Uticaj hrane na lekove, na šta treba obratiti pažnju

uticaj hrane na lekove

Uticaj hrane na lekove koje pijemo može biti veliki i može značajno određivati njihov terapijski efekat. Hrana i pića mogu menjati koncentraciju leka u telu, smanjujući ili povećavajući njegovo dejstvo. Za dobar efekat terapije treba znati šta je pravilan postupak hranjenja.

Većina lekova se unosi na usta, obično posle obroka ili zajedno sa hranom da se ne bi oštetila sluzokoža želuca i time izazvale stomačne tegobe. Manji broj lekova se uzima pola sata do sat pre jela, da pojačan aciditet u želucu ne bi smanjio njihovu apsorpciju.

Autor: Dr sc med. Tatjana Mraović, dijetolog


Kretanje leka kroz organizam

Progutani lek u jednjaku počinje da se razgrađuje, a u želucu je već potpuno ili delimično razgrađen. Tu, a potom i u crevima, se apsorbuje u krvotok, u jetri se metaboliše i  putem krvi stiže do mesta i organa na koji deluje. Na ovom putu može doći do njegove interakcije sa hranom. Hrana u probavnom sistemu povećava pokretljivost creva, što dodatno razgrađuje lek i ubrzava njegov prelazak u krv. Masna hrana, sa druge strane, usporava pražnjenje želuca, lek biva duže izložen želudačnoj kiselini koja ga ubrzano topi što može umanjiti njegovu delotvornost.

Ovo čini opravdanim pitanje da li treba lek popiti pre ili posle jela. Za neke lekove to nije presudno, ali ima i onih koji  imaju veću delotvornost ako se uzimaju na prazan stomak, poput većine antibiotika (penicilinski preparati, eritromicin, tetraciklini, antituberkulotici – rifampicin i isoniazid). Isto važi i za lekove za smanjenje apetita ili preparate gvožđa. Suprotno, preporuka za oralne hipoglikemike (lekove za sniženje šećera u krvi) je da se uzimaju neposredno pre ili za vreme obroka.

Uticaj hrane na lekove

Ne samo proces varenja već i interakcija lekova i hrane mogu menjati apsorpciju leka, njegov metabolizam i izlučivanje. Time određena vrsta hrane pojačava ili slabi uticaj leka i utiče na doziranje. Biljna vlakna (prisutna u voću, povrću, integralnim brašnima) otežavaju i usporavaju apsorpciju većine lekova (digoksin, lek za srce je među njima). Tamnozeleno povrće (spanać, blitva, zeleni delovi praziluka….) bogato je K vitaminom koji smanjuje delovanje antikoagulanata, te je dijeta propisana od strane dijetologa neophodna kod terapije farinom. Sadržaj aminokiseline tiramin u nekim vrstama sira koči delovanje antidepresiva (MAO-inhibitora). Iznutrice (džigerica, mozak, bubrezi), sadrže vitamina B12, te mogu umanjiti učinak nekih antidepresiva, lekova protiv nesanice i analgetika. Lekovi u psihijatriji na bazi litijuma zabranjuju neslanu ishranu, jer nizak natrijum povećava koncentraciju litijuma, što ima negativan uticaj na zdravlje.

Hrana usporava apsorpciju aspirina. Sa druge strane vitamin C unet hranom može da promeni kiselost urina i ograniči izlučivanje metabolita aspirina (acetil salicilne kiseline). Može se dogoditi da i u uobičajenim dozama uzet aspirin izazove nuspojave, koje nisu bezazlene. Ovo je naročito važno sada, kada je izloženost virusu povod da se u velikim dozama pribegava vitaminu C u hrani, ali i suplementima zajedno sa lekovima za obaranje temperature. Treba znati i to da primena jako visokih doza jednog vitamina izaziva reakciju organizma koji počinje da ga uništava. To treba da imaju na umu svi oni koji se odluče na primenu velikih  doza vitamina C. Preterana količina povećava rizik stvaranja bubrežnog kamenja i smanjuje apsorpciju drugih vitamina neophodnih organizmu. Suplemente vitamina C uzimajte samo kada vam to lekar propiše. Samoinicijativno ne!

Uticaj lekova na iskorišćavanje hranljivih sastojaka

Lekovi takođe mogu ometati apsorpciju pojedinih sastojaka iz hrane poput vitamina i minerala. Preterana upotreba laksativa (lekova za pražnjenje) smanjuje apsorpciju vitamin rastvorljivih u mastima (A, D, E i K). Oralna kontraceptivna terapija može menjati metabolizam folne kiseline i piridoksina (vitamin B6). Steroidi, hormoni štitaste žlezde, antihistaminici, neki psihoaktivni lekovi pojačavaju apetit, dok amfetamini imaju suprotan efekat. Apetit smanjuju i nesteroidni antireumatici (aspirin, ibuprofen, naproksen). Antacidi, lekovi za smanjenje želudačne kiseline izazivaju zatvor, mučninu i gubitak apetita.

Sa čim popiti lek? Voda ili sok? Možda mleko?

Voda je najbolji napitak za uzimanje lekova. Kalcijum iz mleka i mlečnih proizvoda veže se sa molekulima nekih antibiotika (tetraciklini, makrolidi) i umanjuje im lekovitost. Sokovi koji sadrže grejp i sam grejp ne treba uzimati sa skoro svim lekovima za lečenje povišenog krvnog pritisaka. On otežava njihovu eliminaciju iz tela i tako ih čini toksičnim.

Lek u terapiji gihta, alopurinol, treba uzimati sa dosta tečnosti, i do 3 l u toku dana. Kafu i napitke koji sadrže kofein ne treba piti ako se lečite antipsihoticima, a takođe i ako astmu lečite teofilinom.

Konzumiranje alkohola i pušenje smanjuju efekat analgetika i lekova kojima se leče kardiovaskularne bolesti, a pušenje povećava potrebu za vitaminom C. Uticaj alkohola na lekove krije opasnost, naročito kod nekih vrsta antibiotika, lekova za lečenje šećerne bolesti, ibuprofena i indometacina (NSAR), metronidazola, kontraceptivne terapije, lekova za lečenje čira na želucu (ranitidin, cimetidin) i opšte poznato benzodiazepina, uz koje je strogo zabranjena upotreba alkohola.

Potrebni su oprez i veliko znanje da bi se izbegle interakcije

Uticaj hrane na lekove može biti veoma značajan, kao i uticaj lekova na hranu, tj. nutritivnu vrednost namirnica koje unosimo. Gotovo svaki lek na određeni način može uticati na nutritivni status pacijenta. To je posebno važno kod starije populacije, onih koji zbog prisustva udruženih bolesti i iscrpljenosti uzimaju duži vremenski period mnoštvo različitih lekova. Detaljno čitanje uputstava datih uz lek i savet doktora su neophodni da bi se davanjem leka postigao željeni učinak.

Komentari