Neverstvo

Neverstvo
autor: Milorad Nedeljković, psihoterapeut, Psihološko savetovalište Mozaik www.savetovalistemozaik.com

Neverstvo nije retka pojava. Statistike pokazuju da je 55% odraslih osoba u nekom trenutku počinilo prevaru. Postavlja se pitanje šta je prethodilo neverstvu? Da li brak ili veza mogu da prežive? Čak i kada oba partnera to žele, može li se oprostiti? Da li je moguće nastaviti zajednički život?

Do neverstva mogu dovesti različiti faktori u vezi ili na ličnom planu. Ono je uvek alarm, znak da nešto nije u redu. Praksa u radu sa parovima izdvaja najčešće probleme koji prethode prevari. Prvo što se primećuje je nedostatak snažne emotivne povezanosti. Možda je nikada nije ni bilo, ili se vremenom urušila jer par nije posvećivao dovoljno pažnje međusobnimrazlikama ili problemima u vezi. Takođe, neve­rstvo je često simptom potisnutih nezadovoljstava, nerešenih konflikata, odsustva komunikacije, pokušaj da se izvan veze ili braka u nekom novom ili novoj pronađe ono što se ne dobija „kod kuće”- strast, razumevanje, nežnost, ljubav…

Neverstvo može biti i posledica gubljenja samopoštovanja i samo­pouzdanja kao i simptom ulaska u „krizu srednjeg doba”, kada partner ili partnerka koji su počinili neverstvo preispituju detalje dotadašnjeg života – uključujući posao, karijeru i brak. Na pojavu neverstva može da utiče i porodična tradicija i istorija neverstva, pri čemu se objašnjava da je „neverstvo zapravo naučeno ponašanje, koje nije sankcionisano već je često ohrabrivano”.

Neverica i šok, univerzalne reakcije na neverstvo

Kada se prevara otkrije poverenje nestaje, slabi emotivna i seksualna vezanost partnera.

Neverica i šok zbog otkrića su univerzalne reakcije na neverstvo. Tuga, depresivno raspoloženje, negativno viđenje sebe i snažan gnev prema partneru koji je počinio prevaru su najčešća osećanja koja prate krizu. Čak i oni koji su sumnjali postaju rastrojeni, kada se njihovi najgori strahovi obistine. U trenutku otkrića, svaki partner reaguje snažno, ali različito. Prvih dana i nedelja, oba partnera su preplavljena osećanjem ogromnog gubitka i krivice. Prevareni partner može reagovati suzama, umrtvljenošću ili besom. Može imati i fizičke reakcije kao što su mučnina, glavobolja, problem sa spavanjem i ishranom. Sa druge strane kod partnera koji je počinio neverstvo često je prisutno osećanje stida, kajanje za ono što je učinjeno kao i strah da mu prevareni partner neće oprostiti. Povređeni partner je izgubio pozitivnu sliku o svom životnom partneru i uverenje o sigurnoj, posvećenoj vezi.

Partner koji je počinio neverstvo izgubio je svoju tajnu ljubav i suočava se sa potencijalnim gubitkom braka ili veze.

Partner koji je doživeo neverstvo izgubio je poverenje u partnera i želi da bude siguran da će veza sa trećom osobom prestati i želi odgovore na pitanja u vezi sa tom vezom. Ona ili on može dugo da razmišlja o periodu kad je partner imao ljubavnu aferu, o lažima kojima je prikrivano neverstvo, a neretko i vizualizovati detalje seksualnog odnosa nevernog partnera. Partner koji je počinio prevaru može odgovoriti potpunom iskrenošću ili ćutanjem jer se stidi i ne želi još više da povredi partnera. Da li će do pomirenja uopšte doći zavisi od mno­go faktora među kojima su najvažniji motivacija da se sačuva brak ili veza, spremnost na iskrenu komunikaciju i rešavanje problema, na izvinjenje i pokajanje, kao i spremnost na promenu…

Neverstvo ne znači da su veza ili brak „osuđeni na propast”.

Iako je neverstvo jedno od najtežih i najbolnijih iskustava koje nosi ljubavni život, moguće je oporaviti se i razviti odnos sa više poverenja, posvećenosti i ljubavi. Parovi mogu da nauče da uspešno izgrade svoj odnos iz početka i da njihova veza postane još snažnija. Oproštaj je proces kroz koji se teško prolazi, kako individualno tako i zajedno. Potreban je rad na ličnom i partnerskom razvoju da se jednom izgubljeno poverenje ponovo stekne, zbog čega je potrebno mnogo strpljenja kod oba partnera.

Da bi uopšte i započeli ovaj proces neophodno je da partner koji je počinio neverstvo u potpunosti prekine kontakt sa trećom osobom, kao i da prevarenog partnera obavesti o svakom pokušaju te druge osobe da sa njom / njim stupi u kontakt. Iskrenost i odanost pomažu da se obnovi poverenje u odnos. U praksi se korisno pokazuje da prevareni partner do detalja zna dnevne obaveze i raspored nevernog partnera, kako bi se izbegla sumnja u „vreme nepokri­veno rasporedom”.

Ozbiljni razgovori u kojima je potrebno više puta ponoviti razloge zbog kojih bi trebalo oprostiti i izražavanje iskrenog pokajanja zbog onoga što se desilo, su obavezni. Izvinjavanje partnera koji je počinio prevaru mora biti iskreno i njime se mora izraziti prihvatanje lične odgovornosti za učinjenu prevaru. Preuzimanje odgovornosti za svoje postupke je, takođe, veoma bitno u tom procesu. To ne znači da oba partnera treba da snose jednaku odgovornost za prevaru, nego da prepoznaju faktore koji su uticali na ta događanja kako bi mogli da spreče da se slična stvar ne ponovi u budućnosti. Najbolji način da se spreči neverstvo jeste stalno ulaganje vremena i energije u napredak braka ili veze.

Potreban je rad na ličnom i partnerskom razvoju da se jednom izgubljeno poverenje ponovo stekne, zbog čega je potrebno mnogo strpljenja kod oba partnera.

Kada se prevara otkrije poverenje nestaje, slabi emotivna i seksualna vezanost partnera. Neverica i šok zbog otkrića su univerzalne reakcije na neverstvo.

Komentari