Opsesivna ljubav

Iz ugla psihologa

Termin „opsesivna ljubav“ se pogrešno koristi jer predstavlja negaciju ljubavi, a često se glorifikuje putem raznih književnih i drugih umetničkih dela gde se opisuje kao fatalna ljubav koja prkosi razumu. Partner se ne vidi kao takav kakav je (ljubav kao prihvatanje partnerovih i mana i vrlina), predstava je nerealna, pa dominira pokušaj da se osoba uklopi u već postojeći obrazac. Ljudi teško priznaju da su opsednuti, takvo stanje je po njima ljubav ili zaljubljenost iako to nije.

Opsesivna ljubav se pretvara u svoju suprotnost, prepuna je bola, neizvesnosti, nesigurnosti, straha od odbacivanja, očaja, zavisnosti, ljubomore, psihičkog bola koji prerasta u fizički.

U njoj su osećanja pomešana,dominira anksioznost („voli me, ne voli me“) ali ne ona prožeta optimizmom i slatkim iščekivanjem pre početka veze, već prožeta opsesivnošću koja znači „ako me ostavi, sve je uzalud, nema razloga da postoji (m)“. Na potencijalni kraj veze se gleda kao na završetak svega smislenog, česti su slučajevi psihičkog i fizičkog nasilja i sumanute ideje ljubomore sa tragičnim ishodom („ako ne može da bude moja, neće biti ničija“). Da bi se sprečio takav razvoj događaja neophodno je delovati na vreme (pre ili na početku destruktivne veze).

Do ljubavne opsesivnosti najčešće dovode nejednakost između partnera (razlika u godinama, mestu boravka, socijalnom i bračnom statusu, višku slobodnog vremena i sl.), nedostatak samopouzdanja i doživljaj odbačenosti. Osobe sklone opsesivnim emocijama prebrzo ulaze u vezu, neko ih privuče na osnovu fizičkog izgleda, pri čemu zanemaruju ostalo (osobine ličnosti, potrebe, temperament, interesovanja i sl.), a emocije svaki put opisuju kao nikad intenzivnije. Vrlo se brzo „prilepljuju“, odvajaju partnera od familije i prijatelja, pri čemu imaju jak doživljaj nepoverenja, ljubomore i potrebu za kontrolom, sklonost dramatizacijama koje pogrešno tumače kao izraz ljubavi, a partnerovo bavljenje drugim aspektima života zbog difuznih granica i potrebe za simbiozom doživljavaju kao zanemarivanje. Pojačavajući pritisak, partner se sve više povlači, što doživljavaju tragično, smišljajući osvetu.

Komentari