Nervoza srca, uzrok je u “glavi”

nervoza srca

Nervoza  srca stvari predstavlja skup simptoma ili znakova koji su posledica neurovegetativne distonije, odnosno autonomnog nervnog sistema. Postojanje različitih simptoma i tegoba u predelu srca nije nužno znak nekog ozbiljnog srčanog oboljenja.

autor: dr Stanimir Elaz, spec. interne medicine, subspec. kardiolog, DZ Novi Beograd


ŠTA JE AUTONOMNI NERVNI SISTEM?

Autonomni ili vegetativni nervni sistem je deo perifernog nervnog sistema koji nije pod uticajem naše volje. Dve komponente ovog sistema su simpatikus i parasimpatikus (vagus) sa pretežno suprotnim funkcijama. Tako, dok se simpatikus preko adrenalina uglavnom aktivira ukoliko postoji neka opasnost, nagla promena ili što bi se reklo „priprema organizam za borbu ili beg”, dotle je parasimpatikus preko acetilholina aktivniji u stanju mirovanja. Može se reći da je zadatak vegetativnog nervnog sistema da uskladi rad svih organa, pa tako i srca.

Zašto dolazi do prevage jednog od ova dva sistema što se potom može klinički ispoljiti najrazličitijom paletom srčanih, gastrointestinalnih i drugih tegoba nije najjasnije definisano. Smatra se da čak postoji i izvesna nasledna predispozicija, ali svakako treba pomenuti preteranu upotrebu alkohola i nikotina, određene virusne infekcije, kao i stanja hroničnog stresa. Stalno se pominje uticaj hroničnog stresa i umora na opštu fizičku kondiciju, neurotična  stanja i sledstvenu somatizaciju sa pojavom organskih smetnji. Ovo je veoma često kod osoba koje su napete, sa sniženim pragom reagovanja na svaku promenu koja im dolazi iz spoljašnje sredine.

03 nervoza srca (2)NERVOZA SRCA-SIMPTOMI

Simptomi su različiti. Pacijenti se najšečće žale na bol i probadanje u grudnom košu, stezanje u grudima i čuvenu „knedlu u grlu”, zatim lupanje srca, gušenje i nedostatak vazduha, kao i najrazličitije strahove i napade panike. Mada subjektivne tegobe mogu biti velike, pri kliničkom pregledu se uglavnom verifikuje praktično uredan nalaz. Ne moraju se čak naći ni bitnija odstupanja u srčanoj frekvenci ili vrednostima krvnog pritiska. Ali se po pravilu kod takvih pacijenata objektivizira napetost (anksioznost), uglavnom vlažni dlanovi (ponekad i podrhtavanje) i promene po koži po tipu dermografizma.

GDE JE UZROK TEGOBA?

Tako, ako se na srčane tegobe žale pacijenti koji pri tome nemaju rizična stanja za postojanje kardiovaskularnih bolesti (povišen krvni pritisak, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, porodično opterećenje) ili anamnestički podatak o ranijem srčanom oboljenju (infarkt miokarda, ugrađen veštački vodič- pace maker i slično), sa velikom verovatnoćom se može posumnjati na takozvanu psihosomatsku smetnju. Odnosno, pacijenti imaju tegobe koje imitiraju različite bolesti i vrlo ih je teško razuveriti da je uzrok njihovih simptoma u glavi.

PSIHOSOMATSKE SMETNJE

Najčešće jesu srce i krvni sudovi „pogođeni” psihosomatskim smetnjama. U praksi se srećemo sa poremećajima ritma, oscilacijama krvnog pritiska, ali i kolapsnim stanjima. U osnovi „nerovoznog srca”, ali i brojnih digestivnih smetnji (poput nervoznog creva, osećaja nadutosti, opstipacija), zatim urinarnih (učestalo mokrenje), neuroloških (glavobolje, zujanje u ušima, nesanica), kao i izmenama seksualnosti, leže izvesni nerazjašnjeni konflikti i ranije su se ova stanja i nazivala „neurovegetativna distonija”.

ZNAČAJ PSIHOLOŠKE STABILNOSTI

Osnov lečenja ovih pacijenata je postizanje psihološke stabilnosti. Put često bude vrlo dugačak, sprovedu se brojna (nepotrebna i skupa) ispitivanja, „promene” se lekari različitih specijalnosti, uzimaju se lekovi i pomoćna lekovita sredstva (koenzim Q10, magnezijum i slično), ali je suština u dobroj psihoterapiji sa ili bez istovremene primene i određenih psihofarmaka.

Preduslov da se ovakvim pacijentima pomogne je da se uspostavi poverenje, a put bi bio sledeći: obaviti neophodna ispitivanja radi isključenja organskog supstrata i biti pacijentu  podrška, a ne kritičar (jer oni stvarno imaju tegobe) kako bi se stekao osećaj poverenja i razumevanja. Sledeći korak jeste insistiranje da se pacijent bavi fizičkom aktivnošću. Takođe, kardiolog može predložiti biljne čajeve i poneki lek za „umirenje”, ali je uspeh zagarantovan ukoliko se ovakav pacijent obrati i psihijatru. U suprotnom će se isti pacijent pojaviti u nekoj drugoj ordinaciji sa nekom drugom „bolešću” i zaista nije nemoguće da godinama nerešena anksioznost neće na kraju i dovesti do neke organske bolesti.

Komentari