Grožđe- zrno zdravlja

grožđe
Preporučuje se kod bolesti srca, anemije, osteoporoze, iscrpljenosti...

Grožđe (Vitis vinifera) je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Grožđe je odličan izvor vitamina A, vitamina grupe B (izuzev B12) i vitamina C. Od minerala, sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, natrijum, bakar, cink i gvožđe. Od ostalih nutritivno vrednih jedinjenja pristuni su brojni polifenoli, antocijani, organske kiseline, biljna vlakna, šećeri, glukoza i fruktoza.

autor: Doc. dr. farm. tehnologije Marija Radojković


Lekovitost grožđa potiče od prisustva brojnih polifenola, jedinjenja koja su nosioci antioksidativne aktivnosti, koji štite organizam od prevremene strarosti i bolesti.

  • Konzumiranje grožđa blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, poboljšanje rada srca, smanjenje rizika od srčanog udara i sniženje nivoa holesterola.

  • Zbog sadržaja gvožđa i bakra grožđe je, voće izbora za osobe sa slabijom krvnom slikom.

  • Utiče i na rad digestivnog i urinarnog sistema (normalizuje rad creva i bubrega).

  • Zahvaljujući visokom udelu šećera preporučuje se nakon većih fizičkih i psihičkih napora kada je potreban brz oporavak.

SVEŽI SOK OD GROŽĐA

Sveži sok od grožđa podstiče apetit, poboljšava metabolizam i utiče na detoksikaciju organizma. U narodnoj medicini poznata je primena grožđanog soka u regulisanju probave, lečenju žutice, jačanju imuniteta, čišćenju jetre i oslobađanju viška mokraćne kiseline iz organizma.

SUVO GROŽĐE

Suvo grožđe se dobija procesom sušenja bobica grožđa i u takvom obliku dostupno je tokom čitave godine. Sadrži veliki broj nutritivno vrednih jedinjenja, vitamina, minerala, u velikom procentu ugljenehidrate (glukozu i fruktozu)  i u manjem procentu proteine i masti. Visoke je kalorijske vrednosti u poređenju sa svežim grožđem (100 gr ima oko 270 kcal).

Zbog prisustva gvožđa preporučuje se osobama koje su malokrvne, a zbog prisustva kalcijuma osobama sa osteoporozom. Povoljno utiče i na jačanje imunog sistema, stimuliše funkcije varenja, utiče na regulaciju probave, podstiče proces oslobađanja organizma od toksina i drugih štetnih materija. Zbog visokog sadržaja šećera deluje okrepljujuće nakon velikih fizičkih i psihičkih napora.

VINO

Vino je najpoznatiji proizvod od grožđa. Dobija se fermetacijom grožđa ili grožđanog soka.

Vino spada u alkoholna pića, sa izuzetkom da u odnosu na druga pića sadrži nutritivno vrednu komponentu resveratrol. Resveratrol se nalazi u kožici bobica, zbog čega je prisutniji u crvenom vinu u odnosu na druge vrste vina. Resveratrol je prirodni antioksidans koji utiče na smanjenje agregacije trombocita i utiče na prohodnost i fleksibilnost krvnih sudova. Pored resveratrola u vinu je dokazano prisustvo velikog broja fenolnih jedinjenja koja imaju značajni antioksidantni potencijal.

FRANCUSKI PARADOKS

Veliki broj nutritivno vrednih jedinjenja utiče na današnje preporuke nutricionisata da se čaša vina uvrsti u redovnu ishranu. Uticaj konzumiranja vina na zdravlje ljudi opisano je i kroz termin „Francuski paradoks“ koji je uveden 90tih godina XX veka. Francuski paradoks govori o povezanosti dobrog zdravlja Francuza čija ishrana obiluje masnim sirevima (oko 25 kg po osobi na godišnjem nivou) ali i vinom (oko 55 l po osobi na godišnjem nivou). Upravo redovno konzumiranje vina (dominantno crvenog) doprinosi boljem zdravlju francuske nacije, u odnosu na ostale narode mediteranskog i zapadno evropskog podneblja, uprkos sličnosti ishrane koja obiluje zasićenim masnim kiselinama.

KOMINA

Nakon prerade grožđa i proizvodnje vina ostaje komina, a čini je seme, opna i peteljka.  Sastav komine značajno varira u zavisnosti od vrste grožđa i primenjene tehnologije za preradu. Iz semena se ekstrakcijom dobija ekstrakt semena grožđa (ESG) bogat fenolnim jedinjenjima. Dobijeni ESG danas nalazi primenu u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Postoji sve veći broj kozmetičkih proizvoda koji se bazirani na ESG.

ULJE SEMENKI GROŽĐA

Semenke grožđa služe za izradu ulja koje snižava nivo holesterola u krvi.

Ulje semenki grožđa se najviše dobija hladnim presovanjem i vrlo je cenjeno na tržištu.

Najpre je počelo da se koristi u kulinarstvu u Francuskoj, kao zamena za maslinovo. Pripada grupi polusušivih ulja koje je zlatno žute boje, bez ukusa i mirisa, sa izraženim sadržajem omega-3 masnih kiselina. Najvažnija komponenta u smeši masnih kiselina je linolna kiselina, koja zajedno sa prisutnom linoleinskom i arahidonskom kiselinom spada u esencijalne masne kisleine.

Ulje se koristi za pripremu marinada, u salatama i za prženje (u kome je daleko stabilnije od uobičajeno korišćenih jestivih ulja). Upotreba ulje semena grožda može doprineti sniženju nivoa lošeg LDL holesterola i triglicerida a povećanju dobrog HDL holesterola. Ulje semena grožda bogato je antioksidansima i vitaminom E.

Ulje se primjenjuje i u prirodnim kozmetičkim proizvodima za negu kože.  Njegovi sastojci utiču na povećanu hidrataciju kože, usporavaju proces starenja, štite je od infekcija i negativnog uticaja sunca. Naročito je delotvorno za obnavljanje kože oko očiju i  tretiranju strija. Koristi se i kao podloga u aromaterapiji.

VINSKO SIRĆE

Vinsko sirće kao jedan od proizvoda prerade grožđa je isto tako hranljivo i lekovito. Vinsko sirće hladi i steže, smiruje dijareju i krvarenje. Od vinskog sirćeta spremaju se obloge za razne bolesti. U tradicionalnoj medicini postoje preporuke koje govore da povremeno pranje tela mešavinom sirćeta i vode čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, čime organizam postaje otporniji na razne bolesti i spoljašnje štetne uticaje.

ZANIMLJIVOSTI:

  • Godišnja proizvodnja grožđa po podacima iz 2012 godine govori da se u svetu proizvede oko 71 milion tona grožđa, i to najviše u predelima Italije, Francuske, Španije i SAD.

  • Nakon prerade grožđa, godišnje preostaje oko 10 miliona tona komine, zbog čega se sve više radi na patentiranju prehrambenih, kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda koji koriste trop kominu kao osnovnu sirovinu za dobijanje prpoizvoda.

  • Na prvom mestu po potrošnji vina po glavi stanovnika je država Vatikan (66 l), zatim Norfoska ostrva (57 l) i Francuska (55 l). Međutim ako se uzme u obzir veličina države i zanemare Vatikan i Norfolska ostrva Francuska zauzima prvo mesto iza koje slede: Luksemburg (53), Andora (52), Italija (50), Potrugalija (44), Slovenija (43) i Hrvatska (41).

  • Jedna čaša crnog vina ima antioksidantnu vrednost kao 12 čaša belog ili kao 20 čaša soka od jabuke.

Tekst napisala

Komentari