Psihološki razlozi za loš odnos prema sopstvenom telu

odnos prema sopstvenom telu

Koji su to psihološki razlozi za loš odnos prema sopstvenom telu? koliko na odnos prema sopstvenom telu uticaj ima odnos roditelj-dete? Zašto neki ljudi preterano brinu o svom izgledu? Kada je telo oruđe za privlačenje pažnje?


Telo i duša su neraskidivo vezani, psihički život i (ne)raspoloženje se odražavaju na izgled i obrnuto. Mnogi samo leti obraćaju pažnju na telo, zato su dijete kratkog daha, treba promeniti način ishrane. Da bi se videle spolja, promene moraju doći iznutra.

Pitanje je zašto dijeta ne uspeva: zbog nerealnih zahteva ili su u pitanju dublji psihološki razlozi? Ključ je u tome da zavolite sebe i svoje telo, samo tako ga nećete zatrpavati štetnim materijama.

Koji su to psihološki razlozi za loš odnos prema sopstvenom telu

Dublji psihološki razlozi za loš odnos prema svom telu su brojni. Razmislite da li uopšte želite da se menjate?

Mada čudno zvuči, mnogima je višak kilograma vrsta štita, daje doživljaj moći i snage. To je često kod onih koji su u detinjstvu lepo izgledali i privlačili pažnju pogrešnim ljudima problematične strukture, naročito iz bliskog okruženja.

Žrtve vršnjačkog nasilja, incestuoznih insinuacija i seksualizacije često oko sebe nabace „štit“ u vidu viška kilograma jer ne žele da budu u fokusu pažnje, ne žele da ih neko doživljava privlačnim.

Način na koji primaju komplimente je indikativan: to jednostavno ne umeju. Na psihoterapiji treba da prorade traume iz detinjstva, da bi zavoleli sebe i svoje telo. Zlostavljači su im pokrenuli osećanje krivice zbog čega istrajavaju u destrukciji.

Loš odnos prema sopstvenom telu i struktura ličnosti

Razlozi mogu da budu i u strukturi ličnosti: kompulzivno prejedanje je češće kod depresivnih, tako se pokušava kompenzovati unutrašnja praznina, naročito kod onih čije majke su ispoljavala emocije putem hrane. To predstavlja naročit problem kod mladih koji su u procepu: sa jedne strane imaju fotošopirane influnsere, a sa druge strane nutkanje hranom.

Nabacivanje kilaže u braku

Nekima je nabacivanje kilaže u braku nesvesno “ušuškavanje”, izvor sigurnosti da neće prevariti partnera, da će biti verni.

To je često kod žena koje biraju između Eve i Lilit, umesto da integrišu nežnost i seksualnost.

Sređivanje kilaže je pored frizure često prva akcija nakon razvoda, fit izgled dovode u vezu sa povratkom na “tržište” traženja partnera.

Samopouzdanje i odnos prema sopstvenom telu

Sport i vežbanje dovode do porasta samopouzdanja, naročito u detinjstvu. To je zdrav ventil za ceo život za razliku od adikcija (alkohol i narkotici) koje uništavaju i telo i psihu.

Mnogi perfekcionizam prebacuju na to što mogu kontrolisati: telo. Tzv. narcisi tela se besomučnim neurotičnim vežbanjem usmeravaju na telo zanemarujući psihu, neraspoloženje i nemir somatizuju bez svesnog uvida. Takvo ponašanje dugo ostaje neprimećeno jer se ispoljava u vidu ortoreksije (opterećenosti zdravom hranom).

Preterivanje u bilo čemu nije dobro, treba videti koje su emocije u osnovi. Mada je socijalno poželjna, zdrava ishrana može prikriti nezdrav obrazac, biti uvid u anoreksiju. Dva ekstremna oblika poremećaja ishrane koja se javljaju na sve ranijem uzrastu, dva kraja istog kontinuma koji zahtevaju stručnu pomoć su anoreksija i bulimija. Nerealni doživljaj sebe je posledica unutrašnjih konflikata.

Šta tetovaže govore o ličnosti

Tetovaže i seckanja po telu u adolescenciji su spoljašnji izraz unutrašnjih konflikata, to je uvek pitanje ličnih granica. Kod odraslih mešanje bola i zadovoljstva kroz zasecanje kože izraz je granične strukture ličnosti. U adolescenciji može biti pokazatelj neprihvatanja sopstvene telesne šeme i seksualne uloge, zato je potrebna pomoć psihoterapeuta i ostalih članova stručnog tima. Poslednji deo korteksa koji sazreva je prefrontalni (inače odgovoran za planiranje), pa mladima treba pomoći da se snađu u godinama fiziološke impulsivnosti.

