Autizam

Autizam

Svetski dan osoba sa autizmom je 2. april. Zvanični podaci kažu da u Srbiji živi oko 2500 osoba sa autizmom, a nezvanično se pretpostavlja da je taj broj daleko veći. Autizam nije samo zdravstveni nego i društveni problem – uključivanje dece u vrtiće i redovno školovanje, manjak dnevnih boravaka, često potreba za trajnim smeštajem…

Autizam je ozbiljan razvojni problem unutar grupe koja se naziva spektar autističnih poremećaja. Iako simptomi i njihov intenzitet mogu varirati unutar samog spektra oni utiču na sposobnost deteta da komunicira i uspostavlja odnose sa drugim ljudima. Počinje u ranom detinjstvu – najčešće do treće godine života. Javlja se odprilike u 6-11 od 1000 dece i pet puta je češći kod dečaka u osnosu na devojčice. Nije poznat tačan uzrok nastanka, smatra se da je to kombinacija naslednih i faktora okoline (starija životna dob roditelja, mala porođajna težina, hipoksija na porođaju…).

Socijalne interakcije, jezik i ponašanje

Simptomi autizma i njihova težina razlikuju se od deteta do deteta. Dvoje dece sa ovim poremećajem može se ponašati potpuno različito i imati različite razvojne probleme. Glavni problemi javljaju se na polju socijalnih interakcija, jezika i ponašanja. Neka deca pokazuju znake autizma već u najranijem detinjstvu, dok se neka razvijaju normalno u prvim mescima ili godinama i onda iznenada gube do tada stečene veštine, postaju odsutna ili agresivna…

Socijalne interakcije

Dete ne ostvarije kontakt očima, ne odaziva se na ime i izgleda kao da često i ne čuje onoga ko mu se obraća. Opire se grljenju ili maženju, izgleda nesvesno tuđih osećanja, ne traži pomoć kad nešto radi. Više voli da se igra samo – povlači se u sopstveni svet.

Jezik

Najčešće dete ne govori, razvoj govora je usporen ili gubi ranije stečene sposobnosti da izgovara reči ili rečenice. Ne ostvaruje kontakt očima pri obraćanju. Govori neuobičajenim tonom ili ritmom (pevajući govor ili govor kao robot). Teško započinje i održava razgovor. Može ponavljati reči ili rečenice, ali bez razumevanja kako da ih koristi. Ne razume jednostavna pitanja ili uputstva.

Ponašanje

Dete sa ovim poremećajem često izvodi ponavljajuće pokrete kao što je na primer ljuljanje ili je stalno u pokretu. Razvija sopstvene rutine ili rituale i uznemiri se i na najmanju promenu. Može biti opčinjeno detaljem nekog objekta (na primer točkić na automobilu) bez razumevanja suštine. Često se javlja pojačana osetljivost na svetlo, zvuk ili dodir i neosetljivost na bol. Prisutne su i drugačije navike u ishrani kao što je vrlo mali izbor namirnica koje dete jede ili jede nejestive stvari; novine, kreda… Nisu retke ni aktivnosti u kojima se samopovređuje.

Problem za ceo život

Dete s autizmom odrasta u odraslu osobu s autizmom. Većina ima izražene poteškoće sa jezikom i socijalnim veštinama i tinejdžerske godine mogu pogoršati probleme u ponašanju. Prepušteni su uglavnom na brigu porodice, vrlo često i u institucionalnom smeštaju. Većina dece sa autizmom sporo usvaja nova znanja ili veštine i samo rano započetim i kontinuiranim terapijskim radom može se pomoći detetu da dostigne bar određeni nivo samostalnosti. Kako odrastaju neka deca postaju uključenija i pokazuju manje promena u ponašanju. Neka, uglavnom ona sa većim IQ i manje izraženim problemima, mogu voditi život sličan njihovim vršnjacima. Kod visokointeligentne dece nije izražen problem učenja već primene naučenog svakodnevnim situacijama i prilagođavanje socijalnom okruženju, nedostatak empatije…

Ne postoji registrovan lek

Za lečenje autizma ne postoji registrovan lek. Cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu. Lečenje je timsko uz psihiijatre, psihologe, defektologe, važnu ulogu imaju i roditelji. Koriste se razne bihejvioralne tehnike, tehnike učenja veština, logopedski tretmani… Koristi se samo simptomatska farmakoterapija (kod problema u ponašanju, epi napada…). Postoji i dosta zagovornika teorije o preosetljivosti na gluten ili taloženju metala koji koriste različite režime ishrane ili sredstva za vezanje teških metala. Ima i radova koji ukazuju na korist od hiperbarične komore.

Ljubav i razumevanje

Pristup svakom detetu s autizmom treba da je usmeren na prihvatanje i razumevanje njegovih problema, ali i emocija i potreba. Potrebna mu je pomoć i podrška da izađe iz granica sopstvenog i nauči da živi u našem svetu.

napisala: Dr Vesna Tepšić – Ostojić,psihijatar

Komentari