Moćne bobice

Moćne bobice
napisao: Danijel Jurić, dipl. inž. prehrambene tehnologije

Voće, bez masti, bogato vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima, smatra se veoma zdravom namirnicom. Voće je namirnica koju je potrebno konzumirati svakodnevno i zajedno sa povrćem nalazi se u svim preporukama nutricionista. Sadržaj vode u voću je veliki, a ako je uzgajano na organski način onda je dodatno i izvor vode odličnog kvaliteta.

Bobičasto voće takozvane „crvene bobice“ obuhvataju veliki broj kultura. U domaće prepoznatljive vrste ubrajaju se: kupina, malina, jagoda, borovnica, ribizla, šipurak, glog, kleka, trnjina, trešnja, višnja i dud. Zbog pozitivnih nutritivnih karakteristika kod nas su sve prisutnije i strane vrste kao što su: brusnica, aronija, goji bobice, acai i noni. Ono što je zajedničko svom bobičastom voću jeste prisustvo hranljivih, farmakološki aktivnih jedinjenja koja doprinose da voće kao hrana ima antioksidativno, antikancerogeno, antimikrobno i citotoksično dejstvo.

Bobičasto voće obuhvata više od 1500 vrsta, većinom u obliku malih grmova. Sami plodovi su izuzetno bogati šećerom, kiselinama, vitaminima (C i A), mineralima, biljnim vlaknima i mnogim bioflavonoidima. Konzumiraju se u svežem ili prerađenom obliku, a poslednjih godina veliku primenu nalaze u farmaceutskoj industriji. Mnoge vrste bobičastog voća spadaju u prirodne samonikle biljke, plodovi divljih i gajenih biljaka mogu se preraditi na različite načine (voćni sokovi, džemovi, kompoti, marmelade, voćno vino) i svi ovi proizvodi su vitaminski mnogo vredniji od proizvoda od kultivisanog voća.

Moćne bobice predstavljaju pravo bogatstvo vlakana, esencijalnih kiselina i minerala. Najveće količine vitamina C i provitamina A koncentrisana je u samoj kori (opni) voća. Upravo takav raspored fitohemijskih jedinjenja nam ukazuje da sušenjem voća možemo dobiti veoma ukusne čajne sirovine. Postoje mnogobrojne studije o pozitivnim efektima bobičastih plodova tokom oksidativnih oštećenja, pozitivnom uticaju na imuni sistem, krvni pritisak, sa dokazanim antibakterijskim i antivirusnim dejstvom. Poređenjem sa drugim voćem ono što izdvaja crvene bobice i čini ih moćnim bobicama upravo je visok sadržaj antocijana.

Po hemijskom sastavu antocijani su polifenolna jedinjenja od kojih potiče boja ploda, biljni pigmenti. Veliki broj naučnih istraživanja iz dana u dan dolazi do podataka koji ukazuju na benefite bobičastih plodova. Jedna od njih na primer dokazuje da konzumacija šake bobičastog voća (borovnica, aronija i ribizla) tokom 5 nedelja utiče na smanjenje broja oksidovanih baza DNK u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Zaključak većeg broja ovakvih istraživanja jeste da količina antocijana koja se nalazi u ovim plodovima ima visok zdravstveni benefit na ljudski organizam. U poslednje vreme se istražuje delovanje bobičastog voća na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u bobicama, sprečava umnožavanje ćelija raka. U terapiji malignih oboljenja bobice nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita i preventive od tih bolesti.

Borovnica

je grm, visine do 50 cm. Borovnica cveta od maja do juna, a ukusni plodovi sazrevaju od juna do septembra. Lekoviti su zreli plodovi i lišće. Plod je crnkastoplava okrugla i veoma sočna bobica veličine graška sa mnogo smeđih semenki. Bobice su prijatnog, nakiselog i malo oporog ukusa. Zbog visokog sadržaja antocijana, najveću primenu imaju kod oboljenja krvnih i limfnih sudova. Takođe, antocijani su antioksidansi pa tako pored vitamina C štite organizam od slobodnih radikala. Borovnica utiče i na probleme sa vidom, kataraktu, dijareju, upalu probavnog trakta i dijabetes.

BrusnicaBrusnica

zimzeleni polugrm sa tvrdim, sočnim plodovima izrazito bogatim različitim hranljivim sastojcima.

Brusnica potiče iz Severne Amerike. Razlikuju se evropska i američka brusnica, plodovi američke brusnice su izrazito krupniji i nešto drugačijeg sastava.

Sama brusnica je bogat izvor flavonoida, uključujući antocijane i fenolne kiseline. Preporučuje se kao dodatak antibioticima kod upornih urinarnih infekcija, sprečava nagomilavanje bakterija na zubima koji uzrokuju kamenac i kvarenje. Vitamin C iz brusnice utiče na ublažavanje nazeba i gripa.

GlogGlog

trnoviti žbun ili nisko drveće. Koristi se list, cvet i plod.

Plodovi sadrže manje flavonoida ali sadrže više šećera, organskih kiselina, vitamina C.

Glog je izvanredan regulator rada srca.

Crna ribizlaCrna ribizla

raširena je u celoj Evropi. Plod se bere u leto kada je zreo (izrazito je osetljiv i brzo trune). Koristi se kao infuza, ekstrakt, prašak, kao aroma u farmaceutskim proizvodima. Bobice su bogate šećerima i organskim kiselinama, sadrže polifenole (flavonoide i antocijane) koji blagotvorno deluju na vene. Koristi se kao pomoć u lečenju reumatizma.

Takođe ima antiinflamatorno dejstvo pa povoljno deluje kod različitih upalnih procesa, upale desni, kod bolesti vena, poboljšava cirkulaciju krvi (razređuje krv). Pokazuje antivirusno dejstvo u slučaju gripa.

AronijaAronija

je bobičasto voće, najviše liči na borovnicu. Iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, dospela je u Sibir zbog toga što je otporna na veoma niske temperature. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice.

Sveže plodove severno američki indijanci upotrebljavali su je najčešće kao lek za stomačne tegobe a čaj od listova aronije za vidanje rana. Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice.

Zbog toga je korisna preventiva kod malignih oboljenja, efikasno pročišćava organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Aronija još i podstiče zarastanje rana, usporava starenje organizma i kože, sprečava nastanak bora, štiti od UV zračenja.

KupinaKupina

najčešće raste kao samonikla biljka. Zrenjem plod dobija izrazito crnu boju. Karakteristično za ovu biljku je upotreba korena, lišća i ploda. List je bogat taninima, organskim kislinama (limunskom i izilimunskom), plod i list su izvor vitamina C.

Kupina ima antikancerogeno, antigljivično i tonično svojstvo. Plod blagotvorno deluje na smanjenje nivoa šećera u krvi jer stimuliše lučenje insulina, zbog čega se preporučuje dijabetičarima.

MalinaMalina

od davnina se koristi zbog slatkih crvenih plodova. Sami plodovi kao i list utiču na zaceljenje rana. Tradicionalna medicina preporučuje da se redovno konzumiraju maline, jer utiču na sniženje povišene temperature tako što podstiču znojenje, čiste žuč, pospešuju izbacivanje peska iz bubrega, jačaju imunitet.

U fitoterapiji od plodova maline priprema se izuzetno delotvoran sirup koji se uspešno koristi kod svih bolesti pri kojima se javlja groznica. Plod maline se koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, dok ekstrakt iz ploda aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi .

Komentari