Postporođajna depresija

Postporođajna depresija
autor: Dr Vesna Tepšić-Ostojić, psihijatar

Rođenje deteta rađa i mnoge emocije , od sreće i uzbuđenja do sraha i uznemirenosti. Ponekad donosi i nešto neočekivano – depresiju. Mnoge mame nakon porođaja iskuse tzv. „baby blues”. Javljaju se promene raspoloženja i epizode plačljivosti koje uglavnom brzo prolaze.

Međutim, kod nekih majki se nakon porođaja javlja mnogo izraženiji oblik koji se naziva postporođajna depresija. Najteži oblik, koji se srećom i najređe javlja, naziva se postporođajna psihoza. Postporođajna depresija ne nastaje zbog poremćaja karaktera i nije znak slabosti ličnosti nego je jednostavno jedna od mogućih komplikacija porođaja. Ukoliko se nakon porođaja jave simptomi depresije neophodno ih je što pre lečiti i uživati u materinstvu.
Baby blues” – za ovo stanje je karakteristično da su simptomi relativno blagi i da traju od nekoliko dana do nedelju ili dve.
Najčešči simptomi koji se mogu javiti su:

  • česte promene raspoloženja
  • tuga, neraspoloženje
  • anksioznost
  • razdražljivost
  • plačljivost
  • rasejanost
  • otežano uspavljivanje i česta noćna
  • buđenja
  • ranojutarnja buđenja.

Ovi simptomi ne utiču značajnije na svakodnevno funkcionisanje i brigu od bebi.

Postporođajna depresija

Posporođajna depresija može početi kao „baby blues”, ali znaci i simptomi su znatno izraženiji i duže traju. Nelečena može trajati nedeljama ili čak mesecima.

Simptomi postporođajne depresije uključuju:

  • neraspoloženje i tugu
  • izražene promene raspoloženja
  • gubitak apetita
  • različite oblike nesanice
  • pojačanu razdražljivost ili ljutnju
  • osećaj iscrpljenosti ili nedostatka energije
  • gubitak interesovanja za seks
  • osećaj nedostatka zadovoljstva u životu
  • osećanja srama, krivice ili neadekvantosti
  • osećaj nemogućnosti vezivanja za dete
  • udaljavanje od porodice i prijatelja
  • razmišljanje o povređivanju sebe ili deteta.

Razvojem poremećaja ovi simptomi utiču i na sposobnost majke da brine od bebi i obavlja ostale uobičajene dnevne aktivnosti.

Postporođajna psihoza

Posporođajna psihoza je reko stanje koje se razvija, uglavnom, u toku prve dve nedelje nakon porođaja. Znaci i simptomi su najizraženiji i najteži i uključuju:

  • zbunjenost i dezorjentaciju
  • halucinacije i sumanute ideje
  • paranoju
  • pokušaje povređivanja sebe ili deteta.

Fizički i emocionalni faktori

Ulogu u nastanku postporođajne depresije imaju i fizički i emocionalni faktori. Posle porođaja dolazi do naglog pada nivoa hormona estrogena i progesterona što značajno utiče na raspoloženje. Pad nivoa hormona štitaste žlezde ili anemija dovode do osećanja umora i nedostatka snage.

Dolazi i do promena u volumenu krvi, krvnom pritisku, imunom sistemu, metabolizmu… što sve može doprineti osećanju iscrpljenosti i promenama raspoloženja. Prvih nedelja nakon porođaja smanjena je količina sna i odmora. Majke mogu biti zabinute da li će moći dovoljno dobro da se brinu o bebi. Takođe, mogu imati odećaj gubitka kontrole nad sopstvenim životom, osećati se manje privlačnima, usamljenima… Zahtevno starije dete, problemi sa dojenjem, finansijski problemi ili nedostatak podrške partnera, porodice ili prijatelja mogu doprineti nastanku postporođajne depresije.

Poremećaj se može razviti nakon bilo kog porođaja, ne samo prvog. Rizik se povećava ako je majka ranije bolovala od depresije ili imala postporođajnu depresiju nakon prethodnog porođaja. Rizik je veći i ukoliko je trudnoća bila neželjena ili neplanirana, postoje problemi s partnerom ili stresan događaj tokom same trudnoće.

