Blagi kognitivni poremećaj, kako ga prepoznti i lečiti

blagi kognitivni poremećaj

Blagi kognitivni poremećaj karakterišu problemi sa pamćenjem, izražavanjem, razmišljanjem i rasuđivanjem koji su veći od očekivanih za životnu dob. Predstavlja stanje teže od onoga što se očekuje tokom starenja, ali ne i demenciju. Iako osoba i njena okolina primećuju da “nije kao pre” promene ipak ne utiču značajno na svakodnevno funkcionisanje.

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar


Blagi kognitivni poremećaj predstavlja više od povremene zaboravnosti ili otežanog prisećanja nečijeg imena ili važnog datuma.

  • Zaboravljanje je učestalije i zaboravljaju se ne samo činjenice i imena nego i važni događaji ili dogovori.
  • Postoje i manji problemi u snalaženju u poznatom okruženju.
  • Praćenje toka razgovora, sadržaja novinskog teksta, filma, knjige postaje napornije i teže.
  • Planiranje neke aktivnosti, donošenje odluka ili praćenje uputstava je takođe otežano i zbog toga često uznemirujuće.
  • Može biti prisutno i lošije rasuđivanje i donošenje neracionalnih odluka.
  • Osim promena u kognitivnom funkcionisanju mogu se javiti nervoza, neraspoloženje, bezvoljnost, otežana kontrola besa, iritabilnost…

Zašto nastaje blagi kognitivni poremećaj

Nije dovoljno jasan razlog zbog kog se javlja blagi kognitivni poremćaj.

Istraživanja pokazuju da se najčešće nalaze promene moždanog tkiva koje su slične onima kod Alzheimerove ili demencije nekog drugog tipa. Promene se najvećim delom nalaze u hipokampusu (delu mozga koji je važan za pamćenje), dolazi do povećanja moždanih komora i smanjenog korišćenja glukoze u moždanom tkivu. Mogu se takođe naći i tragovi malih moždanih udara ili smanjen protok kroz krve sudove mozga.

Koji su faktori rizika za razvoj poremećaja

  • Glavne faktore rizika predstavljaju životno dobai prisustvo specifičnog gena APOE-e4 koji se javlja i kod Alzheimerove bolesti. Međutim, prisustvo ovog gena ne znači nužno da će se razviti ni blagi kognitivni poremećaj ni Alzheimerova bolest.
  • Faktore rizika predstavljaju i šećerna bolest, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, depresija i gojaznost.
  • Neke karakteristike životnog stila kao pušenje, nedovoljna fizička aktivnosti, ali i nedovoljna metalna i socijalna stimulacija mogu značajno doprineti povećanju rizika.

Da li su blagi kognitivni poremećaj i demencija povezani?

Blagi kognitivni poremećaj povećava rizik za nastanak demencije. Godišnje u proseku 1 do 3% starijih ljudi razvije demenciju. Kod osoba za blagim kognitivnim poremećajem procenat je veći i iznosi od 10 do 15%. Kod ostalih stanje se ne menja ili se u manjem broju pacijenata popravlja.

Kako se postavlja dijagnoza? 

Za postavljanje dijagnoze neopodan je podatak o promenama u mentalnom funkcionisanju (pamćenje, planiranje, donošenje odluka…) koje se pojačavaju s vremenom, ali ne utiču značajno na svakodnevne životne aktivnosti.

Rezultat procene mentalnog statusa pokazuje blag pad u odnosu na godine i nivo obrazovanja.

Neurološkim pregledom potrebno je isključiti postojanje neurološkog oboljenja koje bi bilo razlog za nastale promene.

Od laboratorijskih analiza neophodno je uraditi nivo vitamina B12 i procenu funkcije tireoidne žlezde. Takođe, CT ili MR pregledom treba kao uzroke isključiti tumor mozga, moždani udar ili krvarenje.

Kako se blagi kognitivni poremećaj leči?

S obzirom na to da ne postoji ciljana terapija težište lečenja usmereno je na lečenje stanja i oboljenja koji predstavljaju faktore rizika ili pogoršavaju sam poremećaj. Ovo se pre svega odnosi na lečenje i kontrolu krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Potrebno je lečiti i depresivni poremećaj i gojaznost ukoliko postoje kao i opstruktivne bolesti pluća i apneu u toku spavanja.

Lekovi za lečenje Alzheimerove demencije ne propisuju se rutinski. Suplementi kao vitamin E ili ginko su u širokoj upotrebi mada nema studija koje potvrđuju njihovu efikasnost.

Da li se razvoj blago kognitivnog poremećaja može sprečiti?

Rezultati istraživanja upućuju na veliki značaj životnog stila u prevenciji nastanka ili usporenju kogntivnih promena. Ističe se važnost redovne fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, minimalna upotreba alkohola, balansirana ishrana bogata voćem i povrćem. Posebno se naglašava potreba intelektualne stimulacije. Od koristi su čitanje knjiga, novina, rešavanje enigmatike, gledanje filmova, kvizova, igranje igara, učenje novih sadržaja i veština. Održavanje socijalne uključenosti ostvaruje se kroz porodicu, druženja sa prijateljima, hobije, izlete, putovanja…

Komentari