Mobing, prepoznavanje je početak rešenja

mobing

Mobing se definiše kao psihološki teror u poslovnom životu. Odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca usmerena uglavnom prema jednom pojedincu. Osoba prema kojoj je mobing usmeren stavljena je u poziciju u kojoj je bespomoćna i u nemogućnosti da se odbrani.

Autor: Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar


Da bi se neko ponašanje moglo okarakterisati kao mobing neophodno je da bude prisutno najmanje jednom nedeljno u periodu od najmanje šest meseci. Takođe ovo ponašanje mora da dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje osobe prema kojoj je usmereno. Sama reč mobing potiče od engleskog glagola -to mob- u značenju “nasrnuti u masi”. Na srpski jezik mobing bi se mogao prevesti kao moralno zlostavljanje, psihološko maltretiranje ili psihološki teror. Mobing nije greška, slučajno ponašanje ili ponašanje iz neznanja, on je nameran, smišljen, planski…

Ko najčešće vrši mobing

Osoba koja psihološki, moralno, seksualno i na druge načine maltretira i zlostavlja osobu ili osobe za koje smatra da joj na bilo koji način smetaju naziva se mober. U podlozi ovakvog ponašanja uglavnom se nalazi poremećaj ličnosti (narcistične, manipulativne, destruktivne crte). Na ovaj način mober prikriva svoju nesposobnost, osećanje inferiornosti i želju za moći. Moberi su osobe usmerene isključivo na sebe, bez empatije, kapaciteta za ljubav, sposobnosti za kreativnost. Uz mobere se vežu poltroni. Kao slabe ličnosti poltroni su u strahu da sami ne postanu žrtve mobinga. Rešenje nalaze u tome da se identifikuju sa moberom i staju na njegovu stranu očekujući ličnu korist.

Koji je profil žrtve mobinga

Za razliku od mobera ne postoji specifični profil žrtve mobinga. To može biti osoba koja se na neki način izdvaja od ostalih, koja ima svoje mišljenje, koja nije poltron. Neretko su to najbolji u nečemu ili najobrazovaniji ili najomiljeniji među kolegama ili klijentima, jer ih doživljavaju kao opasnost i konkurenciju. Mobingu mogu biti izloženi ljudi koji nisu želeli da učestvuju u malverzacijama i prevarama, osobe koje su uočile i/ili prijavile nepravilnosti u radu. Žrtve mogu biti ljudi pred penzijom ili mladi koji tek počinju s radom. To mogu biti i telesni invalidi, oboleli od hroničnih bolesti, osobe sa bolesnim članom porodice. Mobing može biti usmeren prema onima koji traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada, koji argumentovano traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate, koji predstavljaju višak radne snage. Žrtve mobinga mogu biti i pripadnici manjinskih grupa i različitih religija.

Mobing, vrste i podgrupe 

Prema mestu nastanka i prema tome ko ga provodi razlikujemo uspravni i horizontalni mobing. Kod uspravnog mobinga, koji predstavlja oko polovine svih slučajeva, pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika ili jednog po jednog dok ne uništi celu grupu. Retko je prisutan obrnuti uspravni mobing kada jedna grupa radnika zlostavlja pretpostavljenog. Drugu polovinu slučajeva čini horizontalni mobing koji se dešava između radnika na jednakom položaju u hijerarhijskoj lestvici.

Razlikujemo i dve podgrupe mobinga, strateški i emotivni. Kod strateškog postoji namera rukovodećeg kadra o udaljavanju određenog broja zaposlenih bilo zbog viška zaposlenih ili u cilju dovođenja nekog drugog na njihovo mesto. Rezultat strateškog mobinga je da sami zaposleni „dobrovoljno“ odlaze kad im situacija postane neizdrživa. Za razliku od strateškog, emotivni mobing je usmeren na lični nivo (pojedinca).

Metode mobinga

Metode kojima se mobing sprovodi mogu biti veoma različite i mogu se kombinovati. Delimo ih u četiri osnovne grupe:

  • napad na ličnost i njen socijalni ugled,
  • napad na socijalne odnose i komunikaciju,
  • napad na kvalitet rada i
  • napad na zdravlje.

