i nagluvošću, ali i jednostranom parezom mekog nepca, poremećajem govora, neuralgijom trigeminusa.

Puno se govori o udruženosti EBV i neuroloških oboljenja poput sindroma Guillain-Barre i multiple skleroze, ali broj pitanja je još uvek veći od broja odgovora.

Iako su u prethodnim redovima navedena izuzetno ozbiljna stanja udružena sa EBV infekcijom, moramo podvući da se kod velike većine ljudi, infekcija ovim virusom manifestuje samo blagim simptomima, često čak prođe i neprepoznata. Otuda, uz ekspoziciju ovom virusu, neki drugi faktori (genetski) su verovatno od daleko većeg značaja za nastanak pomenutih zloćudnih bolesti.

Komentari