Nedostatak D vitamina

Nedostatak D vitamina

Procena je da jedna milijarda ljudi širom sveta ima nedostatak vitamina D. Nekoliko studija je pokazalo da 40 -100% Amerikanaca i Evropljana imaju suboptimalne vrednosti vitamina D u serumu. Više od 50% postmenopauzalnih žena koje uzimaju lekove za osteoporozu imaju vrednosti vitamina D ispod 30 ng po mililitru.

Bez obzira na prisustvo velikog broja namirnica na tržištu koje su obogaćene vitaminom D, nedostatak vitamina D je i danas vrlo čest kako kod dece tako i kod odraslih. Nedostatak vitamina D tokom same trudnoće i u najranijem detinjstvu dovodi do zaostajanja u rastu i do pojave skeletnih deformiteta i doprinosi povećanom riziku od frakture kuka kasnije tokom života.

Upravo je otkriće da najveći broj tkiva i ćelija u ljudskom organizmu ima receptore za vitamin D i sposobnost da primarni cirkulišući oblik prevede u aktivnu formu ukazalo na značajovog vitamina, zapravo na njegovu neophodnost u mnogim procesima.

Koji su izvori vitamina D?

Vitamin D je jedini vitamin koji organizam može sam da sintetiše, pod uticajem sunčevog zračenja. Dva glavna oblika vitamina D su holekalciferol i ergokalciferol. Holekalciferol je oblik koji organizam može sam da proizvodi pod uticajem UVB zraka (talasne dužine od 290-315 nm) u koži, iz derivata holesterola, pri čemu nastaje previtamin D3 koji se konvertuje u vitamin D3. Kako se prekomerna količina previtamina D3 i vitamina D3 razlaže pod uticajem sunčevog zračenja, preveliko izlaganje ovom zračenju ne može da prouzrokuje intoksikaciju vitaminom D3. Kroz ishranu unosi se najviše konzumiranjem masnih riba poput lososa, sardine, bakalara.

Drugi oblik je ergokalciferol ili vitamin D2 koji se unosi hranom, a nastaje pod dejstvom sunčevog zračenja iz ergosterola u biljkama. Ovaj oblik vitamina D se koristi za obogaćivanje hrane (mleko, margarin, testenine, hleb)

Nedostatak D vitamina

Koja je uloga vitamina D u ljudskom organizmu?

Osnovna uloga vitamina D (aktivnog oblika 1,25 dihidroksivitamina D) je održavanje vrednosti kalcijuma u krvi u fiziološkim granicama. Ovo se postiže pre svega uticajem na apsorpciju kalcijuma u crevima iz hrane. Nedostatak vitamina  D dovodi do smanjene apsorpcije kalcijuma iz hrane, bez obzira na količinu kalcijuma koju unosimo. Ukoliko organizam ne dobija dovoljnu količinu kalcijuma ovim putem, neophodna količina kalcijuma se obezbeđuje njegovim povlačenjem iz kostiju. Kao posledica ovog procesa javlja se smanjenje gustine koštanog tkiva (osteopenija) a zatim i osteoporoza. Organizam nastoji da održi vrednosti kalcijuma u krvi u tzv. normalnom opsegu  na bilo koji način jer je kalcijum neophodan  za funkcionisanje pluća, mišića, mozga, srca

Iako ne postoji striktni konsenzus koje su vrednosti vitamina D (oblik koji se meri u serumu je 25 – hidroksivitamin D) optimalne, najveći broj stručnjaka smatra da vrednosti manje od 20 ng po mililitru (50 nmol po litru) ukazujuju na nedostatak vitamina D. Potrebno  je postići vrednosti od 30 ng po mililitru i nešto više, dok se intoksikacija vitaminom D definiše vrednostima od 150 ng (374 nmol po litru) po mililitru i više.

Komentari