Nedostatak D vitamina

Kolike su dnevne potrebe vitamina D?

Kako se vitamin D sintetiše u koži pod uticaj sunčevog zračenja dugo se smatralo da gotovo  ne može doći do pojave deficita ovog vitamina. Međutim čak i u najsunčanijim oblastima on postoji, jer se ljudi na različite načine štite od sunčevog zračenja zbog straha od nastanka raka kože, kozmetičkih razloga, pojave bora.

Količina vitamina D koja je neophodna organizmu zavisi od količine koja se sintetiše u koži, zatim od apsorpcije vitamina D koji unosimo hranom, pola, starosti, pigmentacije kože, stečenih i naslednih bolesti koje su u vezi sa metabolizmom vitamina D (bolesti tankog creva, jetre, bubrega), kao i primena nekih lekova (glukokortikoidi, antikonvulzivi).

Procene su da je dnevna potreba za vitaminom D oko 400 IJ. Preporuke su da deca i odrasli do 50 godina starosti treba da unose 200 IJ, od 51 do 70 godine oko 400 IJ, a stariji od 71 godine 600 IJ. Međutim, većina eksperata se slaže da ukoliko ne postoji adekvatno izlaganje suncu dnevne potrebe su oko 800 IJ.

Vrlo je značajna prevencija deficita vitamina D kod beba jer je on neophodan za rast razvoj organizma. Mleko majke sadrži vrlo malo vitamina D (otprilike 20 IJ po litru), a najčešće i kod majki postoji deficit vitamina D u organizmu pa je ova vrednost i manja. Preporuke su da se bebama svakodnevno daje vitamin D u dozi od 400 – 500 IU i da je ova količina optimalna za primenu do šeste godine života.

Koje su posledice nedostatka vitamina D?

Kod dece nedostatak se manifestuje kroz pojavu rahitisa. To je bolest prouzrokovana nedostatkom kalcijuma i fosfora, što dovodi do toga da kosti postaju meke. Ovo dovodi do nastanka skeletnih deformiteta naročito kostiju koje su pod opterećenjem (iskrivljene noge, kriva kičma, deformiteti karlice) a zatim i do problema u okoštavanju. Nedostatak kalcijuma i fosfora u najranijem uzrastu ima za posledicu nedovoljno stvaranja zubne gleđi i dentina što vodi kasnijim problemima sa zubima. Kod dece mlađe od 6 meseci može doći i do pojave konvulzija i grčeva.

Kod odraslih koji imaju nedostatak vitamina D dolazi do gubitka koštane mase. Kod žena menopauza ubrzava razvoj osteoporoze, ali i muškarci nakon 55 ili 60 godina gube jedan procenat koštane mase godišnje.

Ostale funkcije vitamina D u organizmu

Veliki broj epidemioloških studija je pokazao da u populacijama gde je zabeležen deficit vitamina D istovremeno postoji veći rizik od oboljevanja od raka prostate, debelog creva, pankreasa, jajnika i dojke kao i veće stope smrtnosti od ovih bolesti. Kod dece i mladih, koja su u toku života bila više izložena sunčevom zračenju, utvrđeno je da imaju 40% manji rizik od nastanka Non-Hodgkinovog limfoma i manji rizik od smrti ukoliko obole od malignog melanoma, u odnosu na onu koja nisu.

Vitamin D direktno ili indirektno kontroliše više od 200 gena, uključujući gene odgovorne za regulaciju ćelijske proliferacije, diferencijaciju, apoptozu i angiogenezu. Smanjuje ćelijsku proliferaciju kako normalnih tako i ćelija raka i indukuje terminalnu diferencijaciju. Praktičnu primenu vitamina D i njegovih aktivnih analoga imamo u tretmanu psorijaze.

Kod osoba koje žive u oblastima gde imaju mogućnost izlaganja suncu u dužem vremenskom periodu i kod kojih ne postoji nedostatak vitamina D, manja je učestalost pojave dijabetesa tipa 1, multiple skleroze i Kronove bolesti, kao i osteoartritisa i reumatoidnog artritisa.

Nekoliko studija je pokazalo da suplementacija dece vitaminom D smanjuje rizik od nastanka dijabetesa tipa 1. Takođe se došlo do rezultata da i povećan unos vitamina D tokom trudnoće doprinosi ovome. Istraživanja su pokazala da usled nedostatka vitamina D dolazi do insulinske rezistencije, smanjene produkcije insulina i razvoja metaboličkog sindroma.

Uloga vitamina D se pokazala od značaja i u smanjenju rizika od nastanka povišenog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti.

Nedostatak vitamina D se dovodi u vezu i sa povećanom učestalošću obolevanja od šizofrenije i depresije. Pretpostavlja se da dovoljne količine vitamina D u najranijem detinjstvu imaju značaja u razvoju mozga što kasnije ima uticaja na mentalne funkcije.

Pozitivno delovanje ostvaruje i na mišićno tkivo, pluća, kao i na imuni sistem.

Trovanje vitaminom D

Trovanje vitaminom D se ekstremno retko dešava i do njega može doći samo namernim ili slučajnim uzimanjem velikih doza. Doze od preko 50 000 IU dovode do povećanja vrednosti 25 – hidroksivitamina D (oblik koji se meri u krvi) do 150 ng po mililitru i povezane su sa hiperkalcemijom i hiperfosfatemijom. Simptomi trovanja su gubitak apetita, mučnina, povraćanje, žeđ, poliurija, slabost u mišićima, bolovi u zglobovima, gubitak orijentacije, konfuzija. Nepovratna oštećenja nastaju nagomilavanjem kalcijuma u srcu, plućima, bubrezima i drugim organima što može dovesti i do smrti. Toksične doze su 40 000 IU dnevno za odrasle, a za decu 1000 – 2000 IU.

Preporuke…

Nedijagnostifikovan nedostatak vitamina D je uobičajena pojava. Određivanje serumske vrednosti 25 – hidroksivitamina D nije samo od značaja za koštano tkivo, već kao i nezavistan prediktor rizika od kancera i drugih hroničnih bolesti. Iako se testovi ove vrednosti preporučuje, posebno kod osoba preko 50 godina starosti, oni nisu uvek dostupni, a ni jeftini.

Ishrana bogata vitaminom D retko kad je dovoljna da obezbedi neophodne dnevne potrebe. Preveliko izlaganje sunčevom zračenju povećava rizik od nastanka raka kože.

Imajući sve ovo u vidu, preporuka je umereno izlaganje sunčevom zračenju uz istovremenu suplementaciju onom dozom koja je neophodna da odgovori zahtevima svakog organizma ponaosob.

napisala: mr ph. spec. Jelena Marković

Komentari