Narkolepsija, iznenadni napad spavanja

napad spavanja narkolepsija

Narkolepsija ili napad spavanja je hronično stanje za koje ne postoji terapija. Osobe imaju problem da u toku dana ostanu budne duži vremenski period bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze. Oboljenje izaziva značajne probleme u svakodnevnom funkcionisanju.

Šta je narkolepsija?

Narkolepsija je hronični poremećaj spavanja. Karakteriše se izraženom dnevnom pospanošću i iznenadnim epizodama spavanja.

Da bi se postavila dijagnoza neophodno je da se simptomi pojavljuju najmanje tri puta nedeljno tokom tri meseca.

U toku narkolepsije mogu se javiti i iznenadni gubici tonusa mišića koji su najčešće uzrokovani snažnim emocijama koji se nazivaju katapleksija. U odnosu na postojanje katapleksije razlikujemo dva tipa bolest. Kod tipa 1 narkolepsije prisutna je katapleksija, kod tipa 2 nije.

Da li je narkolepsija čest poremećaj? 

Pormećaj je relativno redak, javlja se u 0,02-0,04% populacije, nešto češće kod muškaraca.

Počinje najčešće u uzrastu od 10 do 25 i 30 do 35 godina.

Klinička slika je teža ukoliko se javi u ranoj dečijoj dobi. Rizik za pojavu oboljenja se povećava 20 do 40 puta ukoliko neko u porodici ima narkolepsiju.

Koji su prvi simptomi narkolepsije?

Karakeristično je postojanje preterane dnevne pospanosti. Osoba će zaspati bilo kada i bilo gde. Probudiće se odmorna, ali će verovatno vrlo brzo nakon toga ponovo postati pospana. Epizode pospanosti su vrlo često prvi simptom oboljenja i otežavaju dnevno funkcionisanje zbog smanjenja koncentracije i fokusa pažnje.

Kako izgleda napad spavanja?

Katapleksija se manifestuje kratkim epizodama (od nekoliko sekundi do nekoliko minuta) iznenadne mišićne slabosti kojoj prethode snažne emocije. Najčešće su to smeh ili uzbuđenje, mada se može javiti i nakon straha ili ljutnje. Osoba ne može da kontroliše pojavu simptoma.

Zahvaćeni mogu biti mišići vrata, vilice, ruku, nogu i dolazi do pognutosti glave, opuštanja donje vilice, klonulosti ili pada. Tokom ovakve epizode osobe su budne i svesne. Epizode se javljaju različitom učestalošću, od nekoliko puta dnevno do nekoliko puta godišnje.

Kod osoba sa narkolepsijom može se javiti paraliza spavanje. To je privremena nesposobnost pomeranja i govora u toku zaspivanja ili buđenja. Epizode su relativno kratke i traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Mogu se doživeti kao vrlo neprijatne.

Takođe se mogu javiti i halucinacije. Nazivaju se hipnagogne ukoliko se javljaju tokom tokom uspavljivanja, a hipnopompne ukoliko se javljaju tokom buđenja.

Oboleli mogu imati i druge pridružene pormećaje spavanja kao što su opstruktivna apnea u toku sna, sindrom nemirnih nogu pa čak i insomniju (nesanicu).

Takođe, mogu se javiti automatska ponašanja tokom kratkih epizoda spavanja. Osoba tada nastavlja da radi ono što je radila pre zaspivanja. Kada se probudi ne može da se seti šta je radila.

Zašto nastaje napad spavanja odnosno narkolepsija?

Nije poznat tačan uzrok narkolepsije. Pokazano je da osobe sa tipom 1 narkolepsije imaju sniženje nivoa hipokretina u cerebrospinalnoj tečnosti. Hipokretin je odgovoran za stanje budnosti kao i REM faze spavanja. Rezultati istraživanja ukazuju na autoimuni proces kao uzrok smanjenja nivoa hipokretina.

Koliko narkolepsija utiče na svakodnevni život?

Narkolepsija može izazvati značajne problme u ličnom i profesionalnom životu. Osobu mogu doživljavati kao usporenu, letargičnu, nezainteresovanu. Takođe, može imati lošija postigunća tokom školovanja ili na radnom mestu.

Obzirom na to da jake emocije utiču na pojavu katalepsije osoba se može povlačiti iz socijalnih i emocionalnih odnosa. Osim toga može doći i do fizičkog povređivanja (padovi, opekotine, saobraćane nesreće…).

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, nivoa hipokretina u cerebrospinalnoj tečnosti i polisomnografije. Polisomnografija osim snimanja aktivnosti mozga (elektroencefalografija) meri i srčanu aktivnost (elektrokardiografija), pokrete mišića (elektromiografija) i pokrete očiju (elektrookulografija).

Kako se napad spavanja leči?

Ne postoji lek sa narkolepsiju. Od koristi mogu biti psihositmulansi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. Preporučuje se izbegavanje nikotina i alkohola kao i fizička aktivnost nekoliko sati pre spavanja zbog poboljšanja kvaliteta noćnog sna.

Komentari

Doc dr sci. med Vesna Tepšić-Ostojić, psihijatar. Završila je Medicinski fakulet u Zagrebu među najboljima u svojoj klasi, specijalizaciju iz psihijatrije završila je na VMA, doktorirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Na VMA radi kao lekar specijalista u Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju VMA i kao docent na Katedri za neuropsihijatriju Medicinskog fakultetu VMA, Univerzitet Odbrane. Član je Udruženja psihijatara Srbije i ima preko 80 stručnih i naučnih radova.