Aneurizma

Ultrazvuk je veoma senzitivna metoda u detekciji i diferenciranju aneurizme abdominalne aorte (AAA). Predstavlja osnovnu scrining metodu. Prema rezultatima brojnih istraživanja senzitivnost ove metode u detekciji aneurizmi je između 95% i 100%. Color Doppler je potpuno bezbolna, bezopasna, konforna metoda koja daje uvid u dijametar krvnog suda, morfološke i funkcionalne promene aorte. Color Doppler može dati dopunsku informaciju pokazujući veličinu funkcionalnog lumena, trombne mase, stepen prohodnosti lumena… U slučajevima aortne disekcije, mogući je prikaz protoka kroz pravi i lažni lumen primenom Color Dopplera.
Dijagnoza aneurizmi se postavlja ukoliko je dijametar meren između dve spoljne konture 3cm ili više. Indikacija za hirurško lečenje je ukoliko dijametar AAA prelazi 5cm. Najčešća lokalizacija AAA je u distalnom delu ispod nivoa renalnih arterija. Često zahvata i račvu aorte i pruža se i duž zajedničkih ilijačnih arterija.

Unutar lumena aneurizme usled turbulentnog toka krvi najčešće se uočava tromb koji može da ima oblik polu meseca ili da se cirkularno nalazi oko celog obima krvnog suda. Stoga se obavezno mere dimenzije samog tromba kao i slobodni-funkcionalni lumen.
CT-om (kompjuterizovana tomografija, skener) uz primenu intravenskog kontrasta se može odrediti veličina, proširenost i karakteristike aneurizme. Abdominalnom aortografijom može se odrediti veličina aneurizme i prikazati zahvaćenost drugih velikih krvnih sudova. Aortografija je potrebna i opravdana kada se sumnja na proširenje aneurizme iznad bubrežnih arterija, i predstavlja zlatni standard detektovanja abnormalnosti na nivou arterija.

Do pucanja (rupture) dolazi postepenim, progresivnim širenjem obolelog krvnog suda zbog čega se zid krvnog suda tanji i na kraju puca. Kada dođe do pucanja, ukoliko se pomoć ne ukaže u roku od nekoliko sati, najčešće se rupture završe smrtnim ishodom. Pošto se nikada ne zna kada će doći do pucanja, važno je redovno raditi ultrazvučne preglede (na 6 meseci), jer ranim otkrivanjem i hirurškim lečenjem stopa smrtnosti biva manja od pet procenata.

Prirodni tok AAA vodi ka komplikacijama (kompresija, tromboza, distalna embolizacija i ruptura). Zbog velikog protoka, visokog pritiska, odnosno velikog prečnika, AAA retko kompletno trombozira, međutim delovi tromba veoma lako i često daju distalnu embolizaciju. Najfatalnija komplikacijaje AAA je ruptura, a preko 90% slučajeva AAA ruputurira u retroperitonealni prostor.
Danas se AAA hirurški leči. Postoje samo dva načina: klasična hirurška intervencija, kada se prošireni deo zameni veštačkim krvnim sudom, i nova metoda, endovaskularni stent graft.
Hiruško lečenje obuhvata uklanjanje aneurizme (ekstirpaciju) ili njeno isključivanje iz cirkulacije putem ligatura i potom rekonstruktivnu hiruršku proceduru.

Standardna vaskularna procedura podrazumeva da se izvrši klemovanje proksimalnog i distalnog segmenta, aneurizma otvori, iz nje izvadi parijetalni tromb i rekonstrukcija izvrši tubularnim ili bifurkacionim graftom zavisno od stanja ilijačnih arterija. Klasični operativni zahvat je vrlo komplikovana metoda i nosi sa sobom veliki rizik za pacijente. Ovo je veoma delikatna procedura i sa starošću se povećava mogućnost komplikacija i stopa smrtnosti. U poslednjih desetak godina primenjuje se endovaskularni tretman koji podrazumeva plasman grafta kroz ispreparisanu femoralnu arteriju i njegovo fiksiranje za proksimalni i distalni aneurizmatski vrat. Ovo je minimalno invazivna procedura koja omogućuje da se pristupom kroz krvni sud tretira patološki proces, a pritom se mogućnost komplikacija i stopa smrtnosti smanjuje na najmanju moguću meru.

