Hmelj, lekovita svojstva i primena u narodnoj medicini

hmelj

Hmelj, najpoznatiji kao sastojak piva, zapravo ima dugu istoriju i kao prirodan lek u narodnoj medicini, ali i u kulinarstvu. Naime, tinktura, čaj i suplementi nalaze svoje mesto među lekovitim preparatima, izdanci na trpezi, a može se videti čak i u slatkim snovima, kako se njime tradicionalno pune jastuci kao pomoć kod problema sa spavanjem.

Kada hmelj proviri iz zemlje

Hmelj (lat. Humulus lupulus, Cannabaceae), višegodišnja je zeljasta biljka hrapavih stabljika, dužine do 8 metara, koje vijugaju u smeru kazaljke na satu. Dvodomna je biljka, što znači da se muške i ženske morfološki razlikuju.

Gaji se s ciljem proizvodnje ženskih neoplođenih cvasti koje izgledaju kao guste rese, odnosno šišarke.

Jedna biljka može razviti preko 3 000 šišarki, a plod hmelja zove se orašac. Muške biljke nisu poželjne u zasadu jer se oplodnjom ženskih cvetova smanjuje njihova tehnološka vrednost. Ova unosna ratarska kultura uzgaja na komercijalnoj osnovi u širokom rasponu klimatskih i zemljišnih uslova, a glavni svetski proizvođači uključuju Nemačku, Sjedinjene Američke Države, Češku i Kinu.

Prvi opis hmelja zapravo zabeležen je u enciklopediji „Naturalis Historia“ objavljenoj oko 80. godine nove ere, od strane Plinija Starijeg, što je mnogo pre nego što je hmelj zvanično počeo da se koristi. Poznato je još od doba starih Rimljana da se hmelj može jesti, kako njegovi izdanci podsećaju na špargle. Ipak, uzimajući u obzir da je neutralnog ukusa i da raste na manje pristupačnim terenima, nije se proslavio u kuhinji.

Jede se sirov ili kratko baren i prodinstan uz pastu, salatu i sosove. Za proizvodnju piva i lekovite preparate koriste se osušene šišarke veličine prsta.

Hmelj i pivo

Američka pesnikinja i dobitnica Pulicerove nagrade, En Sekston, rekla je – Bog ima smeđi glas, mekan i pun kao pivo. Premda zvuči kontroverzno, budimo iskreni, ove reči su slika prvog gutljaja svakome ko ume uživati u gorepomenutom piću.

Monasi iz Pikardije, u Francuskoj, prvi su zabežili hmelj kao sastojak piva 822. godine. Ovo je zapravo nedavno u poređenju sa poreklom piva, koje datira neverovatnih 9 000 godina. Premda, organizovan uzgoj hmelja nije počeo sve do XII veka u Nemačkoj.

Hmelj je prvobitno korišćen kao konzervans u pivu, kako su inače mnoge biljke uvođene u formulaciju po principu probe i greške. Pivari su primetili da pivo ostaje svežije uključivanjem hmelja i tako je postao stalni sastojak.

Smatra se da smole, etarska ulja i tanini hmelja snose odgovornost za blagu gorčinu i karakterističnu aromu jednog od najšire konzumiranih pića na svetskom nivou.

Alfa kiseline, zajedno sa beta kiselinama i etarskim uljima, diktiraju da li je određeni soj pogodan za modifikovanje ukusa ili mirisa pića. Niži udeo alfa kiselina znači da je hmelj pogodniji za aromatičnu upotrebu, a više alfa kiselina znači da je bolji za ukus, ali postoje sorte koje odgovaraju za obe namene.

Hmelj i zdravlje

Kao što se moglo naslutiti, hmelj je izvor različitih vitamina, minerala, ali i drugih korisnih sastojaka poput biljnih vlakana, ulja, biljnih hormona, etarskih ulja i antioksidanasa. U skladu sa tim, hmelj se u velikoj meri koristi za proizvodnju raznih lekovitih prirodnih preparata i to kao suvi ekstrakt, infuz, alkoholne tinkture i melasa.

