Bolest u porodici

Bolest u porodici
autor: Milorad Nedeljković, Psihološko savetovalište Mozaik

Bolest ne ,,bira” ljude ni po polu, ni uzrastu. Njoj su svi isti. Pitanje nije da li će se ona dogoditi, već kada u životu, koja bolest, koliko ozbiljna i koliko će dugo trajati. Bolest nije individualno, već međuljudsko i socijalno iskustvo koje pogađa i bolesnog pojedinca i njegovu porodicu, pa i širu okolinu.

Iznenadna akutna oboljenja i hronične bolesti predstavljaju visoko stresne događaje koji mogu ozbiljno da poremete funkcionisanje porodice.

Akutna bolest, nepoželjni gost

Kada se radi o bolestima u akutnoj fazi promene se dešavaju veoma brzo, a u mnogim slučajevima oboleli biva hospitalizovan. Kako će porodica u momentu reagovati zavisi od toga koliko su shvatili bolest ozbiljno i koliko su zadovoljni tretmanom.

U takvoj situaciji oboleli može imati različite psihološke reakcije: od neverice („nije moguće”), poricanja („sto posto su negde pogrešili”), šoka i otupelosti („baš me briga”) ili očaja. Strah, neizvesnost, zabrinutost, osećaj bespomoćnosti, bes, ljutnja su normalne reakcije i emocije članova porodice. One su najčešće povezane sa kvalitetom odnosa koji je ranije uspostavljen (emotivna podrška, koliko računaju jedni na druge, kako se suočavaju sa problemima, kako komuniciraju).

Celokupna porodica je tada usmerena ka obezbeđenju fizičkog oporavka obolelog. U datim okolnostima, privremena dezorganizacija porodičnog života je sasvim normalna. Pravila i ponašanja specifična za tu porodicu više nisu bitna jer bolnička pravila postaju primarna.

Odnos između medicinskog osoblja i obolelog postaje najznačajniji i sve je usmereno ka pridržavanju uputstava lekara. Uobičajne dnevne aktivnosti članova porodice se smanjuju. Oboleli je oslobođen svakodnevnih obaveza i od njega se više ne očekuje da brine o eventualnim porodičnim problemima. Kontakt porodice sa rodbinom, prijateljima se proređuje, posebno ako su članovi porodice direktno uključeni u oporavak.

U većini slučajeva akutna faza traje kratko i ukoliko se završi pozitivnim ishodom oboleli i članovi porodice nastavljaju sa uobičajnim načinom života. Za razliku od akutnih bolesti, nastanak hroničnih bolesti je obično postepen i one mogu da traju dugo (ponekad i ceo život).

Hronično oboljenje, bolest kao novi član porodice

Hronično oboljenje ima mnogo značajniji uticaj na obolelog i njegovu porodicu. Iako je hronična bolest pogodila jednog člana porodice i ostali članovi je doživljavaju kao „uljeza”. Bolest sama po sebi postaje ,,novi član porodice”.

Bolest u porodici

Oboleli i njihove porodice suočavaju se sa širokim spektrom izazova. Ti izazovi počinju problemima koji su postojali pre bolesti, pa do straha od smrti i straha od napuštanja. Zbog konstantne brige, normalna je i pojava konfuznosti misli, hronična neispavanost i dekocentrisanost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Kod obolelih se često javlja strah od gubitka socijalnog statusa, gubitka materijalne sigurnosti i nezavisnosti, gubitka ili promene zaposlenja, nemogućnost bavljenja uobičajnim aktivnostima i slično. Prisutne su i ideje da je bolest mogla biti sprečena i da su je oni sami ili drugi članovi porodice prouzrokovali.

Ovim se stvara mesto za međusobnu krivicu (ishrana nije bila zdrava jer to nije bio prioritet onoga ko je spremao obroke, bolesna osoba je radila predugo, deca prouzrokovala suviše stresa itd.). Novi odnosi koji se stvaraju u porodici obolelog, veća odgovornost zdravih članova porodice, eventualne finansijske poteškoće uslovljene bolešću, odustajanje od planiranih porodičnih aktivnosti, dodatni su izvori zabrinutosti.

U hroničnoj fazi bolesti porodica kao da ulazi u začarani krug: kuća-bolnica, nošenje hrane (jer oboleli često zahteva da mu se donese hrana koja nije ,,bljutava” ili dijetalna), konsultacije sa lekarom i sl. Rečenica ,,samo da prođe i sve će onda biti drugačije” ponavlja se iz dana u dan. Pojačana nervoza i svakodnevno pitanje kada će kući takođe je uobičajna pojava. I najmirnije osobe odjednom zaboravljaju na red, iskaču iz ravnoteže i zahtevaju da se sve okreće oko njih i ,,njihove bolesti”. Strpljenje i smirenost su ključni faktori u ovim situacijama, ali ih malo ko tada ima uključujući i porodicu i obolelog.

Bolest, kriza ali i izazov

Bolest je kriza i ona jeste poteškoća, ali je takođe i prilika i izazov.

Mnoge ljude bolest je upravo podstakla ka drugačijem sagledavanju prošlosti i boljoj viziji budućnosti. Iz ovog snažnog iskustva ranjivosti može se stvoriti prilika za jačanje bračnih veza, emocionalne bliskosti, povećanju poverenja i otvorenijoj komunikaciji. Bolest može biti šansa za pozitivne promene u životu obolelih osoba.

Ona je šansa da se oslobodimo loših navika, preispitamo svoje ciljeve i vrednosti, počnemo da vodimo više računa o sebi i svojim potrebama, suočimo se sa svojim osećanjima, raščistimo sa prošlošću, pružimo priliku bližnjima da nam pokažu koliko nas vole i sl.

Bolest može biti šansa za pozitivne promene u životu obolelih osoba. Ona je šansa da se oslobodimo loših navika.

Komentari