Višak kilograma u detinjstvu i odnos prema sopstvenom telu u zreloj dobi

Mnogi sa viškom kilograma u pubertetu se tokom života iscrpljuju stalnim vežbanjem i dijetama, ne žele da se ugoje ni gram, što ih vraća u perod kad su bili nezadovoljni sobom, pogotovo ako su bili žrtve vršnjačkog nasilja. Mnoge žene nesvesno odbijaju da zatrudne, imaju otpor, boje se da neće biti privlačne i voljene, što se takođe prevazilaze psihoterapijom.

Kako se formira slika o sebi

Slika o sebi se formira u ranom detinjstvu i zavisi od poruka roditelja i vršnjaka.

Poželjno je da u prostoru u kom dete odrasta bude ogledalo koje obuhvata celu figuru, najbolje u predsoblju, da bi razvoj telesnog selfa obuhvatio celinu. Mnogi koji imaju problem sa kilažom saopštavaju da su navikli samo da se ogledaju tako da vide lice, što dodatno gomila kilograme jer nemaju uvid, izbegavaju da se suoče sa realnošću. Kod nekih je bilo većih ogledala ali u kupatilu, što je pojačavalo stid u pubertetu i pravilo kontraefekat.

Uticaj međusobnog odnosa roditelja na ličnost deteta

Slika o sebi zavisi od komunikacije između roditelja: ako se stalno svađaju, ne poštuju, ako preovlađuje govor mržnje, dete nosi nemir u sebi i ulazi u komunikaciju sa vršnjacima zapovedno ili odbrambeno. Sve to vodi neprihvatanju sebe bez obzira na realan fizički izgled. Sa druge strane, osobe adekvatno podizane, sa puno ljubavi pleni toplinom, rano nauče da je suština bitnija od forme (mada to može dovesti do kontraefekta i zanemarivanja izgleda). Takve osobe su bazično samopouzdane koliko god kilograma imaju, prirodni proces starenja prihvataju mirno, bez potrebe za plastičnim operacijama.

Telo kao sredstvo za privlačenje pažnje

Za razliku od njih, osobe krhkog samopouzdanja koje ne vole i ne prihvataju sebe, teže razvijanju tzv. narcističke strukture ličnosti. Iako deluju sigurno, u stvari su prazne, gladne pažnje i neurotičnog dokazivanja.

Njima je telo sredstvo za privlačenje pažnje u koje najviše ulažu u periodima intenzivnih seksualnih aktivnosti. Njima nisu problem ni paralelne veze, sve je u funkciji hranjenja ega, česte su krize srednjih godina, strah od starenja i bolesti.

Često odvajaju fizičku od emotivne veze, ponašaju se histrionično, zavodljivo, sa ciljem popunjavanja prazne ličnosti. Mnogim muškarcim teretana a ženama preterano šminkanje i plastične operacije služe kao sredstva za bildovanje samopouzdanja. Pošto su takvi pokretači neurotičnog porekla, ispunjenje cilja ne vodi trajnijem zadovoljstvu.

“Body positivity” pokret

Pokret “Body positivity” je nastao kao odgovor na medijsku prezasićenost nerealnim i fotošopiranim slikama, isticanjem istih modela usana i grudi (kao da svi idu kod istog plastičara), sa ciljem isticanja individualnosti, jedinstvenosti i relativizacije pojma lepote. Onog momenta kad su plastične operacije postale svima dostupne, na ceni su opet prirodnost i individualnost, povratak majci prirodi u svojoj lepoti i raznolikosti. Na plastične operacije se sad gleda kao i pre: kao na pokušaj lečenja kompleksa.

Efikasniji je rad na sebi kroz hobije, druženje sa pravim ljudima i psihoterapiju, tako se prihvataju i mane i vrline. Prihvatanje sebe je ključ promene činjenja pravih izbora, a ne neurotičnih kao do tada. Ličnim integrisanjem različitih aspekata ličnosti postiže se zadovoljstvo koje odoleva vremenu.

Jedini put ka trajnijem zadovoljstvu je iznutra, kroz pravilnu integraciju telesnog i psihičkog. To se postiže radom na sebi, realizacijom svojih potencijala. Telo nije za izložbu i divljenje drugih, ono je primarno stvoreno za akciju. Treba biti umeren, naći granicu u vežbanju, hrani, težiti ravnoteži između posla i hobija u kojima uživate, a boravak u prirodi i sa voljenim osobama najbolje puni baterije. Samo tako sve dobija svoj smisao, onda nema sete zbog prolaznosti života i starenja već zadovoljstva zbog svega doživljenog.

Komentari