Praznici sa decom nakon razvoda

Praznici sa decom nakon razvoda
autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs

U porodicama sa decom u kojima je došlo do razvoda, došlo je do podele ne samo starateljstva, već i imovine i praznika. Najskrivenija želja mnoge dece razvedenih roditelja je da se mama i tata pomire.

Praznici su omiljeno doba godine svima. To je vreme ispunjenja želja, kada su svi srećni i kada je porodica na okupu. Nažalost nije uvek i svuda tako. Najskrivenija želja mnoge dece razvedenih roditelja (da se mama i tata pomire) ne može biti ispunjena.

Ta želja je naročito jaka kod predškolaca, razvod ih zbunjuje zbog čega prave sopstvenu verziju događaja, a doživljaj sopstvene odgovornosti i krivice ublažavaju fantazijom o pomirenju roditelja na koju gledaju kao na svoj životni zadatak. Deca su razvojno tek polovinom osnovne škole u stanju da razumeju šta se dešava, mada roditeljima deluje da to mogu mnogo ranije.

Zajedničke proslave ih zbunjuju, šalju im lažnu nadu da će na kraju sve biti u redu i da se ništa nije promenilo. Na takav način se šalju kontradiktorne poruke, a postupci treba da budu u skladu sa rečima. Ako mama i tata više nisu zajedno, onda nisu to ni za vreme praznika, koliko god to bolno bilo naročito u početku. U prelaznom periodu ih najviše smiruje saznanje da će imati duple praznike i duple poklone.

Praznici, izvor sukoba

U porodicama sa decom u kojima je došlo do razvoda, došlo je do podele ne samo starateljstva, već i imovine i praznika. Obično deca provode Novu Godinu sa jednim, a Božić sa drugim roditeljem. Trebalo bi da je sve stvar dogovora, ali upravo on zakaže jer, da su mogli da se dogovore, verovatno se ne bi ni razvodili.

Tako se praznici, umesto mirne luke, pretvaraju u izvor sukoba i loših emocija. Posle godišnjih odmora i početkom Nove Godine se pokrene najviše razvoda. To je vreme ustalasanih emocija, kada se jasnije vidi kakva je komunikacija jer se ne beži u posao. Za mnoge je taj period nalik otrežnjenju posle pijanstva. Najbolje je da roditelji uz pomoć nezavisnog, stručnog lica iskristališu način prevazilaženja problema.

Šta god odlučili, moraju biti svesni činjenice da se razvode oni, a ne deca. Koliko god se roditelji sukobljavali, to ne treba da prenose na decu koja sve upijaju i na osnovu toga kasnije prave (ne)svesne izbore partnera. Ako odrastaju u atmosferi punoj dramatizacija, gde roditelji tek posle žestokih sukoba pokazuju nežnost, ako se čas svađaju, čas mire, deca će izvući pouku da „ko se bije, taj se voli“, pa u odraslom dobu biraju problematične partnere.

Ako žena sa više dece posle razvoda misli da je niko neće, ako sebe vidi u ulozi majke-žrtve a ne žene koja nije odustala od života, ciljeva i želja jer nije uspela veza sa jednim muškarcem, takvu poruku šalje deci koja kad odrastu imaju otpor da se upuste u ozbiljniju vezu/brak.

Reakcije dece na razvod roditelja

Razvod je među najstresnijim događajima u životu. Pokreće niz promena kod svih članova porodice, a sve te promene (selidba, promena škole/vrtića…) praćene su neizvesnošću. Najčešće emocionalne reakcije dece su osećanje napuštenosti i osećanje krivice, što dovodi do pada samopouzdanja i doživljaja neuklapanja u grupu vršnjaka. Javljaju se i zbunjenost, bes, tuga za odsutnim roditeljem, stid. Deca imaju prava na svoje doživljaje i osećanja i to im se ne sme uskratiti, makar bili potpuno suprotni od osećanja roditelja.

Deca nisu ni sudija ni porota, već ljudska bića kojima su oba roditelja potrebna. To je naročito teško prihvatiti u situacijama kada jedan roditelj napusti ne samo dojučerašnjeg partnera, već i dete; a onda se iznenada pojavi posle mnogo godina kao da ništa nije bilo, bombarduje poklonima, pokušavajući da kupi vreme. Iako je prirodno da ostavljeni roditelj oseća bes zbog takvog postupka, to dete ne sme da oseti, već takva osećanja treba proraditi na psihoterapiji.

Praznici su doba godine kada treba podvući crtu i biti zahvalan zbog lepih stvari koje su se desile, a ružne stvari treba prihvatiti kao izazov i lošu fazu koja će se snagom volje završiti. Ne razvode se deca, već roditelji, pa ih ne treba uplitati u igru traženja krivca, poređenja ko više daje deci, ko je bolji roditelj, niti ispitivati kako su provela praznike kod drugog roditelja. Praznik je pre svega vreme davanja i dobrih emocija, prevazilaženja sukoba, potrudite se da tako i bude. Ostavite prošlost iza sebe koliko god je to moguće, uživajte u sadašnjosti jer pred svima vama je budućnost.
 

Komentari