Kako izbeći najčešće greške prilikom izbora partnera

greške prilikom izbora partenra

Koje su najčešće greške prilikom izbora partnera i kako ih izbeći.

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, jasnab@mensa.rs, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine


Verujete u ljubav, dajete maksimalno a vreme pokaže da birate pogrešne. Zašto?

Parafraziraću scene popularne serije kad lik Keri Bredšo upoznaje lika kog glumi Bon Džovi tako što su se sretali u čekaonici kod istog psihoterapeuta. Počeli su da se viđaju, pa ga nakon intimno provedene noći Keri, dok leže, pita: „Koji je tvoj glavni problem, zašto ideš na terapiju? U tom momentu on se okreće od nje i kaže „Zato što gubim interesovanje za devojku čim spavam sa njom“, pa onda onako usput pita nju: „A ti?“, a ona će na to „Zato što uvek biram pogrešnog“.

# 1. Greška: “Više pričate nego što slušate”

# Zašto: Jer ste iskreni (želite da odmah kažete kakvi ste, šta ne volite, da vas ne bi povredio) ili ste anksiozni (imate tremu, želite da ostavite utisak).

# Koje su posledice: Dajete putokaz do svog srca bez saznanja da li je takav kakvim se predstavlja. Ako kažete npr. da ne verujete da ima prijateljstva posle ljubavi, da ko jednom prevari ne može nikad biti veran i sl., ne čudite se ako vam prećuti da se prijateljski druži sa bivšom, da je bio u paralelnoj vezi i sl..

# Kako treba: ne držite monolog, tako ostavljate pogrešan utisak a i ne možete saznati kako zaista razmišlja. Dajte vremena oboma da se upoznate, ne zaboravite da oboje na početku pokazujete najbolji deo sebe (ako ste komunikativni, a ako niste onda je bolje kada se zagrebe po površini).

# 2. Greška: “Potencijalnom partneru ne postavljate ključno pitanje iz prošlosti: šta mu nije odgovaralo u ranijim vezama i koji su razlozi raskida“

# Zašto: Smatrate da svako ima pravo na greške u prošlosti (što je ok), ne pitate da vas ne bi pitali ili ne pokazujete interesovanje da ne biste delovali posesivno.

# Koje su posledice: Čim počnete vezu subjektivni ste, pa i ako saznate nešto loše, smatrate da vam se to neće desiti. “Upecaćete” se npr. na njegovo flertovanje okolo kao da je stvarno, reći će da ga gušite, nećete uvideti da je to njegova neurotična igra kojom pokušava da sebi diže cenu. Sa druge strane, ako su mu se sve veze završile čim nestane zaljubljenost, razmislite ima li uopšte kapacitet za ljubav.

# Kako treba: O svemu bitnom je važno da porazgovarate pre veze, bez osude. Ako su mu se veze npr. završavale zbog ljubomore bivših, ne treba da se “pecate” na njegove pokušaje privlačenja pažnje suprotnog pola zbog sopstvene nesigurnosti.

# 3. Greška: “Odmah intuitivno znate da li je pravi za vas”

# Zašto: pre nekoga pogrešno procenite nego što priznate sebi grešku. U psihologiji je poznat tzv. halo-efekat, kognitivna distorzija kad se na osnovu prvog utiska (nekad na osnovu jedne osobine; fizičkog izgleda npr.) zaključuje kakva je osoba.

# Koje su posledice: Možete otpisati potencijalno pravog partnera za vas na osnovu pogrešnog utiska ili pogrešiti u izboru, videti povezanost tamo gde je nema.

# Kako treba: Idealnog nema, treba prihvatiti nekog sa svim manama i vrlinama, za to je potrebno vreme. Lepo je što verujete u intuiciju, možda vas uglavnom dobro služi, ali nikad procena nije tačna 100%. Možda se intuicija pokaže tačnom jer se bolje ponašate prema onom ko vam je intuitivno simpatičan nego onom ko nije.

