Autofagija, mogući ključ za dugovečnost i dobro zdravlje

autofagija

Autofagija je proces u kome ćelije razlažu štetne i nepotrebne produkte i ima za cilj da se organizam čisti kako se ne bi remetili normalni fiziološki procesi. Za autofagiju se može reći da je sistem za recikažu koji se nalazi unutar ćelije. Ovim sistemom se prikuplja ćelijski otpad i pod uticajem enzima se taj otpad razlaže.

Autofagija je proces bez kog nijedna ćelija ne bi mogla da opstane i ključan je za sveukupno zdravlje organizma.

Japanski naučnik Jošinori Osumi je dobio Nobelovu nagradu za medicinu za svoj rad na otkrivanju složenih mehanizama autofagije.

autor: mr ph. Jovana Ilkić


Autofagija predstavlja način na koji se telo čisti od oštećenih ćelija, sa ciljem stvaranja novih, zdravijih ćelija, prema dr Priya Khorana sa Univerziteta Columbia. Ovaj proces je prisutan u svim eukariotskim ćelijama i igra presudnu ulogu u više fizioloških procesa, poput ćelijske homeostaze, starenja, razvoja, interakcije domaćin-patogen, diferencijacije i ćelijske smrti i opstanka.

„Auto“ znači sam (sopstvo), a „fagija“ znači jesti, hraniti se. Dakle, doslovno značenje autofagije je „hraniti se sobom“. Dodatno, naziva se i „proždiranjem sebe“. Iako to može zvučati kao nešto što nikad ne bismo želeli da se dogodi našem telu, zapravo može biti korisno za naše celokupno zdravlje. Podrazumeva istovremeno recikliranje, čišćenje i adaptaciju na različite stresore i toksine.

Vrste autofagije

U literaturi se najčešće opisuju tri vrste autofagije:

  1. makroautofagija,
  2. mikroautofagija i
  3. zaštitna autofagija

Razlike među njima su na subćelijskom nivou i nećemo ih i ovde obrađivati. Bitno je znati da ona o kojoj se najčešće govori u kontekstu gladovanja i ozdravljenja jeste makroautofagija.

Koje su koristi od autofagije

Glavne prednosti autofagije ogledaju se u mehanizmima protiv starenja organizma, jer je autofagija jedan od najpoznatijih načina na koji telo okreće sat i stimuliše mlade ćelije.

Tokom gladovanja ili izloženosti stresu autofagija održava telo tako što razgrađuje ćelijski materijal i ponovo ga koristi za procese koji su joj u tom trenutku potrebni. Ovo, međutim, zahteva energiju i ne može se nastaviti zauvek, ali obezbeđuje organizmu više vremena da pronađe hranu ili drugi izvor stabilnosti.

Pored toga, ovaj proces je značajan i zbog toga što se njime:

  • uklanjaju toksični proteini iz ćelija, koji se pripisuju neurodegenerativnim bolestima, kao što su Parkinsonova i Alzheimerova bolest,
  • recikliraju rezidualni proteini,
  • obezbeđuje se energija i
  • obezbeđuju se gradivni elementi za druge ćelije.

To sve vodi ka obnavljanju. Potvrđen je i značaj autofagije u pristupu infekcijama, inflamatornim procesima i insulinskoj rezistenciji, a nedostatak autofagije može da uzrokuje gojaznost, letargiju, povišeni holesterol i deficitarnu neuralnu aktivnost.

Autofagija i ćelije raka

Ispitivan je i značaj i uloga autofagije u sprečavanju ili lečenju raka.

Autofagija opada sa starenjem. To znači da ćelije koje više ne vrše predviđenu funkciju i nanose štetu organizmu i dalje mogu da se množe, što odgovara razvojnoj slici karcinoma. Posledica ovih zapažanja jeste da se radi na razvoju mogućih načina za prepoznavanje oštećenih ćelija i njihovo uklanjanje iz organizma, korišćenjem procesa autofagije. To bi moglo dovesti do smanjenja rizika za nastanak karcinoma. Ipak, i dalje ne postoje zvanični naučni dokazi.

