Ako se ujutru bez razloga probudite nenaspavani, često zevate, malaksali ste, muče vas vrtoglavice, nesvestice, lupanje srca, anksioznost, depresija, pojačano znojenje, loše pamćenje ili apatija, verovatno je hipotenzija, tj. nizak krvni pritisak vaš problem. Ovi simptomi se javljaju naizmenično, a lečenje zavisi od uzroka.
autor: dr Katarina Mitrović, internista
Postoji razmimoilaženje u mišljenju lekara da li je nizak krvni pritisak odnosno hipotenzija uopšte bolest. Naime, jedni smatraju da ne ostavlja posledice po zdravlje, a drugi da zahteva lečenje i kontrolu. Ipak, jedno je sigurno, svaki simptom za sebe nije naročito ozbiljan, ali uzeti zajedno mogu prilično da ometaju normalno funkcionisanje i smanje kvalitet života.
Istraživanja pokazuju da od niskog pritiska najviše pate žene izmedu 30 i 40 godina, naročito one koje se bave intelektualnim radom.
ŠTA JE UZROK HIPOTENZIJE?
Po definiciji, o niskom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti niže od 100/60 mmHg izmerene više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma i odsustvo drugih bolesti.
Različite bolesti, upotreba lekova ili alkohola mogu biti uzroci hipotenzije. Može da se javi posle jela ili pri nagloj promeni položaja tela, kao i u trudnoći. Češći je kod žena. Kada se ne zna šta je uzrok hipotenzije, govorimo o primarnoj (konstitucionalnoj) hipotenziji. Nizak krvni pritisak može da ukazuje na poremećaj cirkulacije, infektivne bolesti, psihički napor, lošu ishranu.
Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja.
DA LI NIZAK KRVNI PRITISAK ZAHTEVA LEČENJE?
Sve dok nizak krvni pritisak ne utiče na kvalitet života treba ga regulisati alternativom. Čak i kada drastično remeti uobičajen životni ritam i aktivnosti neophodno je da se utvrdi šta je uzrok hipotenziji. Dakle, da se ustanovi da li je to primarna hipotenzije ili nastaje kao posledica nekih drugih bolesti. Hipotenzija može nastati i kao posledica uzimanja nekih lekova. Na primer, nekontrolisanog uzimanja sedativa.
Sve dok nizak krvni pritisak ne utiče na kvalitet života treba ga regulisati alternativom.
Tek kada se utvrdi da li je nizak krvni pritisak, uslovno rečeno bolest, onda se uključuje terapija. Osobe koje imaju urođeno nizak krvni pritisak, vremenom se naviknu i nauče kako da se nose sa neprijatnim tegobama.
KOLIKO ČESTO PRITISAK TREBA MERITI?
Neki pacijenti neprestano mere visinu krvnog pritiska, na pola sata, i na taj na način sebe zapravo „ubacuju“ u bolest.
Arterijski krvni pritisak je, jedan od najvarijabilnijih parametara koji se i kod zdravih osoba menja u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine, fizičkog napora, psihičkog stresa, a kod bolesnih u zavisnosti od stanja krvnih sudova, njihove elastičnosti, srčane snage, funkcije bubrega i nadbubrežnih žlezda, kao i funkcije štitaste žlezde.
To je vitalni parametar i odlično pokazuje ne samo trenutno stanje kardiovaskularnog sistema već i mnogih drugih važnih sistema i organa u ljudskom telu. Kada je veoma toplo pritisak pada, na hladnoći raste, ali se sve to veoma diskretno menja i dobro podnosi ukoliko klimatske promene nisu nagle.
Kao prva „pomoć“ preporučuju se promena načina života, uzimanje dosta tečnosti, malo više soli u ishrani, povećana fizička aktivnost, izbegavanje naglog ustajanja iz kreveta, a ponekad, uz preporuku lekara, potrebni su i lekovi.
POMOZITE SEBI
Životni stil: Jedan od mogućih uzroka hipotenzije je i neodgovarajuća ishrana sa čestim preskakanjem doručka, brz način života, unos manjih količina tečnosti od preporučenih. Zato, praktikovanje zdravog životnog stila je najmanje što se može učiniti za dobro zdravlje. Spavajte dovoljno i hranite se zdravo. Unosite dovoljno tečnosti, najbolje, obične vode. Izbegavajte alkohol jer, dodatno obara pritisak. Osobama koje imaju problem sa hipotenzijom preporučuje se hrana sa malo većom količinom soli, posebno u letnjim mesecima.
Oprezno sa kafom: Osobe sa niskim krvnim pritiskom po pravilu su kafopije, jer bez kofeina jednostavno ne mogu da se razbude. Kafa brzo podiže krvni pritisak ali se on brzo i vraća na pređašnju vrednost a ukoliko se sa kafom pretera, pritisak može još više da se spusti. Kafa, nije dobar saveznik u regulaciji krvnog pritiska.
Kretanje pomaže: Šetajte što više. U borbi protiv niskog pritiska pomaže što više kretanja jer ono podstiče krvotok. Ako ste u mogućnosti idite na plivanje ili lagano trčanje. Najbolja strategija u borbi protiv niskog pritiska bila bi: svaki dan jednosatna šetnja, uspinjanje stepenicama (učvršćuje vene u nogama), što češće plivanje (kretanje u vodi učvršćuje krvne sudove).
Racionalno koristite klima uređaje: tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od šest stepeni, a da se onda postepeno dalje menja kada već neko vreme provedete u klimatizovanom prostoru.
NIZAK KRVNI PRITISAK U LETNJEM PERIODU
Osobe koje imaju nizak krvni pritisak teško podnose leto. Vrućina utiče da se pritisak dodatno spušta, pa se tako kod mnogih simptomi hipotenzije dodatno pojačavaju (naročito osećaj umora i manjka energije).
Pritisak obara i dug boravak u zatvorenoj prostoriji, gde ima puno ljudi, zbog manjka kiseonika, a ne prija ni dugotrajno stajanje jer se mišići nogu stežu, a krv u venama sporije vraća prema srcu. Ovo stanje automatski dovodi do pada krvnog pritiska, koji ne samo da pogoršava umor, već može da dovede i do gubitka svesti.
VISOK KRVNI PRITISAK U LETNJEM PERIODU
U letnjem periodu pod uticajem visokih temperatura normalno je i očekivano sniženje krvnog pritiska kako kod zdravih tako i kod osoba koje imaju visok krvni pritisak. Kardiovaskularnim bolesnicima se preporučuje da unose veće količine tečnosti i u dogovoru sa lekarom koriguju dozu lekova. Većini bolesnika u toku leta treba nešto manja doza lekova za visok pritisak, nego zimi.