# 4. Greška: “Procenjujete na osnovu nečije priče a ne dela”

# Zašto: želite pravu ljubav, iz te želje ne sačekate da vidite da li iza reči stoje dela.

# Koje su posledice: Gledate nečiju ulogu, a ne kakav je zaista. Čest mehanizam odbrane je reaktivna formacija, kad se neko ponaša suprotno od svoje prirode. Mnogi agresivci npr. svesno to prikrivaju, pretvaraju se da su tolerantni i blagi.

# Kako treba: Ne zaključujte na osnovu priče, posmatrajte ga u što više situacija. Kako se sad ponaša prema drugima, sutra će prema vama. Preterano isticanje neke osobine je znak za uzbunu. Pošten čovek nema potrebu da to ističe, on to jeste.

# 5. Greška: “Ne menjate početne kriterijume bez obzira na iskustvo”

# Zašto: Kriterijume pretrage bazirate na željama a ne realnoj proceni, ne preispitujete se niti korigujete prema iskustvu. Svi imaju implicitnu teoriju o partnerskim odnosima koje se čvrsto drže, vide ono što žele.

# Koje su posledice: Zagledani u pogrešne kriterijume ne dajete šansu nekome ko “nije vaš tip”, pri čemu ste često kontradiktorni, pa ostajete sami i nezadovoljni.

# Kako treba: Uz pomoć psihoterapeuta treba preispitati kriterijume, a ne slepo ih pratiti pa se razočarati. Fokus na fizičkom izgledu je opravdan u dvadesetim, ali u zrelijem dobu kriterijumi bi trebalo da budu više okrenuti osobinama ličnosti.

# 6. Greška: “Prerano (na samom početku veze) ulazite u seksualne odnose”

# Zašto: Iz želje za bliskošću prerano se uvodi seksualnost u vezu, čime se postiže suprotan efekat: udaljava se od bliskosti jer se komunikacija svodi na jedan aspekt.

# Koje su posledice: Mnogi se verbalno istroše o tome ko šta voli u seksualnom smislu pre susreta, naročito ako je reč o internet vezi, pa ne čudi što se veza ne razvije, već ostane na nivou “ kombinacije “. U takvim vezama je veća ljubomora.

# Kako treba: Ne žurite sa aspektima veze koji će prirodno doći, da se ne istroši romantika. Komunicirajte sa partnerom na više nivoa, ne samo seksualnom. Seksualni terapeuti preporučuju da, ako dođe do seksualnog zastoja u vezi, parovi strast obnove tako što se jedno vreme obnaženi istražuju uz zabranu seksualnog čina, što na kraju sami “prekrše” nakon izvesnog vremena (što je bio cilj).

# 7. Greška: “Birate partnere koji su vaša sušta suprotnost”

# Zašto: Smatrate da ćete se dopunjavati.

# Koje su posledice: Bilo koji šablon nije dobar. Kad prođe zaljubljenost sve počinje da vam smeta jer se razlikujete. Ako volite izlaske smeta vam jer on to ne želi. Situacija se dodatno komplikuje kad dođu deca, zbog različitih stilova vaspitanja i načina provođenja slobodnog vremena. Ipak mnogi ne opstaju uprkos suprotnosti, kod njih je to rezultat volje za kompromisom verovatno viđen u primarnoj porodici. Može biti i toksična veza koja opstaje na štetu oboje.

# Kako treba: Za ozbiljniju vezu/brak nije dovoljna samo međusobna privlačnost, već i sličan sistem vrednosti, poreklo i interesovanja.

# 8. Greška: “Niste svesni da rana iskustva u porodici utiču na izbor partnera”

# Zašto: Birate poznato ali nesvesno očekujete da će ovaj put biti srećan ishod.

# Koje su posledice: Odigravate konflikte iz svoje prošlosti, vremenom se oboje pretvarate u svoje roditelje, sa nakupljenom ljutnjom i nerealnim očekivanjima.

# Kako treba: Neophodno je osvestiti svoje neurotične izbore na psihoterapiji. Samo na takav način npr. ona neće birati muža koji je alkoholičar kao njen otac, niti će on očekivati da mu ona sve toleriše kao njegova majka. Samo ličnom integracijom i radom na sebi moguće je napraviti pravi izbor partnera.

Tekst je objavljen u 75. izdanju časopisa koji možete prelistati:

 

Komentari