Uticaj hmelja na nervni sistem

Deluje umirujuće na nervni sistem i ima blago sedativno dejstvo, ali ne izaziva zavisnost. Često se koristi kod poremećaja spavanja, nemira i anksioznosti, a čak se prave jastuci i dušeci punjeni cvastima hmelja za pomoć kod nesanice. Možete čuti da za se za bolji san pored glave stavlja jastučnica ili platneni ceger napunjen sušenim hmeljom, lavandom, kamilicom, cvetom lipe i matičnjakom.

Spazmolitičko delovanje hmelja

Takođe, poznato je i da poseduje antispazmolitičko dejstvo te se primenjuje kod mišićne napetosti.

Hmelj može pomoći i kod problema sa bubrezima, suvom kožom, cirkulacijom, valunzima, bolovima, kao i kod digestivnih tegoba.

Čaj od hmelja 

Kod problema sa varenjem preporučuje se čaj (nekoliko puta dnevno) od hmelja, kamilice, nane i belog sleza, dok se za smanjenje napetosti savetuje kombinacija kamilice, hmelja, cveta lipe i valerijane.

Protiv zubobolje koristi se mešavina čaja od valerijane, hmelja i loćike. Kako je bogat antioksidansima, postoje tvrdnje se pivom unosi više antioksidansa nego crnim vinom. Naravno, to se odnosi na čašu dnevno, i nije izgovor za prekomernu konzumaciju.

Više o anksioznosti: Strepnja i zabrinutost, anksioznost i anskiozni poremećaj, u čemu je razlika

Hmelj, oprez pri upotrebi 

Savetuje se oprez pri upotrebi hmelja kod obolelih od depresije, raka i hormonski zavisnih ili osetljivih stanja.

Dodatno, hmelj može da izazove previše pospanosti ako se kombinuje sa sedativima, alkoholom, anesteticima i drugim lekovima za vreme i posle hirurških procedura. Preporučuje se prestanak upotrebe najmanje 2 nedelje pre zakazane operacije.

Usled nedostatka podataka o bezbednosti, hmelj i preparati na bazi hmelja ne preporučuju se trudnicama, dojiljama i maloj deci, kao ni upotreba hmelja u velikim količinama.

Pre početka upotrebe, najbolje je posavetovati se sa farmaceutom ili lekarom, pogotovo ukoliko se već primenjuje redovna terapija lekovima.

Napominje se da hmelj iako ima lekovita svojstva, nije lek, ali da može interagovati sa drugim istovremeno primenjivanim lekovima. Neophodno je dodatno istražiti lekoviti potencijal ove biljke.

Zanimljivosti o hmelju koje sigurno niste znali

Neosporno je da se za pivo vezuje izobilje anegdota, uspomena i zanimljivosti, ali hmelj nije potpuno izgubio mesto pod reflektorima. Postoji još nekoliko zanimljivosti o ovoj biljci za koje niste čuli.

  • Naime, hmelj je zdrav za piliće, ali kada su u pitanju psi ili mačke, veoma je toksičan.
  • Da li vam se ikada činilo da pivo koje se čuva u zelenoj boci ima čudniju aromu? To je jer zelena boca dovodi do povećanog izlaganja svetlosti, što utiče na hmelj i modifikuje aromu da bude slična drugom poznatom članu porodici Cannabaceae – marihuani. Budite bez brige, hmelj ne poprima druga svojstva svoje rođake.
  • Uzgajivači hmelja testiraju nove sorte u kontrolisanom okruženju i kako je dobra agronomija preduslov za uspeh, ako novi hmelj ne može da stvori dobar prinos i pokaže adekvatnu otpornost nikada se neće ostvariti u punoj proizvodnji, bez obzira na ukus.
  • Privatni uzgajivači hmelja koji uspešno otkrivaju i razmnožavaju nove sorte prijavljuju se za patente kako bi zaštitili svoju sposobnost da budu ekskluzivni uzgajivači novog hmelja. Sve ostale farme koje žele da uzgajaju sortu moraju da dobiju licencu pre nego što započnu proizvodnju.

Iako se na prvi pogled možda ne čini tako, hmelj jeste jedna egzotična i interesantna biljka, čiji pun potencijal tek treba obelodaniti. Svakako, do tada se može uživati u svemu što on uveliko pruža.

Komentari