Energetska pića potreba ili hir

Energetska pića potreba ili hir

Popularnost energetskih pića u rapidnom je porastu posebno među mlađom populacijom. Brz tempo života, iscrpljujući dugotrajni poslovi, malo kvalitetnog sna, i potreba da se u svakom trenutku bude na visini zadatka, i sa druge strane sugestije proizvođača da će energetski napitak rešiti ove probleme, u guraju nas u zamku nekontrolisanog konzumiranja. Iscrpljen organizam umesto da se odmori i oporavi, suočava se sa naporom za koji nije spreman, kao posledica javljaju se brojne zdravstvene tegobe.

Mlađa populacija konzumiranje energetskih pića najčešće kombinuje sa alkoholom, narkoticima, ili lekovima. Ne retko smatra se da su oni zaslužni, kao izvor energije, za: učenje, druženje, sportske aktivnosti i različite životne izazove.

Sastav energetskih pića bez obzira na proizvođača je vrlo sličan i u njega ulaze: kofein, šećer, taurin, arome, vitamini, CO2, voćni koncentrati, konzervansi.

Kofein je organsko jedinjenje biljnog porekla koje se izoluje iz zrna kafe, zrna kakaa, lista čaja. Prirodni je psihostimulans i dnevni unos ne bi trebao da bude veći od 300 mg. Kofein nema nikakvu nutritivnu vrednost, on stimuliše nervni sistem i organizam drži u budnom stanju. Ovo dejstvo je kratkog daha, traje najviše par sati što najčešće ne zadovoljava potrebe konzumenta pa on poseže za novom količinom.
Ljudi različito reaguju na kofein. Kod nekih osoba količina od 250 mg može da izazove povećanje budnosti i poboljšanje pamćenja, dok se kod nekih javljaju prenaglašene emocionalne reakcije. Na povećane količine kofeina posebno je osetljivo srce i javljaju se poremećaji ritma, povećanje pa pad krvnog pritiska zbog diuretskog efekta.

Redovna upotreba dovodi do razvoja tolerancije, te se očekivani efekti mogu smanjivati, što zahteva unos većih količina. Isto tako, prilikom prestanka unosa može doći do burnih reakcija. Mnogi redovni konzumenti postaju taoci ovih napitaka.

Sasvim je pogrešno verovanje da energetski napici poboljšavaju fizičku spremnost, pa nije retkost da ih koriste sportisti. Kofein ima i diuretično dejstvo i na taj način povećava gubitak tečnosti iz organizma, što može negativno uticati na fizički kapacitet prilikom neke sportske aktivnosti. Osim toga, ova pića mogu izazvati i preteranu nervozu, razdražljivost pa i napad anksioznosti a znamo koliko su dobra koncentracija i mentalna stabilnost bitne za sportiste.

Energetska pića potreba ili hir

Pored navedenog, kofein pospešuje lučenje želudačne kiseline što može dovesti do oštećenja sluznice želuca, pogotovu konzumiranjem na prazan želudac.

Taurin, organska kiselina, glavni sastoja žuči, derivat cisteina. Nastaje u organizmu nakon fizičke aktivnosti da bi sprečio oksidativni stres, pokazuje termoregulativni efekat (regulacije telesne temperature). U energetskim pićima utiče na blokadu fizičke iscrpljenosti i osećaja umora. Taurin je prisutan još i u pilećem mesu, ostrigama itd. Organizam proizvodi najviše 120 mg taurina na dan dok su količine u visokoenergetskim napicima mnogo veće. Uticaj dugoročnog unosa velikih količina taurina još uvek nije poznat.

Šećer (saharoza) osnovni je izvor energije u energentskim pićima. Veoma se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i obezbeđuje veliku količinu energije potrebnu za rad i dodatne napore. Takođe daje sladak ukus piću što ide u prilog činjenici da je šećer u ovim pićima skoro nezamenljiv.

Vitamini B grupe omogućuju oslobađanje energije iz šećera.

