Sposobnost čoveka da izazove stres i mogućnost da ga spreči

Život u urbanom društvu postavlja pred čoveka stalne zahteve da se njegov psihički i telesni sistem prilagođava. Zamislite kuću od mermera bez krova, tako danas sve više izgledaju ljudi.

Poput vožnje cestom putem punim serpentina u nekom od planinskih krajeva, gde sa jedne strane dobijaš užitak prelepog vidika a sa druge strane, vozač na takvom putu ulaže veliki napor ne bih li uspeo da savlada sve opasnosti planinskog puta. Slično je i sa čovekom u urbanom društvu gde nam sa jedne strane savremeno društvo pruža mogućnosti korišćenja niza modernih tehnologija ali sa druge strane naš organizam u takvom okruženju preplavljen je mnoštvom zahteva i informacija.
Zamislite kuću od mermera bez krova, tako danas sve više izgledaju ljudi.

Već od sredine 1950-tih do danas tempo života savremenog čoveka se sve više ubrzava i stručnjaci različitih profila proučavali su ponašanje životinja i ljudi u stresnim uslovima.
Poznato je da su kokoške koje su bile izložene stresu (prekomerna buka, česte promene jačine svetlosti, promene vrsta hrane koja ima je davana, stalne promene mesta gde borave) postizale manju težinu, davale manje jaja, češće se razbolevale, pilići više umirali.

Slično je i sa ljudima oni se danas na žalost sve češće razbolevaju od posledica brzog i neujednačenog razvoja.

Svi ti poremećaji koji proističu iz nemogućnsoti da u stresu nađemo rešenje na telesnom i duševnom planu mogli bi se razvrstati u tri grupe:

1. neurotski i depresivni poremećaji (hipohodrije, anksioznopanični poremećaji, različite fobije, opsesivnokompulzivni poremećaji)
2. psihosomatski poremećaji (poremećaji rada štitne i drugih žlezda, šečerna bolest, alergijski poremećaji, pad imunog sistema i česte infekcije, ulkusna bolest, poremećaj holesterola i triglicerida)
3. zloupotreba i zavisnost od alkohola, droga i drugi oblici konzumatorskog ponašanja (internet zavisnosti, prekomerno jedenje)

Ova stanja su rezultat neprestanog funkcionisanja našeg psihofizičkog sistema na granici sloma. I tako se postepeno zatvara začarani krug:

1. Stres (na primer višečasovni naporan rad koji traje mesecima)
2. Reakcija na stres (sposobnost organizma da privremeno radi na granici sloma)
3. Odbijanje čoveka da prihvati potrebu za promenom ili nemogu nost da iznađe rešenje (napor koji se u početku činio kao privremen postaje način života)
4. Slom bioloških sistema (sistem više nema mogućnosti da se prilagođava)
5. Distres (nefunkcionalni stres) (rezerve u organizmu su potrošene i sada organizam živi na kredit)
6. Telesna i duševna bolest (kredit je stigao na naplatu a nema mogućnosti da ga vratimo)

U skladu sa svojim mogućnostima i zahtevima koji se pred nas postavljaju moramo kontinuirano da radimo na tome da vršimo odabir mnoštva ponuda koje su pred nama.

Ne mogu da kupim najskuplje patike za trčanje a onda da radim ceo mesec da bih vratio dug koji sam napravio kupujući te patike, jer onda se postavlja pitanje koji je smisao kupovine.
Ponašajmo se po prirodnim zakonima kao i naši stari. Dobar domaćin znao je koliko i kada da traži od svog konja da bi ga i sutra imao, a ne da ga goni dok ne iznemoglosti, budimo dobar gazda svom organizmu.

Na ovaj način se pokazuje kako neusklađenost zahteva i mogućnosti čovekovog organizma da prati te zahteve neminovno stvara različite bolesti. Učimo od istorije, sva velika svetska carstva i imperije, sve značajne vojskovođe propadale su onda kada su njihove želje za širenjem svoje moći prevazišle broj vojnika i oružja, količini hrane i vode i sposobnost i motivaciju vojske da napreduje. Mozak je u takvom stanju vikao napred a telo je ostajalo iza tih ideja. Tako je i u savremenom društvu, stoga uskladite ono što vidite očima i mogućnost tela i mozga da obradi sve ono što vidite i želite.

napisao: Dr Siniša Pavun, specijalista psihijatrije – psihijatrijska ordinacija „Pavun”, 011-354-1384, spavun@eunet.rs

Komentari