Marihuana-jednogodišnja biljka, višegodišnji problem

Marihuana-jednogodišnja biljka, višegodišnji problem
Dr Vesna Tepšić- Ostojić, psihijatar

Marihuana (Canabis sativa) se (zlo)upotrebljava zbog osećanja euforije koji izaziva. Korisnik doživljava prijatne senzacije, boje i zvukovi postaju intenzivniji i čini se da vreme prolazi sporije. Nakon nekog vremena osećanje euforije prolazi i osoba se može osetiti pospano ili depresivno.

Marihuana-jednogodišnja biljka, višegodišnji problemDolazi i do razvoja anksioznosti, pojave straha, nepoverenja ili napada panike. Po prestanku delovanja droge kod osetljivih osoba ili pri uzimanju velikih doza može doći do razvoja akutne toksične psihotične reakcije koja uključuje izrazito uznemirenje, halucinacije, sumanute ideje i depersonalizcione fenomene (gubitak osećaja ličnog identiteta koji predstavlja izuzetno neprijatno iskustvo).

Nažalost, neretko je zloupotreba marihuane okidač za razvoj šizofrenije ili šizofreniji slične psihotične reakcije koja najčešće zahteva bolničko lečenje i intenzivan tretman neurolepticima.

THC, glavna aktivna supstanca

Kanabis sadrži najmanje 400 različitih hemijskih jedinjenja. Osnovna halucinogena supstanca je THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). „Usavršene“ kulture kanabisa današnje proizvodnje sadrže visok nivo THC, pa je zato marihuana mnogo jača nego što je bila u prošlosti. THC, aktivna supstanca marihuane, menja način na koji informacije dolaze do hipokampusa, dela mozga odgovornog za učenje, pamćenje i integraciju iskustva sa emocijama i motivacijom.

PSIHIČKE POSLEDICE

Dugotrajna zloupotreba ove supstance dovodi i do oštećenja u održavanju i usmeravanju pažnje, koncentracije, oštećenja memorije, otežanog učenja novih informacija kao i primene već naučenog. Ova oštećenja se manifestuju u svakodnevnom životu u vidu slabijeg funkcionisanja na intelektualnom planu (škola, fakultet…), poslu, u socijalnim situacijama…

UTICAJ NA TELO

Marihuana ograničava sposobnost imunog sistema da se bori sa infekcijama i bolestima. Utiče i na hormonski status. Redovnom upotrebom se odlože početak puberteta. Ograničava se proizvodnja spermatozoida muškaraca koja može rezultirati i sterilitetom. Kod žena redovna upotreba remeti normalan mesečni ciklus i nepovoljno utiče na ovulaciju i mogućnost začeća. Kada trudna žena konzumira marihuanu povećava rizik od rađanja bebe male težine. Deca, koja su pre rođenja bila izložena dejstvu marihuane sporije se razvijaju.

Marihuana-jednogodišnja biljka, višegodišnji problem

LEGALIZACIJA MARIHUANE

U debatama oko legalizacije marihuane potoje dva suprotna gledišta. Kao glavni argument u prilog legalizacije je njena dekriminalizacija i „izvlačenje iz podzemlja“. Holandija je primer zemlje koja je to uradila pre nekoliko cecenija. Portugal, Švajcarska i Češka su dekriminalizovale posedovanje manjih količina. U SAD u državama Kolorado i Vašington otvorene su prodavnice u kojima može legalno da se kupi. Vrtoglavo su porasle cene akcija kompanija koje su uključene u gajenje, transport i prodaju marihuane i dobila je nadimak „zeleno zlato“.

Međutim, legalizacija ima i svoju drugu stranu. U državana Kolorado i Vašington sve je više učesnika u saobraćaju pod dejstvom marihuane i zakonom je definisan maksimalan dozvoljeni nivo THC od 5 nanograma u krvi i sve preko toga se smatra prekršajem. Na primeru Holandije koja ima sad već relativno dugo iskustvo sa legalizovanom marihuanom pokazalo se neosnovanim očekivanje da legalizacija neće povećati broj korisnika. Broj zavisnika koji su se obratili za stručnu pomoć povećao se za četvrtinu. Za 200% povećala se njena upotreba u strosnoj grupi 18-25 godina.

