Njeno visočanstvo voda

Voda

Prema procenama SZO, oko 1,3 milijarde ljudi, od čega više od sto miliona samo u Evropi, nema dovoljno vode za piće. Veruje se da je 80% svih bolesti na posredan ili neposredan način povezano sa kvalitetom vode. Oboljenja izazvana nedostatkom ili upotrebom nekvalitetne vode svake godine u nerazvijenim zemljama prouzrokuju smrt četiri miliona dece.

Pobrojati sve funkcije koje ima i procese u kojima učestvuje voda u ljudskom organizmu, pa čak samo i taksativno, zauzelo bi prostora ne samo više od ovog časopisa, nego verovali ili ne, više od Biblije. Dovoljno je reći da je telo muškarca „prožeto“ sa 60%, žene 55% a dece i do 80% vode. Ne postoji proces u organizmu za koji nije potrebna voda. Želja nam je ovim tekstom da vodi napokon vratimo značaj koji smo u svakodnevnoj trci za raznoraznim manje bitnim stvarima zaboravili, a rođeni smo sa tim saznanjem.

Prema procenama SZO, oko 1,3 milijarde ljudi, od čega više od sto miliona samo u Evropi, nema dovoljno vode za piće. Veruje se da je 80% svih bolesti na posredan ili neposredan način povezano sa kvalitetom vode. Oboljenja izazvana nedostatkom ili upotrebom nekvalitetne vode svake godine u nerazvijenim zemljama prouzrokuju smrt četiri miliona dece.

Mikrobiološki agensi i toksične materije se unose u organizam preko vode za piće ili namirnica putem koje su prane ili zalivane kontaminiranom vodom.
Najcenjenija uloga vode u ljudskom organizmu je osiguranje transporta raznih telesnih komponenti, dovođenje i odvođenje hranjivih materija iz ćelija, osiguranje sredine za unutarćelijske reakcije i transport metaboličkih produkata u krv, kao i njihova redistribucija ili eliminacija putem urina.

Voda je glavna komponenta termoregulacijskog sistema organizma i ima vrlo važnu ulogu u regulisanju telesne temperature. Telo proizvodi znatnu toplotu putem metabolizma i kontrakcije mišića, a voda mu pomaže da eliminiše i apsorbovanu toplotu pri čemu telo trpi vrlo male promene u temperaturi. Telesna toplota se stalno prenosi u okolinu putem isparavanja iz pluća i kože. Za svaki litar znoja ili respiratorne vode, koju telo oslobodi, raspši se oko 580 kcal toplote.

Zbog toga što je voda glavna komponenta tela, bez nje ne možemo više od tri dana.
Većina ljudi, da održe zdravlje, treba dnevno da pije između jedan i po i dva litra tečnosti. Čak mala dehidracija može prouzrokovati glavobolju, letargiju (usporenost) ili manjak koncentracije. Situacija može postati ozbiljna. Ljudi koji uobičajno piju malo tečnosti, imaju povećan rizik za bolesti bubrega, poremećaj mentalnih funkcija, bolesti digestivnog trakta i čak probleme sa srcem. To nije čudno kada se zna da je količina krvi koja cirkuliše u organizmu u vezi sa količinom vode koju pijemo.
Smanjenim unosom tečnosti smanjuje se volumen krvi koji dolazi u srce, mozak, mišiće i sve važne organe. Time je smanjen i dotok kiseonika pa su oni manje sposobni da obavljaju normalne funkcije.
Nažalost, ne možemo računati da će nam naš mehanizam žeđi na vreme reći kada je vreme za piće. U trenutku kada osetimo žeđ, već smo lagano dehidrirani. Rešenje je piti tečnost u malim količinama tokom celog dana. Nakon ustajanja popiti 2 čaše vode da bi nadoknadili onu tečnost koju smo u snu izgubili. Najbolje je vodu držati nadohvat ruke, čime ćemo podstaknuti refleksno pijenje vode. Osim što vodu unosimo drugim tečnostima, sadrže je i sezonske letnje namirnice.

Leti je zbog visokih temperatura i pojačanog kretanja jače izlučivanje vode iz organizma znojenjem, pa je potrebno povećati unos. Osobe koje žive na visokoj nadmorskoj visini takođe trebaju unositi više tečnosti. Ne treba piti tečnost za vreme obroka kako ne bi došlo do razređivanja sokova (enzima) za razgradnju hrane.
Kod dece osećaj žeđi nije još dovoljno razvijen pa je vrlo važno pratiti koliko često i koje količine vode piju. Njihove potrebe za tečnošću su veće, pogotovo ako je vruće ili su fizički aktivna. Mlađa deca (ispod 12 godina) ne mogu regulisati svoju telesnu temperaturu kao starija deca i odrasli. Zato su naročito podložni povećanju temperature ako dehidriraju.

Naš mehanizam osećaja za žeđ smanjuje se s godinama. Kod starijih osoba vrlo se brzo pojavljuju simptomi dehidriranosti: suvoća usta, kože, problemi sa znojenjem i zadržavanje mokraće. Nagomilavanje mokraće povezano je sa štetnim materijama koje deluju na zdravlje. Upravo zato, ne treba čekati da se oseti žeđ već vodu treba redovno piti. Kako bi sprečili dehidraciju korisno je i unošenje toplih i hladnih napitaka, pod uslovom da ne sadrže kofein, kao i supa.

Umesto zaključka, za koji smatramo da je više nego nepotreban u slučaju vode, predlažemo da vam u ovim letnjim mesecima glavni modni detalj neizostavno bude flašica obične, najobičnije vode. Takođe, zapitajte se šta ste učinili za očuvanje te iste vode u prirodi, a šta svakodnevno nesvesno činite protiv nje.
Na našim prostorima, idealna kombinacija unosa same vode u toku dana je:
• 1,5 l oligomineralne, flaširane vode
• 2 čaše vode iz gradskog vodovoda
• 1 čaša gazirane mineralne vode

Ovo treba kombinovati u toku dana u što pravilnijim vremenskim razmacima, i što manjim količinama, recimo, ne više od jedne čaše u jednom aktu. Posebnu pažnju moramo obratiti na letnje mesece i sportske aktivnosti, kao i na težak fizički rad (gde komotno možemo ubrojati, što se tiče potrebe za vodom, i dugotrajno izlaganje suncu) kada potrebe za unosom vode dosežu i 5-6 l dnevno. Glavni i najprostiji orjentir nam treba biti boja i količina mokraće. Čim primetimo tamno žutu mokraću, u maloj količini, znajmo da smo dehidrirali i da je naš organizam ugrožen.

napisao: Dr Toni Mijajlović

Komentari