Pod uticajem hroničnog stresa dolazi i do poremećaja u radu štitne žlezde i jajnika. Usled stresom pokrenutog niza biohemijskih reakcija, u organizmu se luči povećana količina prolaktina. Prolaktin ima snažno inhibitorno dejstvo na stvaranje tireotropina, koji omogućava pravilan rad štitne žlezde. Pod uticajem prolaktina dolazi i do poremćaja u radu jajnika i ovulacije. Prolaktin remeti ritmičko izlučivanje FSH i LH, koji su neophodni za pravilnu ovulaciju pa često ona izostaje. Takođe dolazi i do narušavanja ravnoteže između estrogena i progesterona, menstrualni ciklus postaje neuredan a često se javljaju oskudna smeđa krvarenja pre i nakon menstruacije.
Bez sumnje se može reći da stres i to kako akutni tako i hronični, utiče na imunitet. Istraživanja su pokazala da je učestalost virusnih infekcija gornjih disajnih puteva veća nakon stresa kao i u onim porodicama gde postoje nesređene životne situacije. Stres je usko povezan sa rekurentnim infekcijama herpes virusom, što se može objasniti time da stres suprimira ćelijski imunitet koji u normalnim okolnostima drži virus pod kontrolom tj u latentnom stanju. Smatra se da stres, naročito hronični dovodi do pada broja granulocita, T i B limfocita u cirkulaciji, čime urođeni i stečeni imunitet slabe. Tačan mehanizam uticaja stresa na imunitet nije međutim potpuno razjašnjen.
Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da su osobe koje su izložene stresu lošijeg zdravstvenog stanja od ostatka populacije i da češće oboljevaju od različitih hroničnih bolesti. Lista bolesti koje su povezane sa stresom se stalno produžava. Neke od njih su: koronarna srčana bolest, ulkusna bolest, Chronova bolest, psorijaza, dijabetes i reumatoidni artritis. Pored ovih stres se sve više dovodi u vezu i sa razvojem čitavog niza sistemskih poremećaja kao što su: multipla skleroza, autoimuni poremećaji i mnoga maligna oboljenja.
Ljudi različito doživljavaju stresore i protiv stresa se bore na različite načine.
Stresori su svi podražaji koji uzrokuju stres. Oni mogu biti spoljašnji ili unutrašnji. Spoljašnji stresori su obično fizički: napor, toplota, hladnoća, trauma, hiruški zahvat, dok unutrašnji mogu biti psihološki: strah, tegoba, razočarenje, jaka radost; socijalni: poniženje, razvod braka, neizlečiva bolest bliske osobe, gubitak posla; ili fiziološki: upala, bolest. Svaki čovek ima svoj način reagovanja na stresore shodno svojim ličnim osobinama i životnom iskustvu.
Mnogi ljudi želeći da ublaže posledice stresa posežu za alkoholom, sredstvima za umirenje, puše, piju dosta kafe, jedu čokoladu i druge namirnice bogate ugljenim ghidratima. Sva ova sredstva podstiču lučenje serotonina, noradrenalina i dopamina ali na ovaj način dolazi do stalnih padova i rasta energije i raspoloženja. Vremenom se organizam navikne na ove stimulanse pa da bi se postigao željeni efekat neophodno je povećavati dozu. Sve ovo ne da ne smanjuje stres već razbija prirodne antistresne mehanizme i stvara zavisnost. Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za umirenje, savremeni čovek mora da nauči kako da izbegne stres a ukoliko je to nemoguće, kako da dejstvo stresa ublaži.
Uspostavite ritam
Što ste duže izloženi stresu, verovatnoća da ćete imati problema sa spavanjem je veća. Osoba koja je izložena dugotrajnom stresu nema samo problem da uđe u san tj. zaspi, ona se budi umorna i iscrpljena. Trudite se da na spavanje odlazite uvek u isto vreme kao i da se uvek u isto vreme budite. Najbolje je buditi se što ranije jer je dokazano da jutarnja svetlost stimuliše lučenje melatonina, hormona sna koji će pozitivno uticati na pospanost iduće večeri. Budite strpljivi, biološki sat se ne može vratiti u normalu preko noći, setite se samo ljudi koji menjaju vremenske zone, i kojima ponekad treba i po desetak dana da bi se privikli na novu vremensku zonu.
Organizujte se
Ljudi koji gospodare svojim vremenom lakše se nose sa stresom. Da bi ste se organizovali prvo odredite koje su vam aktivnosti od najvećeg značaja a zatim napravite raspored kako ćete ih realizovati. Napetost i teskoba su često rezultat prevelikog broja obaveza, bilo da se radi o prekovremenom radu, radu na više mesta ili nešto ugodnijim obavezama kao što su to „dobrovoljni” kursevi i edukacije. Sve obaveze sigurno ne možete odbaciti i odgoditi, ali ukoliko se loše osećate ili se razbolite, od vas niko neće imati koristi. Razmislite o svojim obavezama, i iz dnevnog rasporeda izbacite sve što možete. Najveću štetu ćete trpeti ako izgubite zdravlje.
Izbegavajte izvore stresa
Ukoliko je ikako moguće, izbegavajte situacije i osobe koje vam štete, s kojima ste u sukobu, u čijem društvu se loše osećate, koje vam „crpe energiju”, ne pružaju ono što od njih tražite i obrnuto. Loši međuljudski odnosi su veliki izvor stresa. Nemojte se upuštati u žučne diskusije i rasprave, polemike, dokazivanja i slično. Razmirice rešavajte brzo, ne dozvolite da se gnev akumulira u vama. Tokom stresnih perioda, oni koji su okruženi prijateljima donekle su zaštićeni od mogućnosti da stres njima zagospodari.
Počnite s vežbanjem
Nađite vremena i prostora za redovno vežbanje. Vežbanjem se podstiče lučenje supstanci koje deluju kao prirodni antidepresivi i anksiolitici – noradrenalina, endorfina i enkefalina. Pored toga redovno vežbanje snižava koncentraciju estrogena, čime se sprečava nastanak i rast estrogen-zavisnih tumora čiji su tipični primeri miomi, endometrioza i rak dojke.
Izbacite stimulanse i sedative
Stimulansi poput slatkiša, kofeina, nikotina i alkohola podstiču zavisnost, pa kako bi se održao odgovarajući nivo energije, potrebe za njima su sve veće. Dnevnu dozu šećera osigurajte iz voća, povrća, složenih ugljenih hidrata (integralni pirinač i testenina, žitarice, krompir). Složeni ugljeni hidrati sadrže i triptofan, iz kojeg se u mozgu sintetiše serotonin, pravi prirodni antidepresiv. Nemojte unositi velike količine namirnica u jednom obroku, radije jedite više manjih obroka dnevno.
Pronađite vremena za relaksaciju
Stresne situacije ma koliko neugodne bile predstavljaju iskustvo iz kog treba učiti. Često da bi se stres prevazišao neophodno je menjati način razmišljanja iz temelja. U nekim slučajevima zbog učestalosti i intenziteta stresa neophodno je potražiti i pomoć psihoterapeuta. Nada postoji, retki su ljudi koji lako izlaze na kraj sa životnim pritiscima, za to je potreban posebna vrsta mudrosti. tj duhovnosti. Radite na tome.