ZVANIČNA UPOTREBA

U medicini se marihuana najčešće koristi kao stimulator apetita i za smanjenje bolova u krajnim stadijumima teških oboljenja. Koristi se takodjer u tretmanu glaukoma i nekih neuroloških oboljenja (epilepsija, migrena) kao i bipolarnog afektivnog poremećaja u psihijatriji. Sintetska verzija aktivne komponente THC se nalazi pod generičkim imenom dornabinol. Sublingvalni sprej je u Kanadi, Velikoj Britaniji i Španiji registrovan za terapiju multiple skleroze.

Korišćenje marihuane je zakonski regulisano i mogućnost njene zloupotrebe svedena na najmanju meru. U Srbiji postoji Udruženje za legalizaciju medicinske marihuane koje se zalaže za legalizaciju upotrebe marihuane u medicinske svrhe. Legalizacija korišćenja marihuane u medicinske svrhe i dalje podrazumeva zabranu njenog gajenja, prodaje i tzv. rekreativnog korišćenja.

NE POSTOJI SPECIFIČAN LEK

Terapijski programi uključuju detoksikaciju i psihoterapijske intervencije. Osnovu tretmana predstavljaju motivacija i edukacija pacijenta o samom poremećaju, zatim identifikacija okidač situacija za uzimanje marihuane i razvijanje strategija za izbegavanje ponovnog uzimanja. Ukoliko uz zavisnost od marihuane postoje i zavisnosti od neke druge supstance (alkohol, opijati), zavisnost od marihuane leči se u sklopu lečenja zavisnosti od druge supstance.

AMOTIVACIONI SINDROM

Jedan od najkontroverznijih efekata koji se smatra posledicom dugotrajnijeg korišćenja marihuane je amotivacioni sindrom. Ovaj sindrom nije medicinska dijagnoza u klasičnom smislu te reči, ali se koristi da opiše, najčešće mlade, ljude koji su se povukli iz socijalnih aktivnosti (druženje, izlasci…), izgubili interes za uspostavljanje emotivnih veza, školu, fakultet, učenje, posao, hobi, sportske kao i druge ka cilju usmerene aktivnosti. Karakteristična je i nezainteresovanost, nedostatak želja (uključujući i seksualnu), osećaj premorenosti, zanemarivanje sopstvenog izgleda… Moglo bi se reći da prvo čovek uzima drogu, a onda ona uzima čoveka.

KAKO PREPOZNATI DA OSOBA KORISTI MARIHUANU?

Marihuana se najčešće puši jer je tako njeno dejstvo najjače. Isitnjeni suvi listovi se mešaju sa duvanom (da bi se lakše motali) i zavijaju u cigarete (džoint). Isitnjeno lišće se pakuje u kesice i tako prodaje.

Korišćenje marihuane najčešće počinje u vršnjačkoj grupi – džoint ide od ruke do ruke. Delovanje jedne cigarete traje oko 3 sata, a najjači efekat se oseća nakon pola sata. Marihuana ima karakterističan miris koji se najčešće opisuje kao zapaljeno seno.

Neophodno je zato obratiti pažnju postoji li karakterističan miris na odeći, kosi ili rukama kao i zadah iz usta. Miris može da se prikrije žvakama ili bombonama intenzivne arome ili stavljanjem losiona ili parfema neposredno pred ulazak u kuću. Obratite pažnju na oči – primetićete da su crvene i zakrvavljene, suženih zenica dok su kapci najčešće poluzatvoreni. Puls je često ubrzan, a zbog suvog grla i usta može imati povećanu potrebu za tečnošću.

Po povratku kući primetne mogu biti i do tada neuobičajene promene raspoloženja i ponašanja. Od glasnog i histeričnog smeha do mrzovolje i odbojnosti, neobjašnjivo velikog umora, nespretnih pokreta… Ukoliko osoba vozi pod uticajem marihuane primetićete nova “neobjašnjiva” oštećenja automobila, neurednu unutrašnjost vozila pa čak osetiti i karakterističan miris ili naći ostatke trave ili paprića za motanje.

Svakodnevno ponašanje na početku korišćenja je uglavnom neupadljivo. Kako vreme odmiče može se razviti sklonost ka izolaciji, meditaciji, slušanju “određene” muzike, zanemarivanje školskih obaveza ili učenja, problemi s pažnjom i koncentracijom, izbegavanje ranijeg društva i biranje novih prijatelja…

Komentari