Bolesti srca

Bolesti srca

Kardiovaskularna oboljenja su posledica spoja loše ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti, pušenja kao i mnoštva drugih nezdravih životnih navika.
Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju ubicu broj jedan savremenog čoveka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre 17 miliona ljudi, od toga 5 miliona u Evropi. U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova na svakih 18 minuta umre jedna osoba. Statistika je zastrašujuća, tim više ako se zna da su ove bolesti posledica spoja loše ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti, pušenja kao i mnoštva drugih nezdravih životnih navika.

Prosečna starost kardiovaskularnih bolesnika je ranije bila 60 godina, dok se danas ta granica spustila na 40. Nisu retki ni mladi ljudi koji u svojim 20.-tim i 30.-tim godinama dožive infarkt.
Infarkt ili srčani udar nastaje usled naglog prekida koronarne cirkulacije. Srce kao i svi drugi mišići hranjive sastojke i kiseonik, dobija iz krvi. Do srca krv dolazi putem arterijskih krvnih sudova i kada su oni zdravi krv neometano prolazi. Kada se krvni sud zapuši, koronarna cirkulacija se prekida pa zona srčanog mišića koji se preko začepljenog krvnog suda hrani, ostaje bez neophodnih sastojaka za život što dovodi do oštećenja ćeija srca. Ovo oštećenje može da bude privremeno i da ukoliko se protok krvi brzo uspostavi ne ostavi bitne posledice po srčani mišić međutim ukoliko se brzo ne reaguje oštećenja postaju trajna (već 15-20 minuta od prekida koronarne cirkulacije nastupa ireverzibilno oštećenje ćelija miokarda). Na mestu oštećenja stvara se ožiljak pa srce delom gubi svoju osnovnu funkciju što za posledicu ima poremećaj celokupne cirkulacije u telu čoveka.

Upravo zato infarkt miokarda predstavlja jedno urgentno stanje koje zahteva neodložnu terapiju. Svi terapijski protokoli koji se primenjuju imaju za cilj da spreče dalju nekrozu tkiva i smanje veličinu infarkta. Ovim metodama ne može se uticati na već stvoreno ožiljno tkivo.

Koji su simptomi infarkta miokarda?

Tipičan simptom je bol iza grudne kosti koji je izuzetno jak, u vidu stezanja ili pritiska, probadanja ili žarenja. Može se širiti prema ramenima, levoj ruci, donjoj vilici, leđima i stomaku (nikad ispod pupka). Bolovi su praćeni opštom malaksalošću, hladnim preznojavanjem, izrazitim strahom od smrti, moguća je mučnina, povraćanje, gušenje, uznemirenost, nesvestica, ponekad i gubitak svesti.
Bol u akutnom infarktu miokarda se razlikuje od onog koji se javlja kod angine pektoris. Anginozni bol traje od nekoliko do desetak minuta dok u slučaju infarkta bol traje sat ili duže.
Kod velikog broja bolesnika bol je provociran: fizičkim naporom, emocionalnim stresom, obilnim obrokom, hladnoćom ili promenama meteoroloških uslova.
Simptomi infarkta mogu biti i nespecifični a u nekim slučajevima i izostaju. Bezbolni ili nemi infarkti česti su kod dijabetičara kao i kod osoba koje boluju od neuroloških bolesti. Dešava se da infarkt uzrokuje komplikaciju osnovne bolesti i upravo simptom komplikacije bude i simptom infarta npr. lupanje ili preskakanje srca, nesvestica, gušenje.

Šta preduzeti?

Ne gubite vreme, u slučaju infarkta ono je dragoceno! Statistike pokazuju da više od 50% ljudi koji dožive infarkt čeka više od dva sata, pre nego potraži medicinsku pomoć.
Bez panike, pozovite službu hitne pomoći ili ukoliko to iz nekog razloga nije moguće neka Vas neko ko je u vašoj neposrednoj blizini odveze u Urgentni centar. Ukoliko ste pozvali službu hitne pomoći, operateru sa kojim razgovarate, što je moguće preciznije opišite simptome i dajte podatak o početku istih. Dok čekate da služba hitne pomoći dođe, pridržavajte se preporuka koje ste pri pozivu dobili. Za osobe koje su srčani bolesnici a pogotovu za one koji su ranije imali infarkt važno je da uzmu nitroglicerin, i to ne više od 3 tablete u razmaku od 5 minuta.

Kako se leči infarkt miokarda?

Infarkt miokarda se uspešno leči ukoliko se lečenju pristupi na vreme. Leči se na dva načina: lekovima kojima se ugrušak koji je zatvorio krvni sud, otapa i mehaničkim otvaranjem krvnog suda uvođenjem u krvni sud, specijalnih žica, katetera, balona ili stentova. Koji će način lečenja biti primenjen zavisi od više faktora. Ono što je najvažnije je, terapiju početi što ranije, najbolje unutar nekoliko sati od pojave simptoma. Posle ove urgentne terapije, bolesnik nastavlja da se leči lekovima kojima se bolest stabilizuje.

Faktori rizika za nastanak infarkta miokarda

Faktori rizika za nastanak infarkta ali i drugih bolesti srca i krvnih sudova su brojni. Pored onih na koje ne možemo uticati (genetsku predispozicija, pol) postoje i oni na koje možemo i koje zato nazivamo promenljivim. Promenljivi faktori rizika su: povišen krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost, povećan nivo holesterola u krvi, tip ličnosti (abiciozan, odgovoran, izložen stresu), smanjena fizička aktivnost.
Važno je reći da se faktori rizika ne sabiraju već množe. To znači da ako imate dijabetes, gojazni ste i fizički ste neaktivni nemate tri već devet puta veći rizik od nastanka infarkta.
Ne postoji ni jedan medicinski aparat i ni jedna kombinacija lekova koja više može da uradi za vaše srce od zdravih životnih navika.

Bolesti srca i kafa

Kod većine ljudi kafa ne utiče na ukupan rizik od srčanih oboljenja. Međutim, studija objavljena 2001. godine u Jurnal of Clinical Nutrition, pokazala je da 4-5 šolja kafe dnevno utiče na nivo homocisteina i holesterola. Naučnici su podelili 191 zdravog nepušača starosti 24-69 godina u tri grupe: bez kafe, 1-3 šolje kafe dnevno, i više od 4 šolja dnevno. Kod osoba koje su prestale da piju kafu nivoi homocisteina i holesterola su opali.

Druga studija, objavljena u istom časopisu, pokazala je da je kod osoba koje su pile jaku filter kafu, nivo homocisteina skočio za 18%, pa je i zaključeno da bi se smanjivanjem unosa kafe i rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja smanjio.
Homocistein nastaje kada organizam razlaže proteine iz hrane, posebno životinjskog porekla. Zahvaljujući vitaminima B grupe, homocistein se dalje koristi u energetske svrhe. Kada je iz nekog razloga nivo homocisteina jako visok, dolazi do oštećenja endotelnih ćelija krvnih sudova i sprečava se proizvodnja azot oksida, samim tim zidovi krvnih sudova postaju prijemčljiviji za stvaranje naslaga. Ovo takođe, povećava i rizik od nastanka ugrušaka što skupa rezultira u dva puta većem riziku od moždanog i srčanog udara.
 

Komentari