Koje izmene u ishrani mogu da pospeše autofagiju

Suština podsticanja autofagije leži u negativnom balansu između unosa i potrošnje energije. Povremeni post, preskakanje obroka i ketogene dijete su veoma efikasni za pokretanje korisnih promena u metabolizmu.

Generalno, promene u kalorijskim izvorima uzrokuju metaboličke promene. Nizak nivo glukoze u ishrani povezan je sa nižim nivoom insulina i višim nivoom glukagona, a upravo je nivo glukagona značajan pokretač autofagije.

S druge strane, autofagija se može podstaći i bez promena u ishrani, a kroz vežbanje. Vežbanje zapravo oštećuje mišiće, uzrokujući mikropovrede koje telo žuri da zaleči tako što ubrzava određene metaboličke procese. To čini mišiće jačim i otpornijim na dalja oštećenja. Ipak, jako je bitno uvek imati na umu širu sliku o zdravlju, kako ne bi došlo do malnutricije ili iscrpljivanja organizma usled nedovoljnog unosa nutrijenata, prekomerne aktivnosti ili njihove kombinacije.

Da li autofagija može ga ugrozi zdravlje

Postavljaju se brojna kontroverzna pitanja u vezi sa autofagijom. Koliko je tanka granica između procesa koji pospešuje preživljavanje i procesa ćelijske smrti? Da li autofagija može da ugrozi zdravlje i na koji način? Iako su istaknute prednosti autofagije u borbi sa različitim bolestim, da li neadekvatno kontrolisana autofagija može da ima suprotan efekat?

Autofagija može omogućiti tumorskim ćelijama da prežive stres, izazvan npr. smanjenjem nivoa kiseonika, gladovanjem i nekim oblicima terapije. Čak i uz produženi stres, autofagija može omogućiti dugotrajno preživljavanje, stvarajući uspavane ćelije tumora koje imaju sposobnost da nastave rast kada uslovi postanu povoljniji. Ovaj proces preživljavanja stresa, uspavljivanja i regeneracije ćelija koji omogućava autofagija bi mogao biti velika prepreka za postizanje dobrih efekata u terapiji i lečenju karcinoma.

Sa druge strane, autofagija igra važnu ulogu u ublažavanju oštećenja koja nastaju kao odgovor na stres, što može ograničiti karcinogenezu. Čišćenjem oštećenih proteina i organela, a možda i održavanjem homeostaze energije putem intracelularne reciklaže, autofagija može na kraju da spreči oštećenje genoma. Ublažavanje oštećenja takođe može suzbiti karcinogenezu ograničavanjem hronične ćelijske smrti i inflamacije.

Dalji izazovi u proučavanju ovog procesa tiču se načina na koji se vršu regulacija i određuje funkcionalni status autogafije, uzimajući u obzir da je ovo proces karakterističan za žive ćelije i da ima različite efekte na žive organizme.

Pre započinjanja dijete za stimulisanje autofagije konsultujte se sa lekarom 

Nutricionisti i zdravstveni stručnjaci ukazuju na činjenicu da je dodatno izučavanje autofagije neophodno. Njen potencijal postoji i ovo je neosporivo značajan proces za ljudski organizam i šire. Postoje različite dijete kojima se može stimulisati autofagija. Takođe, uvođenjem redovnog vežbanja u rutinu, pored autofagije, pokreću se i drugi korisni procesi u organizmu. Međutim, veoma je bitno konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom pre započinjanja posebnih režima ishrane. To se posebno odnosi na:

  • osobe na medikamentoznoj terapiji,
  • osobe koje su trudne, doje ili žele da zatrudne,
  • osobe koje imaju neko hronično stanje, kao što su kardiovaskularne bolesti ili dijabetes.

Bitno je istaći. Ne morate da ostanete u ketozi, da se izgladnjujete ili intenzivno vežbate ceo dan da biste iskusili prednosti autofagije. Nekad je dovoljno i samo nekoliko sati, s vremena na vreme, kako bi se ispoljili pozitivni efekti.

Komentari