Iznenadna smrt sportista u najvećem broju slučajeva uzrokovana je postojanjem urođenih srčanih mana. Dešava se najčšće naposredno nakon ili u toku naporne fizičke aktivnosti.
autor: dr Stanimir Elez, spec. interne medicine, supspec. kardiolog, DZ Novi Beograd
Smatra se da najzdraviji deo populacije predstavljaju aktivni sportisti. U tom smislu, kad god čujemo da se među nijima dogodi iznenadna smrt, bez obzira na činjenicu da profesionalno bavljenje sportom predstavlja veliki psihofizički napor, uvek se nametne pitanje da li se nešto moglo učiniti. Uzrok većine iznenadnih smrti kod sportista je u najvećem broju slučajeva postojanje urođenih srčanih mana. Detaljno ispitivanje svakog sportiste nije praksa ni u bogatijim društvima, zato je važno izdvojiti onu grupu sportista kod kojih postoji rizik od fatalnih komplikacija i o tome će biti reči u sledećim redovima.
KOLIKO JE ČESTA IZNENADNA SMRT SPORTISTA?
Incidenca iznenadne srčane smrti medju sportistima nije jasno definisana. Prema nekim izveštaijima u SAD, dogodi se 1 iznenadna srčana smrt na 200 000 takmičara. Nažalost, stvarna incidenca je verovatno veća. Treba istaći, da se više od 80% iznenadnih smrti kod sportista dogodi tokom ili neposredno nakon naporne fizičke aktivnosti. Ovo sugeriše da trening može biti okidač za pojavu malignih srčanih aritmija kod onih koji imaju neko srčano oboljenje.
KAKO SE PROCENJUJE RIZIČNOST?
Kako bi se rizik od iznenadnih srčanih smrti sveo na minimum, tokom januara 1994. na 26. konferenciji u Betezdi (Bethesda, SAD) je formulisan vodič za aktivne sportiste. Naime, eksperti iz oblasti kardiologije i sportske medicine su sačinili preporuke sa jedne strane u odnosu na vrstu (težinu) fizičke aktivnosti i sa druge strane, u odnosu na postojanje eventualnog kardiovaskualrnog poremećaja.
Parametri rizika za iznenadnu srčanu smrt su: ventrikularna tahikardija na Holter-u, porodična anamneza o iznenadnoj srčanoj smrti kod osoba mlađih od 40 godina, podatak o neobjašnjivim sinkopama, abnormalan skok krvnog pritiska pri vežbanju, izraženo zadebljanje zida leve komore (preko 30 mm) i dijastolni pritisak viši od 100 mmHg. Dakle, dijagnostikovana hipertrofična kardiomiopatija, bez obzira na postojanje subjektivnih tegoba i stepen hipertrofije leve komore, zatim dilatativna kardioimiopatija, aritmogena kardiomiopatija desne komore, kao i pojedini poremećaji srčanog ritma isključuju bavljenje sportom na takmičarskom nivou. Izuzetak predstavljaju sportovi poput kuglanja, golfa i karlinga.
Poseban oprez treba obratiti kod sportista sa izvesnim subjektivnim tegobama, onih koji imaju porodično opterećenje za srčana oboljenja i onih kod kojih postoji podatak o iznenadnoj smrti u porodici.
Kada kažemo „sportisti sa izvesnim subjektivnim tegobama“– tu se misli na podatak o sinkopama, pojavu osećaja „podrhtavanja“ srca (palpitacije), otežanog disanja pri naporu i bol u grudima. Standardno ispitivanje podrazumeva fizikalni pregled sportiste, EKG i ultrazvučni pregled srca, kao i Holter EKG-a sa ciljem definisanja eventualnih strukturnih i funkcionalnih poremećaja. Nedostatak daha, odnosno otežano disanje je nekad teško definisati jer može biti znak neadekvatne kondicije, odnosno stepena utreniranosti. Ipak, kada se od sportiste dobije takav anamnestički podatak, poželjno je uraditi i radiografiju pluća i srca i testove plućne funkcije sa određivanjem oksigenacije. Bol u grudima, takođe, treba precizirati. Ukoliko postoji i najmanja sumnja da je bol u grudima znak angine pectoris, neophodno je uraditi ispitivanja miokardne perfuzije (MSCT pregled sa koronarografijom ili standardna kateterizacija).
IZNENADNA SMRT SPORTISTA I PORODIČNO OPTEREĆENJE
Porodično opterećenje za urođena srčana oboljenja, kao i podatak o iznenadnoj smrti kod članova porodice mlađih od 40 godina, naročito ako se radi o roditeljima ili bakama i dekama, predstavljaju ogroman znak za uzbunu. Praktično svaki drugi sportista koji ima ovakvu porodičnu anamnezu ima rizik od iznenadne smrti, te je jasno da moraju biti podvrgnuti detaljnim pregledima.
Namera nije da ovim redovima odvratimo mlade ljude od bavljenja sportom. Ne, naprotiv, fizička aktivnost je neophodna za dobro funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, a zna se i da bavljenje sportom smanjuje rizik od koronarnih bolesti. Namera je samo da se skrene pažnja kod kojih sportista su potrebne veće mere opreza i ozbiljnije specifično ispitivanje kako bi se rizik od nepremostivih komplikacija sveo na minimum.
