Kako da se opustim

Kako da se opustim

Savremeni način života nameće potrebu da se veliki broj zadataka obavi u kratkom vremenskom roku, a sve to dovodi do akumulacije stresa. Naše telo pamti svaki stres i zbog toga je važno naučiti i primenjivati neku od tehnika oslobađanja od stresa.

Načini prevazilaženja stresa i posledica koje on sa sobom nosi su mnogobrojni, manje ili više funkcionalni i korisni, a najčešći su šetnja, pojačana potreba za hranom (naročito povećani unos ugljenih hidrata, na primer slatkiša i slično), naglašena potreba za spavanjem, bavljenje sportom i rekreacijom, vežbe relaksacije, kulturni sadržaji (čitanje, gledanje filmova, slušanje muzike), ali i, neretko, sklonost ka antisocijalnom ponašanju i upotrebama psihoaktivnih supstanci (alkohol, duvan, droge).

Premda su izvori stresa obično neki spoljašnji događaji, često su od objektivnih okolnosti bitniji subjektivni doživljaji tih događaja. Tako, na iste spoljašnje okolnosti dve osobe mogu potpuno različito da reaguju, jer se značenje spoljašnjeg događaja dobija prelamanjem kroz prizmu karakteristika ličnosti. Ona zavisi od iskustva individue, njene prošlosti, mehanizama odbrane koje najčešće koristi, očekivanja od sopstvene budućnosti, crta ličnosti kao i uobičajenog načina reagovanja, pesimizma ili optimizma. Na način doživljavanja stresa utiče i takozvani lokus kontrole, način na koji osoba vidi gde se nalazi izvor upravljanja njenim životom, napolju, odnosno da su to drugi ljudi ili objektivne okolnosti, što je spoljašnji lokus kontrole, ili, ako ima unutrašnji lokus kontrole, da je ona sama „kovač svoje sreće“, da sama upravlja svojim životom.

Hronično dejstvo stresa dovodi do disbalansa, koji se može doživeti kao problem, kriza ili kao potpuni krah, ili se, sa druge strane, može doživeti kao izazov i mogućnost za mobilizaciju sopstvenih snaga i pokušaj funkcionisanja na višem nivou. Putem određenih psihoterapijskih tehnika osoba radi na poboljšanju postojećih kapaciteta i razvoju novih strategija prevladavanja stresa. Na taj način se postiže veća životna efikasnost, zadovoljstvo sobom i porast motivacije za suočavanje sa novim situacijama, koje sada postaju izazov a ne put u katastrofu.

Komentari