Čaj, koliko znamo o ovom napitku

Čaj, koliko znamo o ovom napitku
napisala: Dr farm. tehnologije Marija Radojković

Neko ga pije svakodnevno, neko samo kada je bolestan. Ali, nesumljivo je napitak koji je danas prisutan u svakom domu i naročito konzumiran u hladnim zimskim danima. Koliko mi zapravo znamo o ovom napitku, koja su zablude prisutne u vezi čaja, koje vrste čaja postoje, koje su uopšte blagodeti ovakvih napitaka i slične nedoumice probaćemo da vam približimo kroz tekstove koji slede.

Čaj je najstariji farmaceutski proizvod i zastupljen je na svim kontinentima i u svim tradicionalnim i alternativnim načinima lečenja. Danas, u svetu se vezuje za mnoge ritualne događaje, ali i za određene kulture i prostore. Kod nas se reč „čaj” još uvek povezuje sa napitcima od domaćih lekovitih biljaka, kao što su: lipa, nana, kamilica, hibiskus, šipurak, i obično ga konzumiramo u trenucima bolesti. Tako da se često na pitanje „da li si za čaj” može dobiti dgovor „ne hvala, nisam bolestan/bolesna”.

Čaj, koliko znamo o ovom napitkuZabuna nastaje zbog termina odnosno reči „čaj”. U Srbiji mi tako nazivamo sve napitke koji se dobijaju prelivanjem biljke vrelom vodom, dok u svetu istu reč ljudi koriste isključivo za napitke koji se dobijaju od čajnog drveta (Camellia sinensis).

Čajno drvo, Camellia sinensis, je biljka od čijih listova se dobija tradicionalni napitak čaj. Reč čaj potiče od imena biljke koja se na kineskim dijalektima izgovara „te” ili „ča”. Dva načina izgovora su bili osnova i za naziv napitka od listova Camellia sinensis u drugim jezicima. Kod nas je preuzeta ruska varijanta чай, koja je najverovatnije, zajedno sa Ruskim čajem, stigla sa emigrantima iz Rusije.

Pravilno bi bilo da ovaj napitak od čajnog drveta zovemo jednostavno „čaj”, a da napitak od domaćih lekovitih biljaka nazivamo „odvar”, koja ukazuje na način pripreme.

Čaj, koliko znamo o ovom napitkuOdakle čaj u Srbiji ?

Napici od lekovitog i aromatičnog bilja imaju dugu tradicionalnu upotrebu u lečenju i prevenciji mnogih bolesti na ovim prostorima. O tome govore mnogi zapisi kao što su Hilandarski manastirski kodeks (XV vek), Veliki srpski travnik (Zaharije Stefanović Orfelin, 1783) i Srpski riječnik (Vuk Stefanović Karadžić 1818).

Međutim, ceremoniju ispijanja čaja i same napitke od Camellie sinensis u Beograd su doneli Rusi. U Srbiji, posebno u Beogradu, čaj je ušao u „modu” tek krajem XIX veka, a običaj okupljanja na čajankama održavao se sa većim ili manjim prekidima.

U početku čajanke su se organizovale tokom ranog popodneva i bile su rezervisane samo za žensko društvo. Kasnije se ustalio običaj da se ova okupljanja produže do večernjih sati i da se organizuju takozvane „produžene čajanke” kada počinju da prisustvuju i muškarci nakon radnog dana. Vremenom u svim gradskim porodicama čajanke dobijaju posеbno mesto. Bile su bitne teme razgovora, ali i lepi maniri, pogodna odeća u kojoj se dolazilo a posebno servis u kome je čaj poslužen.

U „visokim društvima” tadašnje Srbije bio je obavezan srebrni čajnik koji je zauzimao posebno mesto u trpezariji ili dnevnoj sobi, stajao je na posebnim staklenim stočićima, uz činiju sa kockama šećera (koji se vadio srebrnim hvataljkama), uz mleko u srebrnim bokalčićima, limun u kristalnim flašicama i rum u kristalnoj flašici sa zapušačem.

Po nekim navodima puno se vodilo računa o priboru i načinu serviranja a manje o samoj vrsti čaja koja se konzumirala. Na taj način se i poistovećuje reč čaj sa svim napicima koji se spravljaju od osušenog bilja i ključale vode. Nakon Drugog svetskog rata usled društvenih promena čajanke gube na značaju i ponovo se vraćaju tek poslednjih deset godina u život ljudi na ovim prostorima. Saznanje o čaju u svetu i kod nas polako počinje da se širi i shvata razlika u napicima od biljke čaj (Camellia sinensis) i ostalog lekovitog, aromatičnog bilja. A u novije vreme i instant čaja koji su najviše rasprostranjeni u Americi.

Čaj, koliko znamo o ovom napitku

Biljni /aromatizovani/ instant čajevi

Biljni čajevi su napici od jedne ili više lekovitih biljaka, napravljeni od različitih delova bilja (cvet, koren, kora, list, cela biljka). Namena ovih čajeva je najčešće uživanje, a prilikom njihove upotrebe oslanjamo se na tradicionalna saznanja.

Aromatizovani i voćni čajevi su nastali kao mešavine različitih biljaka sa etarskim uljima citrusa, cimetom, mlekom. Budući da voćni čajevi ne sadrže listove biljke Camellia sinensis, u njihovom sastavu ne nalazi se kofein. Da bi se čaj mogao deklarisati kao voćni, potrebno je da u svom sastavu ima minimum 51% voćnog sadržaja. Za razliku od voćnih čajeva, pod aromatizovanim čajevima podrazumevaju se i čajevi koji sadrže listove čajnog drveta ali i voćni kojima je aromama upotpunjen ukus.

Funkcionalni čajevi predstavljaju čajeve posebne medicinske namene, tako da blagotvorno deluju kod određenih stanja organizma. U ovu grupu se ubrajaju čajevi koji podležu registraciji i kontroli kao lek ili dijetetski proizvod pri merodavnim državnim institucijama. Upotreba je strogo propisana i ograničena, a proizvode ih isključivo registrovani proizvođači.

Instant čajevi su izrađeni od suvih ekstrakata lekovitog bilja, sa ili bez dodatka aroma. U zavisnosti od tehnologije izrade razlikuju se instant čajevi u prahu i granulama. Instrant čajevi se najčešće pripremaju kao ledeni čajevi i jesu posledica potrebe potrošača za novim proizvodima na osnovu promena stila života. Ledeni čaj se prvi put služio 1904 godine na svetskom sajmu u St. Louis gde su ekstremno toplo vreme i zahtevi za hladnim napicima naterali Engleza Richard Blechynden-a da sipa čaj u čaše sa kockama leda. Više od 80% svih čajeva koji se konzumiraju u SAD se servira kao hladan čaj. Prema trenutno važećem pravilniku za instant čajeve, rastvorljivost u vodi mora biti minimum 99%.

U sledećem broju čitajte o putevima čaja u svetu i razlikama koje postoje u čajnim napicima.
 

Komentari