Najnoviji trend među mladima je mešanje alkoholnih pića sa energetskim napicima (npr. vodka i energetsko piće). Mnogobrojne studije su rađene na ovu temu, ispitivan je uticaj ove moderne kombinacije na organizam. Rezultati pokazuju da energetski napitci maskiraju uticaj alkohola na organizam. Konzumenti energetskih pića u kombinaciji sa alkoholom su više stimulisani i imaju visok nivo impulsivnosti. Osoba koja konzumira ove koktele često nije svesna pijanstva, precenjuje svoje mogućnosti i ne tako retko seda za volan i vozi.

Sva energetska pića na deklaraciji sadrže maksimalnu preporučenu dozu i upozorenje o načinu konzumiranja (zabranjeno za trudnice, doilje, ne sme se koristiti u kombinaciji sa alkoholom i sl.). Na deklaraciji energetskih napitaka jasno je istaknuto upozorenje o maksimalno dozvoljenoj količini za konzumiranje (najčešće dve limenke energetskog pića u toku 24 sata).
Sadržaj kofeina u energetskim pićima je oko 80 mg po limenci (zavisno od proizvoda). Poređenja radi, u 175ml kuvanog čaja ima 20-90mg, u 175 ml instant čaja 24-31 mg, u 235 ml kola bezalkoholnog pića 30-71 ml, u čokoladnom mleku (235ml) 2-7 mg, 175ml Nes kafe sadrži 65mg kofeina.

Na tržištu se mogu naći i mini konzerve energetskih pića, sadrže 0,6 dl napitka i piju se naiskap. Ovako mala količina napitka sadrži istu količinu kofeina kao i standardna konzerva a neke čak i mnogo više!
Energetski balans u organizmu je veoma važan. Od njega zavisi fizičko i psihičko zdravlje čoveka. Organizam je sam po sebi najbolji energetski regulator. Osećajem umora šalje signal da je vreme za odmor i obnovu energije. Ignorisanjem ovog signala i uzimanje energetskog napitka, ravnoteža se remeti što dugoročno može dovesti do problema kako na psihičkom tako i na fizičkom nivou.
Studije pokazauju da umerene količine kofeina ne štete zdravlju,postavlja se pitanje koja se količina smatra umerenom?

Doktori Kinike Mejo sugerišu da je 100-200 mg kofeina dnevno granica za umeren unos, ali svaka osoba je drugačija. Kako kofein utiče na čoveka zavisi od njegove težine i visine, pola kao i od lične osetljivosti na efekte kofeina. Prema važećim propisima Evropske komisije unos kofeina putem energetskih napitaka nije povod za zabrinutost ukoliko se kofein u organizam unosi samo ovim putem. Međutim, treba imati u vidu da je kofein prisutan i u drugim napitcima, hrani, kao i u nekim lekovima. Takođe, najčešće se energetska pića uzimaju u količinama koje su veće od preporučenih i u kontinuitetu. Dugotrajno konzumiranje ovih napitaka iscrpljuje organizam.

Umesto napitka, procenite svoje realne mogućnosti, napravite raspored i obavezno predvidite dovoljno vremena za odmor!

Naučni komitet za hranu evropske unije (EU Scientific Committee on Food) pratio je dejstvo kofeina u periodu od 1999 do 2003. godine i ukazao da unos od 5 mg po kilogramu telesne težine (300 mg za osobu tešku 60 kg), rezultira privremenim promenama u ponašanju kao što su razdražljivost, nervoza, iritabilnost, uzbuđenje. Ove promene su posebno izražene kod ljudi koji su inače unosili kofein u srednjim ili niskim količinama.

Dodatna ispitivanja rađena u Velikoj Britaniji pokazala su da unos većih količina kofeina tokom trudnoće ima za posledicu rađanje dece sa niskom telesnom težinom pa se unos kofeina tokom trudnoće treba svesti na najmanju moguću meru.

napisao: Dipl. inž. prehrambene tehnologije Danijel Jurić

Komentari