Kada je potreba da udovoljite drugima preterana

potreba da udovoljite drugima

Potreba da udovoljite drugima je dobra kada je umerena. Kada je prenaglašena može biti znak manjka samopouzdanja i straha od odbijanja.

Ako vas drugi vide kao divnu osobu koja se nikad ne ljuti a sa lakoćom prilagođava, na koju se uvek može računati, to može biti dobro za njih ali ne i za vas.

Odakle potiče vaša preterana potreba da udovoljite drugima? 

Udovoljavanje drugima je lepo i plemenito, ali ako je preterano ukazuje na manjak samopouzdanja.

Koreni tog ponašanja su u detinjstvu: dete je nesamostalno, zavisno od odraslih, ima strah od napuštanja, vezivanjem za roditelje sebi omogućava opstanak.

Roditelji takođe imaju urođenu potrebu da učine sve za decu.

U drugoj godini života detetu motorna aktivnost uliva samopouzdanje, ima doživljaj da manje zavisi od odraslih, ako je sigurno u ljubav roditelja uči da kaže “ne”.

Ako roditelji manipulišu ljubavlju i uslovljavaju dete, podstiču strahove od napuštanja, lakše ga kontrolišu: ono je poslušno, hiperadaptirano, sa jakom potrebom da udovolji, što je lakše za čuvanje ali loše za samopouzdanje deteta.

Misli da ne radi kako treba, boji se napuštanja pa tuđe potrebe stavlja ispred svojih.

Ono se nada da će ljubav, briga i pažnja biti uzvraćeni. Kako se to ne dešava oseća ljutnju, ali zbog straha od odbacivanja ljutnju potiskuje (što vodi somatizaciji) ili je ispoljava u maskiranoj formi (pasivna agresija, reaktivna formacija u vidu preterane ljubaznosti ispod koje je ljutnja).

Ima osećanje krivice ako radi nešto za sebe, zato treba da nauči da to nije narcizam, već normalna briga o sebi.

Ispoljava tzv. Kalimero sindrom (“nepravda pa to ti je”): ima doživljaj zakinutosti, loše sreće, uverenje da takav tretman ne zaslužuje, da za sve mora višestruko da se potrudi.

To je često u porodicama sa više dece, od kojih je jedno problematično, pa se drugo ponaša suprotno u želji da ne izazove bes.

Preterana potreba da udovoljite partneru

Bezuslovna ljubav je moguća u skladnoj porodici, dubokim prijateljstvima i sa pravim životnim izborom partnera, vredna je zato što je retka. Tu nema kalkulisanja, jednostavno ste srećni što dajete.

Ako ljubav pružate osobi koja je u skladu sa sobom i takođe integrisana, biće to ljubav i prijateljstvo za ceo život (za koju mnogi nisu sposobni).

Da biste do toga došli morate raditi na sebi, ali i izabrati adekvatnog partnera i zajedničkim snagama raditi na vezi. To podrazumeva manjak očekivanja (da se ne biste razočarali), komunikaciju, otvoreno traženje pomoći kad je potrebna (ne čekajte da druga strana “pročita” šta vam treba, ali razumite ako ne može objektivno da pomogne, dovoljno je da sasluša).

Isto tako i vi imate pravo da kažete “ne”, otvoren razgovor je najvažniji.

U tom slučaju se pravi “mi”, što ne znači da su nestali “ja” i “ti”. Prava veza je kao dva kruga koja se preklapaju najvećim delom, svako ima prostor za sebe i svoje potrebe ali se one najvećim delom poklapaju.

Kada je potreba da udovoljite drugima dobra?

Potreba da udovoljite drugima je dobra kad je umerena, prenaglašena je kod manjka samopouzdanja i straha od odbijanja.

Previše toga se preuzima na sebe (što mnogi ne cene), zbog osećanja krivice zapostavljaju svoje potrebe što vodi hroničnom umoru i „pucanju“.

Suprotnost potrebe da udovoljimo drugima je psihopatija: apsolutni nemar za druge, manipulacija, sebičnost, narcizam. Normalna briga o sebi je između ova dva ekstrema, niti je narcizam niti konformizam.

Mnogima je jaka potreba za udovoljavanjem jer misle da drugi to od njih očekuju.

Dva su razloga: da ne povrede druge (zanemarujući pritom sopstvena osećanja) i da drugi imaju o njima bolje mišljenje. Osetljivi su na kritiku i odbacivanje, imaju strah od negativne reakcije drugih.

Što se više trude da se dopadnu manje prihvataju sebe, uostalom uvek će postojati ljudi kojima se neće dopadati.

Potreba da udovoljite drugima i za opštim prihvatanjem izraz je neurotske težnje ka savršenstvu zbog nesamopouzdanja.

Ako se previše bavite očekivanjima drugih (najčešće to nisu ni tražili), gušite svoju prirodu i postajete nezadovoljni.

Želite li biti sve svim ljudima, ne možete ostvariti svoje potencijale jer ne znate prioritete. Najpre vežbajte da “ne” kod jednostavnih stvari ili se zauzmite za ono u šta verujete. Možda je to mali korak za čovečanstvo ali veliki za vas.

Ako imate otpor, javite se psihoterapeutu da biste izgradili mentalnu snagu potrebnu da stvorite život kakav želite.

Pravi je život van društvenih mreža. Prema istraživanjima najlepše žive oni koji vole i rade, bez aktivnih profila na društvenim mrežama, bez potrebe za pokazivanjem.

Svaki “like” na društvenim mrežama luči dopamin, što vodi zavisnosti od društvenih mreža, potrebi da se udovolji drugima zarad lajkova, što vremenom urušava ionako krhko samopouzdanje.

Uživajte u životu!

Ako imate potrebu da to pokazujete svetu znači da vam fali samopouzdanje, zato radite na sebi, svojim emocijama i interesovanjima, prihvatanju realnog ja koje vodi prihvatanju drugih.

Život je samo jedan i nemojte ga potrošiti na trku za tuđim odobravanjem, prihvatite sebe realno sa svim manama i vrlinama, samopouzdanje gradite delima a ne rečima.

10 znakova koji ukazuju da se previše trudite da udovoljite drugima:

  1. Ne znate da kažete ne (tako zanemarujete svoje ciljeve, vežbajte iskrenost bez lažnih izgovora koji vam ne prijaju, niko ne očekuje da ste uvek i potpuno dostupni).
  2. Prečesto se izvinjavate (sebe često krivite, pa mislite da vas i drugi okrivljuju).
  3. Pravite se da se slažete sa svima (jedno je kulturno saslušati, a drugo prikrivati i nemati stav samo da biste bili prihvaćeni).
  4. Opterećeni ste gomilom obaveza (uglavnom onih koje drugi očekuju od vas).

5.Izbegavate konflikte (činite to po svaku cenu, ne samo da ih ne započinjete).

  1. Zavisni ste od pohvala (samo tako se osećate dobro, zavisite od tuđeg mišljenja).
  2. Uvek vam je jako neprijatno kad se drugi ljute na vas (upamtite: nije sve do vas).
  3. Osećaj odgovornosti za tuđa osećanja (mislite da se drugi osećaju loše zbog vas).
  4. Ponašate se kao ljudi u okruženju (činite to i ako je štetno, povodljivi ste).
  5. Ne priznajete da su vam povređena osećanja (poričete ljutnju, tugu, neprijatnost, razočaranje, sve negativne emocije da ne biste ugrozili komunikaciju, zato su vaši odnosi uglavnom površni i kao da su veštački, mada želite da budu dublji).

Komentari