Najjednostavniji način da se smanji broj obolelih i stopa smrtnosti od rupture aneurizme abdominalne aorte je njeno blagovremeno otrkrivanje. Stoga se savetuje svim osobama posebno starijim od 65 godina i osobama pod povećanim rizikom (pušači, osobe sa povišenim pritiskom), da jednom godišnje izvrše ultrazvučni pregled. Osobe kod kojih je već detektovana aneurizma pod obavezom su kontrole Color Dopplerom na 6 meseci.

Vitamin D i bolesti srca

Duže od godinu dana istraživački tim Intermountain Medical Centar pratilo je 27.686 pacijentata, starijih od 50 godina bez istorije kardiovaskularnih bolesti. Ovi pacijenti na osnovu sadržaja vitamina D u krvi podeljeni su u tri grupe: sa normalnim sadržajem (više od 30 ng/ml), niskim ( 15-30 ng/ml) i veoma niskim nivoom vitamina D (manje od 15 ng/ml). Pacijenti su praćeni da bi se utvrdio eventualni razvoj kardiovaskularnih bolesti. Rezultati ove studije bili su zapanjujući. Pacijenti kod kojih je sadržaj vitamina D nizak, bili su izloženi 45% većem riziku od razvoja koronarnih bolesti i čak 78% većem riziku od moždanog udara u poređenju sa grupom koja je imala normalne vrednosti vitamina D. Kod starijih ljudi od 50 godina čak i umeren nedostatak vitamina D povezuje se sa razvojem koronarne bolesti, srčane insuficijencije, moždanim udarom.

Pošto se ova studija kao i neke ranije zasnivala samo na opservaciji nije se moglo se sa sigurnošću zaključiti da je nedostatak vitamina D u direktnoj vezi sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ali je poslužila kao impuls za sprovođenje drugih studija.

Prošle godine, su objavljeni rezultati studije u kojoj je učestvovalo 1739 ljudi. Utvrđeno je da ljudi sa nivoom vitamina D ispod 15ng/ml imaju dva puta veći rizik oboljevanja od kardiovakularnih bolesti poput: srčanog udara, srčanog zastoja i šloga u odnosu na osobe sa normalnim nivovom ovog vitamina. Ovaj rizik je veći ukoliko je udružen sa povišenim krvnim pritiskom.

I kod ispitanika koji su imali jednake vrednosti drugih faktora kardiovaskularnog rizika kao što je visok holesterol, dijabetes, i visok krvni pritisak, rizik od kardiovaskularnog događaja je bio za 62% veći kod onih koji su mali niske vrednosti vitamina D nego kod onih čije su vrednosti bile normalne. Naučnici su utvrdili da sa svakim smanjenjem vrednosti vitamina D kardiovaskularni rizik raste.

Infarkt miokarda najčešći ujutru

Statistike pokazuju da se infarkt miokarda najčešće dešava ujutru. Razlog leži u činjenici da se upravo u jutarnjim satima oslobađaju hormoni stresa: adrenalin, noradrenalin, kortizol i drugi hormoni. Dolazi do spazma mišića koronarnih krvnih sudova, u krvnom sudu se oslobađa lipidni sadržaj iz plakova, kao kada puca čir na koži, i trombociti zapušavaju krvni sud. Nikada se ne zna kome će to da se dogodi.

Predinfarktno stanje počinje već oko tri sata ujutro, čovek se budi sa bolom u grudima, a udar se najčešće poklapa sa prvim gutljajem jutarnje kafe. Baš u to vreme, zbog oslobađanja hormona stresa, najjači su, recimo, i reumatski bolovi, i najčešća samoubistva.

Pravo rešenje za pacijenta sa infarktom je postavljanje stenta koji širi krvni sud, čime se ponovno uspostavlja krvotok. Ali, dok stignu u salu za kateterizaciju, za mnoge pacijente bitka je izgubljena. Trombolitičkom terapijom, „kupuje se vreme“, ali pacijent bi morao da je dobije najduže za dva sata od pojave prvih simptoma infarkta, a u salu za kateterizaciju mora da uđe u sledeća 22 sata.

napisala: Dr Jelena Nikolić/ Dom zdravlja „Vizim, Knez Miletina 36, Call center: (011) 3390000, e-mail: office@vizim.co.rs

 

Komentari