Komplikacije

Ukoliko se ne leči, postporođajna depresija, utiče na odnos majke i deteta i može izazvati i probleme u funkcionisanju porodice. Primećeno je da se kod dece nelečenih majki češće javljaju problemi u ponašanju, problemi sa hranjenjem i spavanjem, izlivi besa i hiperaktivnost. Ponekad je odložen i razvoj govora. Nelečena postporođajna depresija može trajati mesecima ili duže i preći u hronični depresivni poremećaj i tako imati značajan negativan uticaj na zdravlje i kvalitet života.

Neophodan je pregled psihijatra

Da bi se postavila dijagnoza postporođajne depresije neophodno je da se simptomi depresivne epizode ispolje unutar 4 nedelje od porođaja. Psihijatrijski pregled se može dopuniti i internističkom kontrolom. Uz rutinsku laboratoriju neophodno je merenje nivoa gvožđa kao i nivoa hormona štitaste žlezde.

Lečenje

Način lečenja i vreme potrebno za oporavak zavise od težine simptoma, ali i okolnosi u kojima se majka nalazi.

„Baby blues”

Kod ovog poremećaja simptomi obično blede u toku nedelju do dve dana. Neophodno je dovoljno sna i odmora. Provođenje dovoljno vremena napolju i prihvatanje pomoći u nezi bebe ili svakodnevnih obaveza. Izbegavanje pušenja i alkohola koji mogu pogoršati promene raspoloženja. Suplementacija gvožđa ili hormona štitaste žlezde, ukoliko je potrebno, značajno će ubrzati oporavak.

Postporođajna depresija

U lečenju ovog poremećaja koriste se psihoterapijska podrška i lekovi. Cilj psihoterapijske podrške jeste da majci pomogne da pronađe bolje načine da izađe na kraj sa svojim osećanjima, rešava probleme i postavlja realne ciljeve. Ponekad je potreban i rad sa partnerom ili porodicom. Antidepresivi predstavljaju lekove izbora. Prema kliničkoj slici vrši se izbor leka i određuje neophodna doza. Svi antidepresivi prolaze u majčino mleko.

Iako neki od ovih lekova imaju mali rizik od neželjenih dejstava na bebu, uvek je potrebno individualno proceniti rizike i koristi nastavka dojenja tokom terapije. Uz adekvatno lečenje simptomi će se povući već kroz nekoliko nedelja. Neophodno je sprovesti lečenje dovoljno dugo. Prerani prekid tretmana (npr. čim se majka oseti bolje) povećava rizik od ponovnog javljanja simptoma.

Postpartalna psihoza

Postpartalna psihoza zahteva bolnički tretman. Leči se najčešće kombinacijom anti­depresiva, antipsihotika i stabilizatora raspoloženja. Ova terapija zahteva prekid dojenja.

Šta možete uraditi sami ?

Iako postporođajna depresija nije stanje koje možete lečiti sami ipak i sami možete uraditi dosta da ubrzate i olakšate oporavak. Uključite svakodnevnu fizičku aktivnost, to mogu biti i šetnje sa bebom. Prijaće i vama i njoj. Zdravo se hranite, izbegavajte pušenje i akohol. Spavajte i odmarajte se što više. Odvojite vreme za sebe. Izađite obavezno iz pidžame, zakažite kod frizera, kozmetičara, pedikira…

Organizujte vreme sa drugaricama i obavezno sa partnerom. Ne opterećujte sebe brigom da uradite baš sve i to savršeno. Ostavite neke kućne poslove i za sutra ili potražite pomoć. Trudite se da na stvari gledate pozitivno. Ukoliko vam se problemi čine nerešivim prihvatite ih sa bar malom dozom humora, pomaže. Razgovarajte o onome šta osećate sa partnerom, prijateljima, članovima porodice. Podelite svoje iskustvo ili probleme sa drugim majkama, naučite nešto i od njih. Sve ovo je, naravno i preventiva – da se poremećaj ne razvije.

Kada se obratiti lekaru ?

Iako su simptomi najčešće blagi i prolaze sami od sebe neophodno je obratiti se lekaru ukoliko:

  • traju duže od dve nedelje
  • pogoršavaju se
  • onemogućavaju brigu od detetu
  • onemogućavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti
  • uključuju misli o povređivanju sebe ili bebe.

Ukoliko se pojave znaci ili simptomi postpartalne psihoze neophodno je odmah potražiti pomoć psihijatra.

Komentari