Cikorija, zdrava zamena za kafu

cikorija
Ako ste ljubitelj kafe, a želite da smanjite unos kofeina, cikorijina kafa je zdrava zamena.

Cikorija (Cichorium intybus) je zeljasta višegodišnja biljka, koja je rasprostranjena po svim krajevima naše zemlje, a ima je i u drugim delovuma Evrope, Severnoj Americi, Kini, Australiji. Raste kao korov na livadama, poljima, pustim neobrađenim mestima, uz puteve. Cveta od juna do septembra. Prepoznaje se po svetlo plavim cvetovima.  U narodu je poznata još kao vodopija, modrica, gologuza, cigura.

autor: Aleksandra Trajković, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije


Iako korovska biljka, cikorija zauzima značajno mesto u tradicionalnoj, narodnoj medicini. Kao povrće se upotrebljavaju mladi prizemni listovi koji se beru pre cvetanja i jedu kao salata ili dodaju jelima. Lišće cikorije ima blago gorak ukus pa najčešće meša sa drugim zelenim povrćem. Listovi liče na listove maslačka.

Koren cikorije je bogat lekovitim supstancama i on se najviše koristi kao čaj i napitak sličan kafi.

Cikorija je bogata vitaminima A, B6, B12, C, E, P, K, mineralima Na, Mg, Zn, Ca, Fe, Cu i inulinom koji se nalazi u korenu.

Inulin je prebiotik koji služi kao hrana “dobrim” bakterijama u crevima čime doprinosi poboljšanju crevne flore pa samim tim i boljem imunitetu i varenju. Inulin štiti srce, krvne sudove i jetru, a pomaže i pri apsorpciji kalcijuma i jača kosti.

U sistemu za varenje inulin se pretvara u inulin propionat koji pospešuje izlučivanje insulina iz pankreasa čime doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi.

Svež koren sadrži oko 20% inulina. Sušenjem se sadržaj inulina povećava do 60%.

Ako ste ljubitelj kafe, a želite da smanjite unos kofeina, cikorijina kafa je zdrava zamena. Sličnog je izgleda, ukusa i arome. Pravi se od korena cikorije koji se po vađenju pere, čisti, seče na trake, termički tretira i melje. Dejstvom povišene temperature dolazi do karamelizacije šećera koji daje tamno braon boju, povećava se slatkoća i smanjuje gorčina koja je karakteristična za sirov koren.

Cikorijina kafa se može kuvati od čiste cikorije ili mešati sa kafom u odnosu 3:1 (kafa:cikorija).

U evropskim zemljama je ovaj napitak bio poznat pre same kafe, po nekim spisima iz 1580. godine pominje se da je napitak “turske kafe” po ukusu najbliži napitku od cikorije. Cikorijina kafa se još naziva i “sirotinjska ili ratna kafa “, a najviše je počela da se upotrebljava za vreme Napoleona 1808. godine kada je Francuska bila pod blokadom i kafa se nije uvozila. Takođe i za vreme drugog svetskog rata u Nju Orleansu zbog prekida isporuke kafe, upotreba cikorijine kafe je postala popularna. Kod nas je poznata pod nazivom “divka”.

Koren cikorije se može dodavati pivu ili koktelima, može se koristiti u proizvodnji jogurta, sladoleda, margarina jer daje glatku i kremastu strukturu, ili kao zaslađivač.

Upotrebom cikorije se povoljno utiče na kardiovaskularni sistem, stabilizuje se nivo šećera u krvi, umanjuje bol kod reume i artritisa, podstiče imunitet, stabilizuje rad organa za varenje, pomaže mršavljenju i detoksikaciji, ipak se mora biti oprezan kod osoba koje imaju kamen u žuči, trudnica i dojilja.

Napitak “cikorijina kafa” se priprema tako što se jedna kafena kašičica prelije sa 200 do 300ml hladne vode zagreje do ključanja i kuva još 2 do 3 minuta, ostavi da se talog slegne, a potom sipa u šolju. Napitak se može po želji zasladiti (medom, agavom ili javorovim sirupom) i dodati neko biljno mleko, cimet ili đumbir.

Čaj od korena cikorije ili nadzemnog dela biljke u cvetu (herba), koristi se kao gorko sredstvo za bolje varenje, jačanje žeuca, obilnije lučenje žuči i mokraće. Priprema se tako što se jedna kašičica usitnjenog korena ili herbe prelije sa 200ml ključale vode. Nakon 15 minuta, procedi i čaj je spreman za konzumiranje. Preporučuje se ispijanje po jedne šolje čaja 2-3 puta na dan.

Komentari