To su neprijatni, okrutni i zlonamerni postupci kao što su:

  • pretnje, ucenjivanje, ometanje u napredovanju,
  • zakidanje na zaradi,
  • špijuniranje, klevetanje, ponižavanje,
  • opstruisanje u radu,
  • uznemiravanje u svrhu ugrožavanja integriteta ličnosti žrtve, njenog profesionalnog, socijalnog, ponekad i privatnog funkcionisanja, ugleda i dostojanstva.

U svrhu mobinga nadređeni ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve, ponašaju se prema njoj kao da nije prisutna, ne obaveštava se o novostima, mogućnostima, promenama. Žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća ili se prekida u razgovoru, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično. Meta napada može biti i lična reputacija, uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje izgleda i ponašanja, vređanje, psovanje.

Mobing tehnike: sindrom praznog i sindrom punog stola

Tehnike kojima se mobing provodi nazivaju se i sindrom praznog i sindrom punog stola.

Kod sindroma praznog stola žrtvi, naviknutoj da radi, ne daju se radni zadaci ili joj se zadaju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški, zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema…). Paralelno s tim ne daju joj se adekvatna sredstva za rad (npr. računar, telefon, automobil) ili neophodna obuka. Osoba trpi stalne kritike i prigovore na svoj rad, pod preteranom je kontrolom, česta su kažnjavanja i niska je ocena njenog rada.

Kod sindroma punog stola osoba je zatrpana mnogobrojnim radnim zadacima uz određivanje kratkih rokova, stalno je menjanje radnih zadataka uz zbunjujuća ili nejasna uputstva. Žrtva se prisiljava da obavlja zadatke zbog kojih mora da ostaje prekovremeno na poslu, koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopušta se korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana, menjaju se termini odlaska, skraćuje vreme korišćenja. Postoje pretnje se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavljanje.

Reakcije žrtve mobinga

Na početku žrtva mobinga najčešće reaguje samookrivljivanjem smatrajući da je ona nešto pogrešila i da je odgovorna za novonastalu situaciju. Žrtva je zbunjena i anksiozna, oseća se usamljeno, posramljeno, boji se da joj drugi neće verovati i ne poverava se ni kolegama ni porodici ni prijateljima. Dešava se da ukoliko iznese svoj problem bliskim ljudima da oni reaguju tražeći krivicu u postupcima žrtve. Ovakvo ponašanje se naziva dvostruki mobing i dodatno pogoršava stanje žrtve. Trajanjem mobinga žrtva se učvršćuje u ličnom obezvređivanju i osećanju lične nesposobnosti, bezvrednosti i neprilagođenosti.

Posledice po zdravlje

Mobing ostavlja posledice po mentalno i fizičko zdravlje osobe. Mogu se javiti:

  • depresija, anksioznost, krize plača,
  • opsesivna ideacija (stalno razmišljanje o problemu),
  • osećaj depersonalizacije,
  • napadi panike,
  • socijalna izolacija,
  • nedostatak interesa za druge ljude ili za članove porodice,
  • emocionalna otupelost,
  • pad samopoštovanja.

Najčešće telesne smetnje su:

  • glavobolje,
  • poremećaji spavanja,
  • osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom,
  • poremećaji u probavnom sistemu,
  • osećaj pritiska u grudima,
  • nedostatak vazduha,
  • problemi sa srcem,
  • kožne promene.

Mogu se razviti i poremećaji ponašanja kao što su:

  • agresivnost koja je usmerena na sebe ili na okolinu,
  • pasivizacija (npr. povećana potreba za spavanjem),
  • poremećaji ishrane (smanjenje ili povećanje apetita),
  • seksualni poremećaji,
  • učestalo korišćenje alkohola, cigareta, lekova…

Lečenje posledica

Početak rešenja problema je njegovo prepoznavanje. Ukoliko osoba prepozna da je žrtva mobinga postoje zakonom definisani postupci i tela kojima se obraća. Važno je i da učini napor da se bolje nosi sa situacijom u kojoj se našla, kao i da spreči razvoj zdravstvenih posledica ili da ih adekvatno leči ukoliko su se već ispoljile. Od koristi su razne tehnike relaksacije, šetnja, boravak u prirodi, ali i rad na veštinama komunikacije, nošenju sa emocijama, na samopouzdanju…

Komentari