Distimija, trajno depresivno raspoloženje

distimija
Distimija ili trajno depresivno raspoloženje remeti kvalitet života

Distimija je dugotrajan oblik depresije koja može trajati godinama i značajno uticati na sve aspekte života.

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar


Osobe kod kojih se razvilo trajno depresivno raspoloženje (distimija), ranije poznato pod nazivom depresivna neuroza, imaju periode od više dana ili nedelja kada se osećaju dobro, ali većinom (često i mesecima) se osećaju umorno i neraspoloženo, sve im je napor i ništa ne donosi radost ili uživanje. Iako su uglavnom u stanju da izađu na kraj sa svakodnevnim obavezama doživljavaju sebe neostvareno, neadekvatno… Okolini se čine stalno natmurenima, prepuni su žalbi i bez mogućnosti da se obraduju, nasmeju, zabave…

Kako se distimija manifestuje

Distimija se ispoljava se kao osećanje tuge ili praznine, beznadežnosti, sveprisutnog umora i nedostatka životne energije. Čest je i problem oslabljene pažnje i otežane koncentracije, nedostatak volje i incijative, planova…

Apetit može biti smanjen ili je prisutno prejedanje.

Spavanje je takođe najčešće poremećeno. Sniženo je samopouzdanje, osoba ima osećaj krivice i brige zbog događaja iz prošlosti. Smanjene su svakodenvne aktivnosti, postignuće u raznim segmentima života, izbegavaju se druženja i izlasci…

Koliko simptomi traju

Simptomi distimije mogu u manjem ili većem intenzitetu trajati godinama. Karakteristično je da se intenzitet simptoma pojačava kako dan odmiče, a pauza u ispoljavanju simptoma retko je duža od dva meseca.

Simptomi međutim, ne ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za veliku depresivnu epizodu ili rekurentni depresivni poremećaj u smislu bilo težine bilo trajanja pojedinih epizoda.

Nije retko da se, naročito na početku trajanja poremećaja, velika depresivna epizoda javi pre ili za vreme trajanja distimične epizode Ukoliko se javi za vreme trajanja distimične epizode stanje se naziva i dupla depresija.

intenzitet simptoma se pojačava kako dan odmiče

Poremećaj rezultira smanjenim kvalitetom života, a može se osim vellikom depresivnom epizodom komplikovati i ankisoznim poremećajima ili zloupotrebom supstanci. Javljaju se i poteškoće u partnerskim odnosima ili porodičnom funkcionisanju, problemi u školi ili na poslu, kontaktima sa prijateljima…

Koliko često se distimija javlja i koji su faktori rizika

Sam poremećaj počinje postepeno, obično u dvadesetim i tridesetim godinama života. Učestaliji je i ima hroničniji tok kod žena.

Distimija se češće javlja kod osoba koje su bile izložene dugotrajnom stresu ili iznenadnim gubicima (bliske osobe, finansikjski problemi…).

Takođe prisutniji je i kod onih koji među bliskim rođacima imaju osobe koje boluju od depresivnog poremećeja.

Može se javiti istodobno sa zloupotrebom supstanci, poremećajima ličnosti ili opsesivnokompulsivnim poremećajem.

Zašto nastaje poremećaj

Razlog nastanka distimije kao i kod većine mentalnih poremećaja, nije precizno razjašnjen. Verovatno je da se radi o kombinaciji naslednih i bioloških činilaca uz nepovoljne životne događaje koji mogu biti okidači.

Kako se postavlja digagnoza distimije

Klinički intervujom dobijaju se simptomi karakteristični za poremećaj.

Da bi se postavila dijagnoza simptomi moraju trajati većinu dana tokom najmanje dve godine.

Dijagnostika se može dopuniti psihološkom eksploracijom koja je od naročitog značaja da bi se isključilo postojanje velike depresivne epizode, bipolarnog ili sezonskog afektivnog pormećaja. Neophodno je isključiti i telesna oboljenja koja mogu biti praćena depresivnim simptomima kao hipotireoza ili anemija.

Lečenje distimije

Lečenje poremećaja je dugotrajno, a najbolji rezultati postižu se kombinacijom psihoterapije i lekova.

U farmakoterapiji lekovi izbora su antidepresivi iz grupe inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, ređe triciklični antidepresivi. Neophodno je da se lečenje sprovede dovoljno dugo i u dovoljnoj terapijskoj dozi. Ovi lekovi ne izazivaju zavisnost.

Pacijenti često samoinicijativno prestanu da uzimaju lekove čim se osete bolje i kod najvećeg broja postoji rizik ponovne pojave simptoma.

Fokus psihoterapijskog rada je na prilagođavanju i rešavanju kriza i životnih teškoća, utvrđivanju činilaca koji doprinose distimiji i menjanje ponašanja koje je pogoršava. Uz postavljanje realističnih ciljeva u životu cilj je i identifikacija negativnih uverenja i ponašanja i njihova zamena pozitivnim i konstruktivnim.

iydanja časopisa PharmaMedica možete prelistati: https://issuu.com/pharmamedica.rs

 

Komentari