Jabuka riznica vitamina, minerala i korisnih bakterija

jabuka
Pored vitamina, minerala i vlakana, jabuka je izvor i dobrih bakterija koje čine našu crevnu floru raznovrsnijom

Pored vitamina, minerala i vlakana, jabuka je odličan izvor korisnih bakterija koje našu floru creva čine raznovrsnijom i tako doprinose boljem zdravlju. Uz jednu jabuku na dan, preventivni dodatni unos probiotika suplementima nije potreban.


Veb sajt Harvard Medical School se obraća pacijentima i tvrdi da „postoje dva načina da unesete više dobrih bakterija u creva: fermentisana hrana i dodaci ishrani.“

Industrija suplemenata je ogromna, ali još  uvek nedovoljno regulisana. Čak i najbolje kliničke studije su dosta ograničene i odnose se na kraći vremenski period praćenja.

U studiji objavljenoj u Frontiers in Microbiology,  pokazano je da prosečna jabuka sadrži oko 100 miliona bakterija. Većina je unutra, a ne u kori. Te bakterije pripadaju različitim sojevima, mnogo različitijim od kombinacija koje se mogu naći u suplementima.

Od miliona bakterija u jednoj jabuci retko koja izaziva bolest i većinom su neškodljive ili čak korisne za naše zdravlje. Istraživači dalje objašnjavaju da se sve ove bakterije udružuju i deluju sa našim crevnim mikrobima, što je od vitalnog značaja za probavu, metabolizam i funkcionisanje imunog sistema.

Hrana je glavni put naseljavanja creva mikrobima tokom celog našeg života, a za održavanje različitosti posebno je važna hrana koja je i sama bogata mikroorganizmima. Istraživači čak sugerišu da bi mikrobni profil mogao postati deo standardnih informacija na deklaraciji proizvoda, na kojoj se trenutno nalaze informacije o mastima, proteinima, ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima!

Kada je reč o jabuci, većina mikroba se nalazi u semenkama, koje većina ljudi ne jede. Ako jedete samo meso i koru, propuštate čak 90 posto bakterija, od kojih su neke vrste iste kao one koje se prodaju u obliku suplementa.

Seme jabuke ima najviše mikroba ali sadrži i cijanid u tragovima tako da ipak ne treba preterivati.

Donald Schaffner, profesor nauke o hrani na Univerzitetu Rutgers je veoma zaintrigiran idejom o velikom broj bakterija u jabuci. Njegov tim već godinama broji mikrobe u hrani i glavna briga im je bila traženje bakterija koje izazivaju bolest.

Ovolika raznolikost korisnih mikroba u jabuci je novost čak i za njega. Svake nedelje njegov istraživački tim uzorkuje hranu u trpezariji Rutgers-a. Članovi tima donose, na primer, jaje u laboratoriju, mešaju ga sa određenim rastvaračima i zatim stavljaju u tzv. „želudac-mašinu“, jednu vrstu vreće koja se bućka i trese kako bi simulirala delimično varenje u želucu. Dobijena kaša se zatim testira na bakterije.

“Ukoliko testovi na ovoj mašini pronađu mnogo mikroba u salati, to je očekivano,” kaže Schaffner; problem nastaje samo onda kada se pojavi neki soj koji izaziva bolest, poput E. coli. Sa druge strane, čak  i mali broj bakterija na tvrdo kuvanom jajetu pokazuje da nešto nije u redu, jer jaje predstavlja odličnu sredinu za rast bakterija.

Ideja da bi hrana sa prirodno većim brojem bakterija mogla biti dobra za zdravlje ljudi zaista obećava. A ako se sveži proizvodi mogu smatrati probiotskom hranom, to samo potvrđuje ispravnost poznate poruke – jedite uravnoteženo, unosite puno svežeg voća i povrća, orašastih plodova i semenki.

Osim u specifičnim slučajevima, prosečnoj osobi nisu potrebni dodatni mikroorganizmi u obliku suplemenata.

Jedna jabuka sadrži oko 100 miliona bakterija, toliko širokog opsega i toliko različitih, da se ne može porediti ni sa jednim suplementom.

Da li je efekat isti ukoliko neophodne vitamine, minerale, probiotike i druge supstance neophodne za funkcionisanje organizma unosimo tabletama u odnosu na unos putem hrane? Odgovor na ovu nutritivnu zagonetku dali su istraživači sa Univerziteta Tufts.

Tablete vs. neprocesuirana hrana

Istraživači sa Univerziteta Tufts objavili su rezultate svog istraživanja u kome su upoređivali osobe koje su uzimale vitamine A i K, magnezijum i cink u tabletama sa osobama koje su ove iste nutrijente unosile putem hrane i došli do interesantnog zaključka – kada se ovi nutrijenti nalaze u hrani koju konzumiramo, verovatnoća srčanog udara i raznih bolesti je manja.

Vodeći istraživač u ovoj studiji, Fang Fang Zhang sa Univerziteta Tufts kaže:

„Očito postoje neke korisne veze između nutrijenata u hrani, a kojih nema u suplementima.“

Mnogi vitaminski suplementi su sintetisani tako da budu tačna replika onih koje bismo uneli, npr. konzumiranjem jabuke ili pomorandže.

Hemija bi trebalo da ima  isti efekat na organizam, zar ne? Osim ukoliko nešto ipak nedostaje...

Sveža vs. procesuirana hrana

Nove studije su ukazale na prednost sveže u odnosu na procesuiranu hranu čak i ako je ona obogaćena vitaminima i mineralima. Jedno od objašnjenja zašto je korisno unositi minimalno procesuiranu hranu (sveža jabuka u odnosu na sok od jabuke) jeste njeno bogatstvo vlaknima.

Vlakna usporavaju apsorpciju šećera, pa nema naglog skoka insulina. Vlakna takođe hrane naše dobre bakterije. Dokazano je da osobe čija je ishrana siromašna vlaknima imaju manje raznovrstan biom – milijarde mikroorganizama koji naseljavaju naša creva i vitalni su za varenje, pravilan metabolizam i jak imuni sistem. Najbolji indikator zdravog bioma je njegova raznovrsnost.

Sveže namirnice nam daju ne samo vlakna. Sve je rasprostranjenija ideja da je sveže voće i povrće zdravije i zbog toga što i samo sadrži mikroorganizme.

Komentari